(VIDEO) Svet nauke na nogama, pronađen nestali kontinent koji se odvojio od Australije pre 155 miliona godina!

Kontinent Argoland, koji je nestao nakon odvajanja od Australije pre 155 miliona godina, konačno je otkriven, prema novoj studiji. Kontinentalni rascepi obično ostavljaju tragove u drevnim fosilima, stenama i planinskim lancima, ali do sada naučnici nisu mogli da pronađu gde je Argoland završio. Sada istraživači sa Univerziteta u Utrehtu u Holandiji misle da su otkrili misterioznu kopnenu masu, skrivenu ispod istočnih ostrva jugoistočne Azije.

Otkriće bi moglo pomoći da se objasni nešto poznato kao Volasova linija, što je zamišljena granica koja razdvaja faunu jugoistočne Azije i Australije.

- Bukvalno smo se bavili ostrvima informacija, zbog čega je naše istraživanje trajalo toliko dugo. Proveli smo sedam godina sastavljajući slagalicu - rekao je autor studije Eldert Advokaat, geolog sa Univerziteta u Utrehtu, u saopštenju za javnost.

Bio je potreban pažljiv detektivski rad da se otkrije kuda je Argoland otišao nakon što je prekinuo ono što će postati Australija. Naučnici su pronašli delove „kontinenata trake" oko jugoistočne Azije, ali nisu mogli da ih spoje, rekao je Advokat za Live Science.

Divlji slonovi godišnje sele u kinesku provinciju Junan tokom sezone žetve

- Ništa ne odgovara - rekao je.

Konačno, imali su epifaniju (Božja objava priom aut.): šta ako je Argoland niz fragmenata kontinenta, a ne čvrst komad?

- Situacija u jugoistočnoj Aziji se veoma razlikuje od mesta poput Afrike i Južne Amerike, gde se kontinent raspao na dva dela. Argoland se raspao na mnogo različitih krhotina. To je ometalo naš pogled na putovanje kontinenta - rekao je Advokat u saopštenju za javnost - rekao je on.

Mapa pokazuje lokaciju Argolanda u današnje vreme. Fragmenti Argolanda odlutali su uglavnom ka istočnoj strani Indonezije, dok su neki migrirali prema Mjanmaru. Klimatske promene koje su izazvale hladnije i suvo vreme koje su otežavale lov na hranu možda su imale ulogu u izumiranju većine vrsta u određenom vremenskom periodu, sugeriše časopis Science.  

Radeći na ovoj hipotezi, otkrili su da Argoland zapravo nije nestao. Preživeo je kao „veoma proširen i fragmentovan ansambl" ispod ostrva istočno od Indonezije.

Ovim radom su konačno uspeli da ožive Argolandovo putovanje u proteklih 155 miliona godina.

Pošto to nije čvrsta masa, već niz mikrokontinenata razdvojenih okeanskim dnom, Advokat i njegov kolega geolog sa Univerziteta Utrecht Douve van Hinsbergen skovali su novi termin da preciznije definišu Argoland: „Argopelag".

Njihovi nalazi su objavljeni 19. oktobra u recenziranom časopisu Gondvana Research.

Istraživanje nam ne govori samo kako je naša planeta postala takva kakva je danas.

To bi takođe moglo pomoći naučnicima da bolje razumeju bizarnu Volasovu liniju, nevidljivu barijeru koja prolazi kroz sredinu Indonezije i razdvaja sisare, ptice, pa čak i rane ljudske vrste na ostrvima jugoistočne Azije, rekao je Advokat za Live Science.

Barijera je zbunila naučnike zbog toga koliko oštro razdvaja životinjski svet ostrva.

Zapadno od linije su placentalni sisari poput majmuna, tigrova i slonova, koji se takođe nalaze u jugoistočnoj Aziji. Ali oni su skoro potpuno odsutni na istoku, gde možete pronaći torbare i kakadue - životinje koje se obično povezuju sa Australijom.

Ako se Argoland odvojio od Australije pre miliona godina, to pomaže da se objasni zašto se različite vrste nalaze u različitim nacijama.  Ovo bi moglo biti zbog toga što je Argoland odneo sopstvenu divljinu iz buduće Australije pre nego što se razbio u jugoistočnu Aziju.

- Te rekonstrukcije su od vitalnog značaja za naše razumevanje procesa poput evolucije biodiverziteta i klime, ili za pronalaženje sirovina - rekao je van Hinsbergen.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.