Otkrivena najveća tajna rata u Izraelu! Sukob je možda počeo zbog nečeg mnogo većeg od zvanične priče!

Izrael nastavlja da napreduje na terenu u Pojasu Gaze. Premijer Benjamin Netanjahu je više puta rekao, da će Tel Aviv zadržati kontrolu nad pojasom dok se ne demilitarizuje i deradikalizuje. Čini se da Netanjahu takođe prkosi signalu Bajdenove administracije da, ako Izraelske odbrambene snage (IDF) uspeju da pobede Hamas, Izrael treba da dozvoli palestinskim vlastima da preuzmu uzde pojasa. M

Međutim, neki stručnjaci veruju, da zapravo nije demilitarizacija pojasa Gaze ono što stoji iza želje Tel Aviva da nadgleda region, već neiskorišćeno gasno polje po imenu „Gaza Marine“.

Šta je „Gaza Marine“?

„Gaza Marine“ je polje prirodnog gasa koje se nalazi 36 kilometara (22 milje) od obale pojasa Gaze na dubini od 610 metara. Procenjuje se da sadrži 32 milijarde kubnih metara prirodnog gasa, i dopunjeno je manjim poljem koje sadrži otprilike tri milijarde kubnih metara gasa, u blizini palestinskih i izraelskih teritorijalnih voda.

Polje je otkrio „British Gas“ 1999. godine, nakon što je energetski konzorcijumu Palestinske vlasti dao 25-godišnju licencu za pomorsku teritoriju Gaze.

Ova licenca je kompaniji dala ne samo istraživačka prava, već je dala i pravo da razvija sva otkrivena polja i instalira neophodnu infrastrukturu. Dok je „British Gas“ preuzeo 90% udela u licenci, ostalih 10% je kupio „Consolidated Contractors Compani“ (CCC), građevinski gigant sa Bliskog istoka.

Međutim, projekat je od samog početka bio zarobljen u kontroverzama. Prema američkom sociologu i piscu Majklu Hermanu Švarcu, Tel Aviv je u to vreme insistirao na tome, da Izrael treba da kontroliše profit Palestine od gasa, kako se ne bi koristio „za teror“. Ovim je sporazum iz Osla zvanično osuđen na propast.

Foto: Reuters

U međuvremenu, u septembru 2000. godine, poznati palestinski lider Jaser Arafat pohvalio je „Gaza Marine“ kao „božji dar“ Palestincima, tvrdivši da će to „obezbediti solidnu osnovu za našu ekonomiju, za uspostavljanje nezavisne države sa svetim Jerusalimom kao prestonicom.

Arafatova izjava je usledila u vreme početka Druge intifade, koja je izbila posle neuspelog samita u Kemp Dejvidu između američkog predsednika Bila Klintona, izraelskog premijera Ehuda Baraka i predsedavajućeg palestinskih vlasti.

Izraelsko-palestinska neprijateljstva trajala su otprilike pet godina, a zaustavljena su samitom u Šarm el Šeiku 2005. godine, na kojem su novi lider Palestine Mahmud Abas i izraelski premijer Ariel Šaron preduzeli odlučne korake za deeskalaciju.

U narednim godinama, Pojas Gaze je doživeo povlačenje izraelskih vojnih snaga 2005. godine, uspon Hamasovog političkog krila i proterivanje Fataha iz Palestine 2007-me. Kao odgovor na Hamasovo preuzimanje, Egipat i Izrael su izvršili blokadu trake koja je opustošila njenu privredu.

U decembru 2008, novi sukob je potresao pojas, poznat kao „Operacija liveno olovo“ ili „masakr u Gazi“, između Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i „Hamasa“. Neprijateljstva su završena 18. januara 2009. Međutim, sukobi Izraela i Hamasa su se od tada nastavili. Sve u svemu, od 2005. „Hamas“ i Izrael su vodili pet ratova, od kojih je poslednji počeo u oktobru.

Tokom svih tih godina, „Gaza Marine“ je ostala neiskorišćena i nerazvijena, a Tel Aviv je sprečio istraživanje pod izgovorom da će bogatstvo prirodnog gasa iskoristiti „Hamas“ i druge palestinske pobunjeničke grupe u svojoj borbi protiv Izraela.

Zapadni korpus je izgubio strpljenje

Zaustavljeni pregovori sa izraelskom vladom, preuzimanje Pojasa Gaze od strane „Hamasa“ i rat u Gazi 2008., doveli su do toga da „British Gas“ zatvori svoju kancelariju u Tel Avivu. „British Gas“ je nastavio da drži svoj udeo u istraživanju polja, ali nije iskazao veliko interesovanje za to.

Nekoliko godina kasnije, 2015., palestinska vlada je nastavila razgovore sa „British Gas-om“ da ukine ekskluzivna prava koja je dala kompaniji. Nakon pregovora, palestinska strana, koju je predstavio Palestinski investicioni fond (PIF), dobila je 17,5% udela u pravima na gasno polje, a Consolidated Contractors Compani (CCC) 27,5%.

Šel je 8. aprila 2016. kupio „British Gas“, čime je na kraju dobio 55% udela u ovoj oblasti. Čini se da Šel nije smatrao projekat obećavajućim, pa se odrekao svog udela 2018. godine, prenevši ga na palestinske zvaničnike, i tako ih primorao da pronađu novog međunarodnog izvođača.

Foto: Tanjug/AP

Da bi nastavio sa projektom, PIF je preuzeo 27,5% udela, CCC je zadržao isti udeo, a 45% je ostavljeno operativnoj kompaniji da započne dugo očekivano istraživanje i eksploataciju. U februaru 2021. godine, PIF i CCC potpisali su sporazum sa egipatskom kompanijom za prirodni gas (EGAS) o razvoju „Gaza Marine“ na obalama pojasa Gaze.

Projekat je imao za cilj da doprinese „jačanju palestinske nacionalne nezavisnosti“, navodi se u memorandumu o razumevanju (MOU) iz februara 2021. koji su potpisale strane.

Krajem novembra 2022. Vašington post je naveo da bi Palestinske vlasti, Egipat, Izrael i „Hamas“ mogli da započnu projekat istraživanja gasa vredan 1,4 milijarde dolara u moru Gaze, dodajući da bi trebalo da bude završen do februara 2023, dok bi proizvodnja gasa mogla da počne već u martu 2024-te.

U maju 2023, druga publikacija, Arapske vesti, izvestila je da vlada Benjamina Netanjahua vodi tajne pregovore o gasu sa palestinskim vlastima pod pokroviteljstvom SAD. Izrael je u junu zvanično dao preliminarno odobrenje za razvoj gasnog polja u Pojasu Gaze, ističući međutim, da će za to biti potrebna bezbednosna koordinacija sa Palestinskim vlastima i susednim Egiptom.

Veliki ulozi

Malo je verovatno da bi rat Izraela i „Hamasa“ u Pojasu Gaze koji je u toku mogao biti izazvan interesima za gas, rekao je dr Mamduh G. Salameh, međunarodni naftni ekonomista i globalni stručnjak za energetiku.

- Nedavni sukob „Hamasa“ i Izraela vodi poreklo iz britanske Balfurove deklaracije o uspostavljanju matičnog doma za Jevreje u Palestini, i raseljavanju njihovih prvobitnih stanovnika iz njihovih domova. Koliko ja znam, britanska kompanija „British Gas“, u offshore Pojasu Gaze, otkrila je rezerve gasa procenjene na 35 milijardi kubnih metara (bcm) - rekao je Salameh

Zaista, trenutno Izrael ima 11 značajnih gasnih polja, uključujući Tamar, od kojih najveće, Levijatan, ima oko 623 milijarde kubnih metara gasa. S obzirom na to, „Gaza Marine“, koji leži u blizini pojasa Gaze, ne čini veliku razliku za energetske interese Tel Aviva.

U međuvremenu, već otkrivena polja pored obala pojasa – iako nisu tako ogromna kao ona na koju tvrdi Izrael – i dalje su dovoljno velika da izdrže privredu Gaze i palestinskih teritorija, kaže ekspert.

Foto: Reuters

- Ako bi palestinskim vlastima bilo dozvoljeno da istražuju naftu i gas na moru, vrlo je verovatno da će otkriti značajne rezerve gasa i nafte na moru poput Egipta, Izraela i Kipra. Vrednost ovih rezervi kada se jednom dokaže, mogla bi da održi nezavisnu palestinsku ekonomiju godinama - podvukao je Salameh.

U stvari, ulozi su mnogo veći, kaže Salameh. On je tvrdio da bi „palestinske okupirane teritorije mogle imati udeo u budućnosti u istočnomediteranskim rezervama gasa procenjenim na 3,45 triliona kubnih metara i 1,7 milijardi barela nafte“.

Konstantin Simonov, generalni direktor Fonda za rusku nacionalnu energetsku bezbednost, deli Salamehov stav, da sadašnji sukob nije izazvan izraelsko-palestinskim energetskim sporom.

- Popularna teorija zavere je, da je sve ovo počelo zato što tamo postoje kolosalne rezerve ugljovodonika. Prvo, bliskoistočni region prirodno pokreće koncept, da sve događaje tamo treba posmatrati kroz prizmu ugljovodonika. Međutim, mislim da ovde, ipak, ugljovodonici nisu od primarnog i fundamentalnog značaj - rekao je Simonov.

Prema Simonovu, „British Gas“ nije nastavio sa istraživanjem mora u Gazi, uglavnom zato, što profit od problematičnih ležišta nije bio dovoljno značajan.

- Iako je „British Gas“ nešto uradio tu, to zapravo nije bilo najveće otkriće, ni najveće nalazište. I zato, u stvari, tamo nisu preduzeli nikakav pravi razvoj. Sada se, ponavljam, svi najzanimljiviji projekti nalaze u onom delu vizantijskog basena koji Izrael smatra svojim, i koji se već razvija - objasnio je stručnjak.

Ruski naučnik sumnja, da bi Palestinci u doglednoj budućnosti mogli da traže prava na druga gasna polja, koja je Izrael pronašao kod obale. Izrael i njegovi zapadni partneri se utrkuju sa vremenom da istraže i izvuku ugljovodonike iz polja Tamar, Levijatan i Afrodita, i malo je verovatno da bi dozvolili Palestinskim vlastima da pokrenu pitanje razgraničenja područja istočnog Mediterana.

U svakom slučaju, budući da nije ukorenjen u energetskom sporu, rat u Gazi koji je u toku, ponovo je poremetio planove Palestinske vlasti za preko potrebni gasni projekat palestinskih vlasti, koji je mogao da pomogne obnavljanju palestinske ekonomije, i doprinese izgradnji rešenja o dve države.