Deca ne treba da uče za testiranje! Od danas počinje upis prvaka: Evo šta stručnjaci savetuju

Mnogi roditelji pred upis dece u prvi razred uče potomke da pišu, sabiraju i oduzimaju, iako ništa od toga nije važno da bi deca upisala školu, kažu stručnjaci.

Deca ne treba da imaju takva predznanja, dodaju oni, niti se to proverava prilikom testiranja za upis.

- Testiramo predznanje koje dete ima, način verbalne i neverbalne komunikacije, shvatanja... Drugi deo testa odnosi se na ono što je neophodno da bi dete moglo da prati nastavu, dakle, dete treba da zna šta znači ispred, iza, iznad, ispod, koja godišnja doba postoje, koliko ima meseci i slično. Ipak, vaspitači u predškolskom trude se da decu potpuno spreme za taj drugi deo testa, uče ih tome, pa u tom smislu roditelji treba da budu opušteniji - objasnila je školski psiholog Marina Nadejin.

Roditelji vrše pritisak

Ona dodaje i da je bilo kakva priprema od strane roditelja i pedagoga za taj test nepotrebna, a da može da bude i vrlo štetna.

- Postoji jedan univerzalni test, ali znamo da pedagozi umeju da pripremaju decu za taj test i onda dobijamo loše rezultate. Roditelji isto. To nikako nije dobro. Prvo, mi vidimo da su deca pripremljena, drugo, to može da ih zbuni ako se mi odlučimo za neku drugu metodu. Gledala sam decu koja znaju sve zastave na svetu, sve glavne gradove, ali ne znaju da je proleće godišnje doba. To samo po sebi nije loše, ali nije ni dobro, pošto naš obrazovni sistem, šta god ja mislila o njemu, to ne dozvoljava, već zahteva od đaka da znaju pomalo o svemu. Dečje znanje se širi, a ne produbljuje se. Isto tako sam videla decu koja lome jezik i izgovaraju najkomplikovanija strane pojmove, a nemaju veliki izbor reči maternjeg jezika - kaže Nadejinova.

Foto: Shutterstock

Najveći problem, međutim, vidi u tome što deca nisu dovoljno samostalna.

- Najčešće se ipak dešava da deca nisu dovoljno samostalna. Nije u pitanju problem intelektualne prirode. Ona znaju mnogo toga, ali su prezaštićena. Jednostavno su im intelektualne veštine zadovoljavajuće, ali socijalne i emotivne nisu. Tako se desi da učiteljica podigne glas zato što je buka u odeljenju, a ta deca se uznemire jer to shvataju lično, pa se uplaše. Roditelji mnogo toga rade umesto njih i ne puštaju ih da razvijaju socijalne veštine. To može da bude ozbiljan problem - rekla je psiholog.

Pre testiranja u školama roditelji su dužni da vode decu na sistematski pregled, a tu su, kaže pedijatar Saša Milićević, rezultati vrlo zabrinjavajući.

- Uočljiv je niz problema kod ovog uzrasta dece. Pre svega znatan je procenat dece sa krivom kičmom, i to čak sa kifozom i skoliozom. Dakle, vidimo kulminaciju krivljenja kičme u svim pravcima, i to je čest slučaj, što je posledica korišćenja mobilnog telefona, kompjutera, laptopa, tableta i ostalih elektronskih uređaja, koji zapravo tu decu dovode u određeni nefiziološki položaj - kaže Milićević.

Foto: Shutterstock

Kriva kičma

Primećuje se da na sistematskim pregledima pred školu imamo znatan broj kratkovide dece. To je takozvana školska kratkovidost.

- U većini slučajeva nastaje zbog toga što deca često gledaju u elektronske uređaje. Retko imaju prilike da puste pogled negde u daljinu, svuda su neke zgrade, prosto nemaju prilike da gledaju daleko, a opterećuju vid stalnim boravkom na mobilnom telefonu - objasnio je lekar.

Takođe, dodaje on, imamo veliki procenat gojazne dece.

- Mi smo po broju gojazne dece među prvima u Evropi, što veoma zabrinjava. To je zbog smanjene fizičke aktivnosti, a naravno i zbog relativno nepravilne ishrane - kaže Milićević.

Podsetimo, od danas do 31. maja trajaće upis oko 60.000 đaka prvaka u 1.133 redovne škole u Srbiji. U naredna dva meseca buduće prvake očekuje testiranje u izabranim školama. U prvi razred školske 2025/2026. godine upisuju se deca rođena od 1. marta 2018. do 28. februara 2019. godine, a za prevremeni upis mogu da se prijave i deca rođena od 1. marta do 1. septembra 2020. godine. Roditelji su preko E-uprave imali mogućnost da zakažu testiranje i obave sistematski pregled.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.