Rusi kriju vanzemaljca?! Istražitelj Mokičev otkrio tajnu istrage o patuljku Kištim: Šlem umesto lobanje, ovo nije čovek!

Kištim Alešenka nije imao nos, uši ili donju vilicu. Njegova lobanja je ličila na šlem, a čelo mu je bilo tri puta veće od prednjeg dela.

Bivši istražitelj MUP-a Kištim Evgenij Mokičev ispričao je zašto Kištimski vanzemaljac Aljošenka nije bio podvrgnut nikakvim ispitivanjima - genetskim, narkomanskim, hemijskim ili bilo kojim drugim. Mokičev je za "Lajf" rekao da su njihovi pretpostavljeni kategorički protiv.

- Sve bi bilo u redu kada bi nam šef dozvolio da registrujemo prijavu. Ali mi smo jednostavno izbačeni, prekoreni, naš šef je takođe dobio ukor što je preuzeo ovu stvar - citira Lajf reči bivšeg istražitelja.

A Mokičevov partner Vladimir Bendlin je detaljno opisao izgled jezivog nalaza. Prema njegovim rečima, Aljošenka nije imao nos, uši ili donju vilicu. Čelo "vanzemaljaca" bilo je tri puta veće od prednjeg dela, a neljudska lobanja je podsećala na šlem Budenovskog (zaštitni šlemovi u ratu).

- Njegova lobanja je veoma izdužena, šiljasta, kao lokvanj, sastavljena od latica. Podseća na šlem Budenovskog, ako ga pogledate spreda, ali ako ga pogledate iz profila, onda ima tako veliki, ogroman potiljak, što je generalno neobično za čoveka - citiraju novinari kapetana policije Vladimira Bendlina.

Foto: Vladimir Bendlin

Ranije je autor filma o Aljošenki, Andrej Lošak, sugerisao da bi patuljak mogao biti fetus sa mutacijom. Sećao se da se 50-ih godina dogodila strašna nesreća u Kištimu, koja je mogla da dovede do tako strašnih posledica. 

Podsetimo, incident koji je pogodio Sovjetski Savez 29. septembra 1957. do danas ostaje treća najveća nuklearna katastrofa u istoriji sa stepenom opasnosti 6 (Černobilj i Fukušima imali su najviši nivo 7 na internacionalnoj lestvici nuklearne opasnosti). Sve se odigralo negde u snegom okovanom Sibiru, odnosno u gradu Kištim. Sistem za hlađenje u jednom od rezervoara koji je sadržavao od 70 do 80 tona tečnog radioaktivnog otpada je zakazao 1956, a njegova popravka nikako nije dolazila "na red". Temperatura u njemu je počela da raste, rezultirajući isparavanjem i hemijskom eksplozijom osušenog otpada, koji se većinom sastojao od amonijum nitrata i acetata. Eksplozija 29. septembra 1957. imala je procenjenu snagu od 70 do 100 tona TNT-a, odbacila je betonski poklopac od 160 tona u vazduh bez problema. Iako nije bilo trenutnih žrtava zbog eksplozije, bilo je izmereno oko 80 PBQ-a, a većina radioaktivnosti koncentrisala se oko reke Teke. U sledećih 10 do 11 sati radioaktivni oblak se primicao prema severoistoku, oko 350 kilometara dalje od mesta eksplozije, što je rezultiralo dugotrajnom kontaminacijom područja. A dalje...