EU ima ogroman problem, taj problem nije Ukrajina! Hoće li biti rata?

Ministri spoljnih poslova i odbrane članica Evropske unije, koji su se posle letnje pauze sastali u Toledu u Španiji, bili su zaokupljeni nizom državnih udara u zapadnoj Africi.

Pre svega u ogromnom Nigeru, ali i nedavnim dolaskom vojne hunte na vlast u Gabonu. Ovo takođe pokazuje da uticaj Evropske unije nestaje u afričkom regionu Sahela i šire.

- Jasno je da puč u Nigeru otvara novu eru nestabilnosti u ionako krhkom regionu - rekao je visoki diplomata EU Žozep Borel u Toledu.

Iako je izjavio da državni udari nikada nisu rešenje, Borel je ipak napravio razliku između Nigera i Gabona. U Gabonu je ista porodica vladala pet decenija i bilo je sumnje u način na koji su prošli izbori, dodao je Borel.

Foto: Tanjug/AP

S druge strane, puč u Nigeru je veći problem za EU, koja je ovu afričku zemlju videla kao ključnog saveznika u borbi za suzbijanje širenja regionalnih islamističkih grupa koje su jake u susednim zemljama Nigerije i Malija, piše Deutsche Velle. U Nigeru je vojska u julu zbacila sa vlasti izabranog predsednika Mohameda Bazuma. Mnogi građani pozdravili su puč na ulicama glavnog grada Nijameja, a neki od njih su nosili ruske zastave.

Hoće li biti rata?

Evropski ministri su se na dvodnevnom sastanku složili da uspostave pravni okvir za sankcije protiv vođa puča u Nigeru, slično sankcijama koje je uveo ECOVAS, ekonomski blok zapadnoafričkih država.

U stvari, sastanku u Toledu prisustvovali su predstavnici te afričke organizacije, kao i šef diplomatije Nigerije. ECOVAS do sada nije pristao da vojno interveniše u Nigeru, iako su neke zemlje pominjale tu opciju.

Borel nije želeo da trči ispred bika, rekavši da će EU, u smislu moguće intervencije, prvo videti šta EKOVAS predlaže. „Afrička rešenja za afričke probleme“, rekao je španski diplomata. „U fazi smo slušanja.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani bio je jasniji: „Mi smo za diplomatsko rešenje, a ne za vojnu akciju protiv Nigera.

Zabrinutost za Vagnera

U Nigeru je Evropska unija izgubila poslednjeg važnog partnera u zoni Sahela – u poslednje tri godine državni udari su izvedeni i u Burkini Faso, Gvineji i Maliju.

Unija je zabrinuta zbog značajnog jačanja antifrancuske atmosfere u pomenutim zemljama koje su ranije bile francuske kolonije. Još jedan razlog za zabrinutost u Briselu je to što ruska plaćenička paravojska Vagner jača svoje prisustvo u Maliju, Burkini Faso i Centralnoafričkoj Republici. Rusi se ne kriju iza puča u Nigeru, ali će iskoristiti situaciju i nestabilnost za novu kolonizaciju“, rekao je Tajani. „To će učiniti i Kina, ali su Rusi u ovom trenutku veoma opasni zbog ’Vagnera‘.

Foto: Tanjug/AP

Niko na sastanku u Toledu nije imao magičan odgovor na ove probleme. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je važno da demokratije budu uz druge demokratije koje su ugrožene. Njen irski kolega Majkl Martin pozvao je da u Africi, osim bezbednosnih aspekata, treba stalno da se "ulaže u ljude, humanitarnu dimenziju i razvojnu dimenziju".

Odlaze li Francuzi?

Dok su ove stvari na pomolu, pitanje da li će francuske jedinice ostati u Nigeru mora se hitnije rešiti. Nedavno su se potpuno povukli iz Malija posle zaoštravanja odnosa dve zemlje. A vojna hunta u Nigeru ih poziva da se povuku.

Ekspert Evropskog centra za upravljanje razvojnom politikom u Briselu Martin Ronserej smatra da nije mudro da Francuzi održavaju vojno prisustvo po svaku cenu.

- Mnogi sada govore da Francuzi treba potpuno da odu i da praktično zaborave na sve svoje interese u Africi - kaže on za DV. Ovo posebno važi za Niger.

Analitičar dodaje da se ne treba zavaravati da su antifrancuska osećanja samo retorika vojne hunte – a ne stanje javnog mnjenja. „Mislim da je logično širiti vidike tamo, umesto da se oslanjamo samo na Francusku.