Putin o situaciji u Karabahu: ''Spremni smo za nastavak pomoći Jermenima'', pa podsetio Jerevan na važnu činjenicu!

Ukoliko Jermenija ostane saveznik Rusije, Moskva je spremna da nastavi da pomaže Jermenima Nagorno-Karabaha, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na plenarnoj sednici jubilarnog 20. zasedanja međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ u Sočiju.

Putin je podsetio da je delegacija Jermenije tokom sastanka sa delegacijom Azerbejdžana u Pragu u jesen 2022. godine, pod pokroviteljstvom predsednika Evropskog saveta Mišela Šarla, predsednika Francuske Emanuela Makrona i kancelara Nemačke, gospodina Olafa Šolca sama direktno nazvala površinu u kvadratnim kilometrima teritorije, uključujući Karabah, koju priznaje kao azerbejdžansku.

Foto: Tanjug/AP/Vasily Krestyaninov

 

Rusija iz medija saznala da Jermenija priznaje Karabah kao deo Azerbejdžana

- Štaviše, šefovi delegacija, rukovodioci Jermenije istakli su da priznaju suverenitet Azerbejdžana u okviru Azerbejdžansske SSR, koja je svojevremeno ulazila u sastav SSSR. Kao što je poznato, u sastav Azerbejdžanske SSR ulazio je i Karabah. Odnosno, suštinski je bilo rešeno glavno pitanje koje se sastojalao u statusu Nagorno-Karabaha - objasnio je Putin.

On je istakao da je Rusija iz medija saznala da Jermenija priznaje Karabah kao deo Azerbejdžana, kao i da Moskvu niko tada nije posebno obavestio.

Putin je istakao da je to kada će i na koji način Baku uspostaviti u Zakavkazju ustavni poredak bilo samo pitanje vremena nakon što je Jerevan priznao suverenitet Bakua nad tim regionom.

Prema rečima ruskog lidera, Rusija je tokom 15 godina predlagala Jermeniji da postigne kompromis sa azerbejdžanskim vlastima i vrati pod kontrolu Bakua pet teritorija Nagorno-Karabaha, sačuvavši pritom kontrolu nad dve, ali je Jerevan odbio.

- Nakon što je status Karabah promenjen i on priznat kao deo Azerbejdžana i status ruskih mirovnih snaga pretpreo je promene - istakao je Putin.

- Rusija je uporebila sve mehanizme u pravnom smislu kako bi obezbedila humanitarnu podršku u Karabahu - poručio je Putin.

Prema njegovim rečima, zapadne kolege bi u svetlu aktuelnih dešavanja u tom regionu, trebalo da sami misle o sudbini Jermena Nagorno-Karabaha i poštovanju njihovih prava u dugoročnoj perspektivi.

Eskalacija situacije u Zakavkazju

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana 19. septembra je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno-Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno-Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike.

Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.

Dvadeset prvog septembra u azerbejdžanskom gradu Jevlah, 100 kilometara severoistočno od Stepanakerta održan je sastanak predstavnika Jermena iz Karabaha sa azerbejdžanskom delegacijom, posvećen integraciji regiona u sastav republike.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 22. septembra da su oružane formacije Karabaha u skladu sa postignutim dogovorom o prestanku borbenih dejstava, počele da predaju oružje i vojnu tehniku pod kontrolom ruskih mirovnjaka.

Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.