Nemačka u strahu od potpunog kraha! Evropska ekonomska sila posrće, jedna prognoza je strašna!

Nemačka vlada priprema paket poreskih mera vredan 32 milijarde evra kako bi podstakla posustalu ekonomiju.

 

Predloženi Zakon o prilikama za rast, usvojen u sredu, pokriva razdoblje od 2024. do 2028. godine, i predviđa podsticaje kompanijama za zelena ulaganja i za istraživanja i razvoj.

Planiraju da kompanijama omoguće i veći porezni odbitak za rezultate iz drugih finansijskih godina. Mere su javnosti predstavljene u sredu, na kraju tradicionalne vladine dvodnevne 'klauzure' u dvorcu u Mesebergu, 60 kilometara severno od Berlina.

Vlada ignoriše krizu

Nemačke kompanije upozorile su da paket nije dovoljan jer ne uključuje subvencije za električnu energiju.

"Nemačka industrija signalizira SOS, a savezna vlada i dalje ignoriše krizu", poručili su iz hemijske industrije kojoj skupa struja posebno teško pada.

Limitiranje cena struje nužno je da bi se zaustavila deindustrijalizacija, naglasilo je udruženje hemijske industrije VCI.

Kancelar Olaf Šolc bio je neodređen u odgovoru, rekavši da "vlada još razmatra pitanje osiguravanja snabdevanja jeftinom strujom".

 

Foto: pixabay

 

Nemačka ekonomija, najveća u Evropi, stagnirala je u drugom kvartalu, ne pokazujući znakove oporavka od recesije iz zimskog perioda, i učvrstila je poziciju u grupi velikih svetskih ekonomija s najnižim nivoom aktivnosti, napominje Rojters.

U isto vreme, oko 58 odsto biznismena u Nemačkoj više ne smatra da je zemlja privlačno mesto za vođenje biznisa, dok 76 odsto njih sumnja u ispravnost politike vladajuće koalicije.

Oko 50 odsto stanovnika Nemačke strahuje od toga da bi njihova zemlja mogla da se suoči sa ekonomskim krahom, preneo je Rojters, pozivajući se na istraživanje Instituta za demoskopiju Alensbah.

"Sigurnost Nemaca u snagu zemlje je naglo opala poslednjih meseci. Prema istraživanju, 50 odsto Nemaca smatra da će kroz 10 do 15 godina Nemačka prestati da bude jedna od glavnih ekonomija sveta, dok je 2022. to smatralo 30 odsto stanovnika".

Oko 31 odsto građana je ubeđeno da će Nemačka uspeti da očuva svoju ekonomsku moć, ali, kako se dalje navodi, to je za 17 odsto manje nego prošle godine. 

Foto: pexels.com

 

Nemci zabrinuti

Kako pokazuju rezultati istraživanja, raspoloženje Nemaca opalo je i po drugim pitanjima. 

Na primer, 68 odsto ispitanika primećuje da dolazi do stabilnog slabljenja industrije, dok 58 odsto biznismena smatra da je država prošla svoj pik ekonomskog razvoja. 

Samo 41 odsto građana Nemačke, kao i pre, smatra da je njihova država još privlačno mesto za biznis, što predstavlja još jedan pad u poređenju sa prošlom godinom, kada je to smatralo čak 71 odsto građana. 

Kada je reč o politici, 76 odsto građana sumnja u ispravnost vladajuće koalicije. Oko 55 odsto njih misli da vlada svojom politikom zapravo slabi ekonomiju, dok je samo 10 odsto njih mišljenja da će mere aktuelne vlade doprineti jačanju ekonomskih pokazatelja. 

Federalni biro za statistiku Nemačke (Destatis) saopštio je da je ekonomija zemlje u prvom i drugom kvartalu ove godine stagnirala.

Foto: Reuters

 

Problem cene energenata

Nemački Bundesbank prognozira da će ekonomija nastaviti da stagnira i u trećem kvartalu ove godine. Kako je navela banka, to je delimično i zbog toga što će i u narednom periodu biti niska potražnja, što će uticati na industriju. U isto vreme, visoki izdaci negativno će se odraziti na investicionu klimu u zemlji i dovešće do pada u građevinarstvu. 

Predsednik Asocijacije nemačkih sindikata Jasmin Fahimi izjavila je sredinom avgusta da Nemačka neće moći da se izbori sa ekonomskim padom zbog visokih cena energenata. Fahimi je dodala da je jedna od grešaka ta što stručnjaci u zemlji smatraju da se država suočava sa opštim ekonomskim padom, dok je, kako je objasnila, za lošu situaciju odgovoran jedan konkretan problem - visoke cene električne energije.

Ni Međunarodni monetarni fond ne gleda mnogo optimističnije na situaciju u Nemačkoj. U jednom od ranijih dokumenata, MMF je objavio da će se Nemačka suočavati sa stagnacijom ne samo ove godine, već i tokom narednih nekoliko, pa sve do 2026. Na lošu situaciju, kako se navodi, uticaće visoke cene energenata, nedostatak visokokvalifikovanih stručnjaka i opšte starenje stanovništva u toj zemlji, prenose danas "RIA Novosti".