Ponuda koja se ne odbija! Rusija i Kina rekle svoje, čeka se odgovor Rijada

Rusija i Kina su saudijskim vlastima uputili posebnu ponudu.

Ako arapska zemlja prihvati ponudu, izbaviće se iz ropske zavisnosti od Zapada i naći će se u istom rovu sa Moskvom i Pekingom. 

Ovako je tekla istorijska poseta Putina.

Predsednik Rusije Vladimir Putin uskoro se priprema da poseti Saudijsku Arabiju. Odluka o poseti državnog lidera Rijadu bila je kao grom iz vedra neba. Obično se saznanje o inostranim putovanjima visokih zvaničnika postane poznato nekoliko meseci pre same posete, ali ne i ovaj put.

Izgleda da Kremlj nije želeo prerano otkriti svoje planove neprijateljskim zemljama. Dakle, šta je toliko važno i šta Putin u tajnosti namerava razgovarati sa arapskom monarhijom? Ni manje ni više – rekonstrukciju celokupnog svetskog sistema naftne trgovine, koji je uspostavljen još u vreme Hladnog rata. Tajnu je otkrio voditelj emisije „Bez cenzure“ na televiziji „Carigrad“, Nikita Komarov.

Foto: EPA

Još početkom 1980-ih, Saudijska Arabija, jedan od glavnih izvoznika nafte na planeti, sklopila je „posao veka“ sa Sjedinjenim Američkim Državama. Preuzela je obavezu da prodaje naftu isključivo u dolarima, uglavnom na zapadnim berzama. Zauzvrat, Amerikanci su dali obećanje da se neće mešati u unutrašnje poslove Saudijske Arabije (ovaj stav već je prekršen), obezbedili su sigurnost Saudi Arapiji i priliv investicija. To je stvorilo „naftni savez“ koji je decenijama unapred odredio tržište nafte.

Amerikanci nisu samo preuzeli kontrolu nad tržištem sirovina. Suštinski su ga regulisali. Kada su cene nafte počele naglo rasti, Vašington je tražio od Saudijske Arabije da poveća obim proizvodnje kako bi srušila cene i smanjila prihode Rusije. Iako je to išlo na štetu interesa Rijada, Arapi su se pokorili. Delimično – da ne pokvare odnose s velikim američkim prijateljem. Delimično – da bi istisnuli konkurente s profitabilnih tržišta putem dampinga. Već tada su Saudijska Arabija i svi izvoznici nafte, bili u zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država.

Sada se situacija primetno pogoršala. Analitičari su obratili pažnju na paradoks. Potražnja za naftom stalno raste, obim proizvodnje se smanjuje (kako OPEK+ pokušava regulisati cene), a cene ostaju niske, kao kod pretrpanog tržišta.

Trenutno, finansijski ugovori za februar na naftu Brent (koja se eksploatiše između Velike Britanije i Norveške) prodaju se po ceni od 76,51 dolara po barelu,zatim za američki WTI u januaru po ceni od 71,68 dolara, dok je spot cena za ruski naftni miks Urals (eksploatisan na Uralu i Povolžju) čak 60,34 dolara. Iako, prema svim procenama, cena nafte bi trebalo da bude ispod 100 dolara po barelu, ili čak više.

Foto: EPA

Osnovni ekonomski modeli „Potražnja generiše ponudu“ i „Potražnja određuje cenu“ odjednom su prestali funkcionisati. Razlog tome su zapadne berze.

Amerikanci, koristeći činjenicu da se sav naftni promet odvija preko njih, spekulišu cenama kako bi veštački snizili cene, i trenutno, ovakav manipulativni metod uticaja na tuđu robu prilično dobro funkcioniše. Odluka naftnog kartela da smanji obim proizvodnje nafte kako bi izbalansirao tržište već ne pomaže. Spekulanti i dalje smanjuju cene.

Rusija predlaže novu šemu trgovine

Rešenje u ovoj situaciji može biti samo jedno. Odustajanje od dolara u trgovini naftom i sprovođenje svih transakcija prodaje gasa isključivo putem nacionalnih berzi. To znači da će Urals, Siberian Light i ESPO moći da se kupe samo u Rusiji. Dubai Crude i Arab Light – samo u Saudijskoj Arabiji. Basra Light – samo u Iraku. Merey – samo u Venecueli i tako dalje. U ovom slučaju, niko izvan neće moći silom umanjivati cene izvoznicima.

Formalno, prvi korak u tom smeru već je napravljen. Ranije, Saudijska Arabija je izjavila da će zajedno sa Kinom za naftu u juanima. Međutim, to su za sada samo reči. U praksi, Saudijci i dalje hrane američku ekonomiju putem naftnog dolara.

Vrlo je verovatno, da je baš zbog toga Putin neočekivano otputovao u Rijad – da ubedi Arape u potrebu za vođenjem trgovine putem nacionalnih berzi i konačno odustajanje od korišćenja dolara.

Da li će predsedniku Rusije uspeti da ubedi Saudijsku Arabiju kao i druge izvoznike nafte – veliko je pitanje. Čini se, da se za Arapske zemlje čini privlačnija stara šema od još uvek neispitane nove.

S druge strane, arapske zemlje se sve više okreću od Zapada. Tome doprinosi rat Izraela s Palestinom, u kojem SAD i Evropa otvoreno podržavaju jevrejsku državu, i nezakonite zapadne sankcije, pljačka ruskih rezervi od strane zapadnjaka (ako su ukrali od Rusa, mogu ukrasti od bilo koga), i naravno, reči predsednika SAD Džoa Bajdena o tome, da je Saudijska Arabija postala izopštena zemlja.

Rusija i lično Putin, naprotiv, sve više dobijaju na uticaju među zemljama „Globalnog Juga“. Može se desiti da ćemo uskoro svi postati svedoci veće rekonstrukcije tržišta nafte, iz kojeg će biti izbačeni nepotrebni posrednici.