Šok potez Erdogana! Putinu stigla neočekivana pošiljka! Amerkanci hitno dolaze u Ankaru, ovo mu neće oprostiti!

Izvoz robe koja je od vitalnog značaja za moskovsku "ratnu mašinu", iz Turske u u Rusiju je, prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", ove godine porastao, a to je dodatno pojačalo zabrinutost SAD i njenih saveznika da Ankara potkopava njihove pokušaje da "obuzdaju" sposobnost Moskve da oprema vojsku.

Turska je u prvih devet meseci 2023. prijavila da je u Rusiju i pet bivših zemalja Sovjetskog Saveza izvezla artikle u 45 kategorija ukupne vrednosti 158 miliona dolara, što je tri puta više od nivoa zabeleženog u istom periodu 2022. godine, kada je počela specijalna vojna operacija.

Da je Vašingtonu jedan od prioriteta da obuzdaju ovu trgovinu, pokazuje i najava da će podsekretar američkog ministarstva finansija za terorizam i finansijske obaveštajne službe Brajan Nelson ove nedelje posetiti Istanbul i Ankaru, gde će razgovarati o "naporima da se spreči, ometa i istražuje trgovinska i finansijska aktivnost koja ide u prilog naporima Rusije u njenom ratu protiv Ukrajine".

Nelson će tako ove godine u Tursku putovati drugi put – a kako FT piše, glavni razlog za to su "naznake" da se roba dvostruke namene (koja može imati vojnu upotrebu) transportuje direktno u Rusiju čak i kada je označeno da odlazi u drugu zemlju.

U 45 kategorija robe koje Turska izvozi Rusiji spadaju i mikročipovi, komunikaciona oprema i delovi kao što su teleskopski nišani, koji svi podležu izvoznoj kontroli SAD, EU, Japana i Velike Britanije sa ciljem da se spreči njihov ulazak u Rusiju.

Takve kontrole, međutim, mogu da zaobiđu kompanije koje koriste posrednike da prikriju svoje krajnje destinacije. Turski uvoz robe visokog prioriteta iz zemalja G7 do sada je ove godine povećan za više od 60 odsto u poređenju sa istim periodima između 2015. i 2021. na skoro 500 miliona dolara.

Foto: Reuters

Direktorka programa za energetiku, ekonomiju i bezbednost u Centru za novu američku bezbednost Emili Kilkriz kaže d trgovina cveta iskorišćavanjem regulatornih praznina između kontrole izvoza SAD i sprovođenja sankcija EU.

- Turska, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, često služi kao posrednička destinacija za ruske subjekte koji žele da iskoriste višestepene uvozne rute kako bi zaobišli kontrolu - tvrdi jedan od evropskih zvaničnika.

Podaci Turske pokazuju porast izvoza robe visokog prioriteta u bivše sovjetske zemlje Azerbejdžan, Gruziju, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan, ali statističke agencije tih zemalja, međutim, ne beleže isti nivo uvoza, tvrdi FT.

Ova velika odstupanja sugerišu da su artikli za koje je Turska prijavila da su namenjeni ovim državama, umesto toga bili transportovani direktno u Rusiju, kažu analitičari.

- Očigledno je da ova roba ide u Rusiju - uverava viša naučna saradnica Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju i potpredsednica za spoljnu politiku na Kijevskoj školi ekonomije Elina Ribakova.

Vašington i njegovi evropski saveznici pozvali su već Tursku da preduzme korake za ograničavanje trgovine, kažu za FT dva zapadna zvaničnika obaveštena o ovom pitanju.

Ministarstvo finansija SAD je takođe označilo ovo pitanje u svojoj poslednjoj rundi sankcija Rusiji.

Kilkriz tako ukazuje da će, ako Ankara ne obustavi trgovinu, "SAD i njihovi partneri morati da preduzmu mere".

"Azint Elektronik", dobavljač elektronike sa sedištem u Istanbulu, ovog meseca je pogođen američkim sankcijama zbog navodne "isporuke u Rusiju robe među kojom je roba visokog prioriteta kao što su elektronska integrisana kola".

Podaci ruske carine pokazuju da je kompanija prodala opremu vrednu 1,3 miliona dolara do jula, od čega se 300.000 dolara sastoji od predmeta visokog prioriteta.

- Bili smo uvereni da su proizvodi koje smo poslali legalni. Navedeni kupac visokoprioritetne robe bila je 'IC Komponent', kompanija iz Sankt Peterburga u čijim dokumentima se navodi jedan direktor i akcionar, Elena Frolova - navode iz ove kompanije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.