Događaji koji su obeležili 2023.godinu u svetu! Od rata u Ukrajini, preko prevrata u Africi, do sukoba Izraela i palestinskog Hamasa

Godina za nama bila je prepuna tenzija i sukoba, koji su u nekim delovima sveta eskalirali 2023. godina haosa i ratova

Nemiri i sukobi obeležili su minulih 356 dana - od rata u Ukrajini, koji traje skoro dve godine, preko prevrata u Africi, do sukoba Izraela i palestinskog Hamasa. Situaciju su dodatno otežali zemljotresi i poplave koji su odneli hiljade života

Godinu za nama obeležili su tenzije i haos u čitavom svetu. Rat u Ukrajini nije okončan ni posle skoro dve godine, a započet je i novi sukob između Izraela i palestinske militantne organizacije Hamas, koji je rezultirao hiljadama civilnih žrtava.

Na afričkom kontinentu države su počele da se opiru zapadnoj vladavini, te su tako izvedeni vojni prevrati u Nigeru i Gabonu.

Ni na Zapadu situacija nije dobra. U Americi traje, takoreći, rat između demokrata i republikanaca u sklopu kampanje za predsedničke izbore, koji bi trebalo da budu održani u novembru. Istovremeno, Evropska unija se i dalje bori sa visokom inflacijom, koja je, istina, minule godine bila malo niža nego prethodne.

Uprkos tome, Zapad i dalje snažno pritiska Rusiju, čijeg je predsednika Vladimira Putina stavio na poternicu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

Haosu tokom 2023. u svetu doprineli su i zemljotresi i poplave, koji su odneli desetine hiljada života.

S druge strane, konstruktivnu ulogu igrala je Kina, koja je uspela da pomiri Saudijsku Arabiju i Iran.

Razorni zemljotres u Turskoj i Siriji

Snažan zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihtera i brojni naknadni potresi pogodili su 6. februara južnu i srednju Tursku, kao i severnu i zapadnu Siriju. Epicentar je bio 34 kilometra zapadno od turskog grada Gazijantepa.

Foto: Tanjug/AP

Najmanje 59.259 ljudi - 50.783 u Turskoj i 8.476 u Siriji, stradalo je u potresima. Razorena je površina od 350.000 kvadratnih kilometara, što je približno površini Nemačke. Budući da su čitavi gradovi uništeni, više od 1,5 miliona stanovnika ostalo je bez krova nad glavom.
To je bio drugi najjači zemljotres u istoriji Turske i najsmrtonosniji od 1939.

Najgora železnička nesreća u istoriji Grčke

Najmanje 57 osoba je poginulo, a 85 je povređeno u čeonom sudaru putničkog i teretnog voza koji se dogodio 28. februara kod grada Larise u Grčkoj. Putnički voz sa 346 putnika išao je iz Atine za Solun.

Foto: Tanjug/AP

U suprotnom smeru, iz Soluna za Atinu, išao je teretni voz koji je prevozio lim. Dve kompozicije sudarile su se u blizini tunela u mestu Tempi, koje pripada Larisi, u trenutku kad su se obe kretale brzinom od oko 160 kilometara na sat. Nesreća se dogodila jer je greškom na signalizaciji putničkom vozu dozvoljeno da nastavi da se kreće pogrešnim kolosekom. To je bila najsmrtonosnija železnička nesreća u istoriji Grčke.

Haški sud izdao nalog za hapšenje Putina

Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu izdao je 17. marta nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog navodnih ratnih zločina - deportacije dece i protivpravnog preseljenja dece iz Ukrajine u Rusku Federaciju.

Foto: EPA

Nalog za hapšenje zbog sličnih optužbi izdat je i za komesarku za prava deteta u kancelariji predsednika Rusije Mariju Lvovu-Belovu. Zvanična Moskva, koja ne priznaje nadležnosti haškog suda, saopštila je da su za Rusiju sve odluke MKS pravno ništavne.

Finska ušla u NATO

Finska, koja je decenijama bila neutralna, 4. aprila je i zvanično ušla u NATO pakt i tako postala 31. član tog zapadnog vojnog saveza. Prijem Finske u Alijansu omogućen je nakon što je turski parlament, posle dužeg odlaganja, izglasao odobrenje za to.

Foto: Tanjug/AP

To je nateralo Rusiju da vojno ojača svoju severozapadnu granicu, te su tamo postavljene čak i nuklearne rakete. Moskva je najavila da će, ukoliko NATO snage i oružje druge članice Alijanse budu razmešteni u Finskoj, preduzeti dodatne korake kako bi osigurala vojnu bezbednost Rusije.

Ruski ratni izveštač ubijen u terorističkom napadu

Ruski ratni izveštač i bloger Vladlen Tatarski (41) ubijen je 2. aprila u terorističkom napadu u jednom kafiću u Sankt Peterburgu, koji su organizovale ukrajinske službe.

Foto: Reuters

On je stradao nakon što mu je Darja Trepova, pristalica Antikorupcijske fondacije ruskog opozicionara Alekseja Navljnog, dala poklon koji je eksplodirao.

Trepova je odmah uhapšena, a priznala je da su je regrutovale ukrajinske službe.

Neuspeli atentat na Zahara Prilepina

Automobil u kojem je bio istaknuti ruski pisac i novinar Zahar Prilepin dignut je u vazduh 6. maja u selu Pionerski u ruskom regionu Nižnji Novgorod. Kola su naletela na protivtenkovsku minu postavljenu na putu.

Foto: Printkrin Youtube

Prilepinov lični asistent, koji je vozio, stradao je na mestu, dok je pisac u teškom stanju prebačen u bolnicu, gde je uspešno operisan i gde se oporavio. Policija je ubrzo posle incidenta uhapsila Aleksandra Permjakova (29), rođenog u Ukrajini, koji je priznao da je postavio protivtenkovske mine na putu i čekao da Prilepinov automobil prođe tuda.

Pobuna i pogibija Jevgenija Prigožina

Osnivač ruske privatne vojne kompanije "Vagner" Jevgenij Prigožin pokušao je da izvede puč u Rusiji 23. juna.

Kivan na vojni vrh Rusije - ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika generalštaba ruske vojske Valerija Gerasimova, on je sa grupom od 25.000 svojih boraca zauzeo Rostov na Donu i vojnim vozilima krenuo ka Moskvi.

Foto: Tanjug

Drama je okončana dva dana kasnije tako što je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je Prigožina poznavao 20 godina, uspeo da ga nagovori da odustane od svog poduhvata i ponudio mu azil u svojoj zemlji. Šef "Vagnera" je to prihvatio, navodeći da ne želi prolivanje ruske krvi, uz dogovor da vlasti u Moskvi odbace optužnicu koja je protiv njega podignuta.

Prigožin i njegovi borci otišli su u Belorusiju, gde su "vagnerovci" počeli da obučavaju tamošnju vojsku. Šef te privatne armije je, međutim, kasnije viđen u Rusiji, a bio je pozvan i na razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Foto: Reuters

Međutim, tačno dva meseca nakon pokušaja puča u Rusiji, Prigožin je stradao u avionskoj nesreći. On i još šest "vagnerovaca", među kojima i suosnivač te kompanije Dmitrij Utkin, kao i tri člana posade, poginuli su u Tverskoj oblasti, najverovatnije jer im je u avion bila postavljena bomba.

Vojni puč u Nigeru i Gabonu

Afrika se našla na korak od rata nakon što su izvedeni pučevi u Nigeru i Gabonu.
Vojni oficiri Nigera, nekadašnje francuske kolonije, 26. jula sa vlasti su svrgli predsednika Muhameda Bazuma. Za novog šefa države proglasili su šefa predsedničke garde Abdurahmana Čijanija, koji je naredio francuskim vojnicima da napuste zemlju, što su oni i učinili.

Malo više od mesec dana kasnije, 30. avgusta, vojska Gabona izvela je državni udar i proglasila nevažećim rezultate predsedničkih izbora. Predsednik Ali Bongo Ondimba stavljen je u kućni pritvor, a francuskoj vojsci je takođe naređeno da napusti zemlju.

Foto: EPA-EFE/ISSIFOU DJIBO

Građani obe države slavili su na ulicama promenu vlasti i skandirali Rusiji, sa kojom žele bliže veze. Niger i Gabon dobili su podršku Malija i Burkine Faso, koji su pre njih svrgli prozapadne vlasti i izbacili francusku vojsku. Međutim, Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država oštro je reagovala i isključila je Niger i Gabon iz te organizacije.

Republika Nagorno-Karabah prestaje da postoji

Azerbejdžan je 19. septembra započeo vojnu ofanzivu u Nagorno-Karabahu, koja je okončana mirom sa Jermenijom dan kasnije uz posredovanje Rusije. Tada je dogovoreno da se ta teritorija vrati na upravu Azerbejdžanu, nakon čega je započeo masovni egzodus Jermena.

Foto: Shutterstock

Prema dostupnim podacima, Nagorno-Karabah napustilo je više od 100.000 od ukupno oko 120.000 Jermena, koji su utočište uglavnom potražili u svojoj matičnoj državi. Kasnije je dogovorom između Jermenije i Azerbejdžana odlučeno da Republika Nagorno-Karabah prestane da postoji od 1. januara 2024.

Sukob Izraela i Hamasa

Izrael je pokrenuo veliku ofanzivu na Pojas Gaze nakon što su pripadnici palestinske militantne grupe Hamas upali u jevrejsku državu 7. oktobra i pobili 1.400 ljudi, uglavnom civila, a još oko 240 njih uzeli kao taoce.

Foto: Shutterstock

U izraelskim operacijama dosad je stradalo više od 21.000 Palestinaca, mahom civila. Premijer Izraela Benjamin Netanijahu saopštio je da se neće zaustaviti dok u potpunosti ne uništi Hamas i ne demilitarizuje Pojas Gaze.

Umro Henri Kisindžer

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, koji je više od 50 godina krojio politiku SAD, umro je 29. novembra u 101. godini u svom domu u Kentu u Konektikatu.

Foto: EPA

Ovaj kontroverzni političar, koji je dobio Nobelovu nagradu za mir uprkos tome što je optuživan za ratne zločine, u svetu će ostati upamćen po zaslugama za potpisivanje sporazuma o kontroli naoružanja između SSSR i SAD i približavanje Amerike i Kine. Srbi će ga pamtiti kao velikog protivnika američke politike na Balkanu. Govorio je da su Kosovo i Metohija za Srbe "nacionalni hram" i protivio se bombardovanju SRJ 1999.

Optužnice protiv Trampa

Kako se u SAD zahuktava predizborna kampanja za predsedničke izbore 2024, demokrate svim sredstvima pokušavaju da ostanu na vlasti. Tako su protiv Donalda Trampa, najvećeg rivala aktuelnom predsedniku Džou Bajdenu, podigli niz optužnica, a čak su ga i hapsili. Tramp je optužen da je nelegalno držao poverljiva dokumenta u svojoj vili na Floridi, zatim da je naduvavao cene svojih nekretnina kako bi dobio povoljnije kredite za svoj biznis, da je platio porno-zvezdi Stormi Danijels da ćuti o njihovoj aferi, kao i da je kovao zaveru da preokrene rezultate izbora održanih 2020.

Foto: Tanjug/AP/Brendan McDermid

Uprkos svemu tome, Tramp, prema rezultatima svih anketa u SAD, vodi sa 40 odsto podrške, na prema 36 procenata, koliku podršku ima Bajden.

Poplave u Libiji

Najmanje 4.333 osobe su stradale u septembru u Libiji u poplavama izazvanim olujom "Danijel". Najteže je bilo oko grada Derna, nakon što su istoimena brana i Mensur brana pukle, propuštajući oko 30 miliona kubnih metara vode.

Foto: Tanjug/AP/Libya Almasar TV via AP

To je izazvalo katastrofalnu štetu u celom području, budući da je reka Derna preplavila sve u okolini. Više od 30.000 ljudi moralo je da bude evakuisano.

Masakr u Češkoj

Čeh David Kozak je 21. decembra u glavnoj zgradi Fakulteta umetnosti Karlovog univerziteta, koja se nalazi u centru Praga, iz vatrenog oružja ubio 15 ljudi i ranio još 25. Ubica je nakon masakra izvršio samoubistvo.

Foto: Shutterstock

Pre tog napada, njegov otac je pronađen mrtav u svojoj kući u predgrađu Praga, a ispostavilo se da je Kozak odgovoran i dvostruko ubistvo koje se dogodilo šest dana ranije.
Pucnjava na fakultetu najsmrtonosnije je ubistvo u Češkoj od 1945. godine i jedno je od najsmrtonosnijih u Evropi.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.