Horor! U Poljskoj pronađeno "dete vampira" iz 17. veka: Okovan katancima da ne izađe iz groba (FOTO)

Arheolozi su na poljskom groblju pronašli neobične ljudske ostatke koji najverovatnije pripadaju „detetu vampira” iz 17. veka. Naravno, ne radi se o pronalaženju pravog „Princa tame“, već o staroj tradiciji sahranjivanja koja je pratila sujeverja tog perioda.

- Dete je sahranjeno licem nadole i okovano je katancem da se, kako su se seljani tada plašili, ne bi vratilo iz mrtvih - rekao je arheolog Darijuš Polinski sa Univerziteta Nikola Kopernik, koji je ranije vodio slične iskopavanja.i verovatno pronađeno zaboravljeno groblje „prokletih mrtvih”.

Naime, arheolozi su na takozvanoj nekropoli, odnosno na neobeleženom masovnom groblju u poljskom selu Pien, u blizini Ostromečka, pronašli skelet deteta, koje je u trenutku smrti imalo između 5 i 7 godina. Prošle godine na tom mestu je prošle godine otkopan „vampir”, žena sa katancem na nožnom prstu i srpom stavljenim preko vrata – da joj odrubi glavu ako želi da ustane iz groba.

Foto: Univerzitet Nikola Kopernik/Dariusz Polinski/Mirosław Blicharski/Wikipedia

"Groblje za proklete"

Polinski je vodio oba iskopavanja i rekao za Business Insider da su dva „vampira” sahranjena veoma blizu, dva metra jedan od drugog, te da su tadašnji meštani verovatno napravili improvizovano groblje za „proklete” ili nepoželjne, odnosno za one koji nije mogao iz raznih razloga da bude sahranjen na hrišćanskom groblju

Arheolog i njegov tim otkrili su oko 100 grobova u tom području i primetili neobične tehnike sahranjivanja u mnogima, uključujući i one koje imaju za cilj da spreče vampire da se vrate živima.

Drevni strah od vampira

U 11. veku građani istočne Evrope su se često plašili vampira i primenjivali su razne rituale na mrtve, za koje se sumnjalo da su neki od njih. Do 17. veka takva praksa sahranjivanja postala je uobičajena širom Poljske.

Osim što su stavljali srpove, znali su da mrtvima odseku glave ili noge, spale ih ili polome kamenjem“, rekao je Polinski. „Na ovakvom groblju osoba je mogla biti sahranjena iz više razloga. Možda se čudno ponašala dok je bila živa pa su je se drugi plašili, ili je možda bolovala od bolesti koja je deformisala njen fizički izgled.

Foto: Univerzitet Nikola Kopernik/Dariusz Polinski/Mirosław Blicharski/Wikipedia

„Možda je umrla nasilnom smrću ili u čudnim okolnostima. Ili je to bila iznenadna smrt, koje su se u to vreme ljudi veoma plašili. U 17. veku seljani su se plašili i dece koja su umrla pre nego što su ih krstili, npr. i od ljudi koji su se udavili“, rekao je Polinski i dodao da su kod sahranjenog deteta pronašli i zbirku odvojenih kostiju, kao i skelet trudnice sa šestomesečnim fetusom.

Koga su se ljudi zapravo plašili?

Do 2014. niko zaista nije detaljno proučavao da li među ostacima onih koji su proglašeni vampirima postoji nešto hemijski jedinstveno. Univerzitet Južne Alabame sproveo je prvo takvo istraživanje u svetu.

Pomenuta studija pod nazivom Apotropejske prakse i neumrtvi: Biogeohemijska procena devijantnih sahranjivanja u postsrednjovekovnoj Poljskoj pokazala je da „vampiri” uopšte nisu stranci, kako se pretpostavljalo, već iz istog područja gde su i sahranjeni. Naučnici su proučavali skelete šest ljudi koji su sahranjeni kao vampiri na groblju u severnoj Poljskoj, pored stotina tela sa normalnim sahranama.

Foto: Univerzitet Nikola Kopernik/Dariusz Polinski/Mirosław Blicharski/Wikipedia

Da bi istražili njihovo poreklo, izmerili su odnos izotopa stroncijuma kod molara „vampira“, zajedno sa molarima 54 „normalna“ meštana sahranjena na tom groblju. Otkrili su da je svih šest vampira iz lokalnog kraja, odnosno da nisu stranci. Dakle, očigledno je nešto drugo bilo razlog što su ih smatrali čudovištima.

U istraživanju su naučnici izneli alternativnu teoriju – da su vampiri možda umrli od epidemije kolere koja je zahvatila istočnu Evropu u 17. veku. Veruju da su možda prvu osobu koja je umrla od te zarazne bolesti proglasili vampirom.

„Ljudi kasnijeg srednjeg veka nisu razumeli kako se bolest širi, i umesto naučnog objašnjenja za epidemije, koleru i smrt, imali su natprirodno; u ovom slučaju, vampire“, rekla je antropolog Lesli Gregorička.

Naučno objašnjenje za vampire

Pored socijalnog aspekta, postoji i nekoliko naučnih objašnjenja za pojavu mita o vampirima. Na primer, pojedini oblici porfirije izazivaju osetljivost na svetlost, odnosno oboleli od ove bolesti mogu imati zdravstvene probleme ako su izloženi suncu – na izloženom mestu se pojavljuju plikovi i osećaju bol ili svrab.

Zbog mogućih simptoma porfirije, koji uključuju pojačan rast kose, ožiljke, promenu boje kože, deformitete lica i prstiju, pretpostavlja se da su oni sa bolešću inspirisali ne samo vampirsko znanje, već verovatno i vukodlake.

Foto: Pixabay

Neki stručnjaci veruju da je verovanje u vampire proizašlo iz pokušaja predindustrijskog društva da objasni proces smrti i propadanja. Naime, ljudi tog perioda očekivali su da će se telo u zemlji raspasti onoliko brzo koliko je telo izloženo stihiji.

Stoga su posumnjali na vampirizam kada je leš, ako su ga iz nekog razloga slučajno iskopali, izgledao dobro očuvan, naduven kao da je progutao krv, sa tragovima krvi na usnama. Ali tada nisu znali da se mrtva tela prirodno naduvaju usled nagomilavanja gasova u telu, što stvara pritisak na pluća i gura krv prema šupljinama, kao što su usta ili nos.

Pored toga, tokom raspadanja, koža i desni se skupljaju, zbog čega zubi postaju istaknutiji; što je možda podstaklo mit o ogromnim vampirskim očnjacima.