Kataklizmični bljesak odjeknuo je Rusijom! Incident koji Rusi i danas pamte!

Tunguski incident je bila eksplozija jačine 3,5 megatona, koja se dogodila blizu reke Podkamenaja Tunguskoj oblasti u Krasnojarskom kraju u Carevini Rusiji, ujutro 30. juna 1908. godine.

Eksplozija nad retko naseljenom istočnosibirskom tajgom sravnila je oko 80 miliona stabala na površini od 2.150 kvadratnih metara šume, a izveštaji očevidaca sugerišu da su do tri osobe možda umrle.

Eksplozija se generalno pripisuje eksploziji vazduha meteora, atmosferskoj eksploziji kamenog asteroida širine oko 50–60 metara.

Asteroid se približio sa pravca istok-jugoistok, verovatno sa relativno velikom brzinom od oko 27 kilometara na čas.

Iako je incident klasifikovan kao događaj udara, smatra se da je objekat eksplodirao na visini od 5 do 10 kilometara umesto da je udario u površinu Zemlje, ne ostavljajući krater.

Tunguski događaj je najveći udarni događaj na Zemlji u zabeleženoj istoriji, iako su se mnogo veći udari dogodili u praistorijskim vremenima.

Eksplozija ove veličine bila bi sposobna da uništi veliku metropolitansku oblast.

Događaj je više puta spominjan i poslužio kao inspiracija za beletristike u popularnoj kulturi.

Ekvivalentna ocena udarca na Torino skali je 8: izvestan sudar sa lokalnim uništenjem.

Foto: Vikipedija

Iako je oblast Sibira u kojoj je došlo do eksplozije bila veoma retko naseljena 1908. godine, postoje izveštaji očevidaca koji su se u to vreme nalazili u okolini, a regionalne novine su izvestile o događaju ubrzo nakon što se dogodio.

Svedoci su bili van sebe!

Prema svedočenju S. Semenova, kako je zabeležila ekspedicija ruskog mineralog Leonida Kulika 1930. godine.

U vreme doručka sedeo sam pored kuće i odjednom sam video da se direktno na severu, preko Onkoulovog Tunguskog puta, nebo podelilo na dva dela i vatra se pojavila visoko i široko iznad šume.

 - Rascep na nebu je postajao sve veći, a cela severna strana bila je prekrivena vatrom. U tom trenutku mi je postalo toliko vruće da nisam mogao da podnesem kao da mi je košulja u plamenu; sa severne strane, gde je bio požar, dolazila je jaka vrućina. Hteo sam da otkinem košulju i bacim je dole, ali onda se nebo zatvorilo, i začuo se snažan udarac i odbačen sam nekoliko metara. Na trenutak sam izgubio razum, ali onda je žena istrčala i odvela me do kuće. Nakon toga je nastala takva buka, kao da kamenje padaju ili pucaju topovi, Zemlja se zatresla, a kada sam bio na zemlji, pritisnuo sam glavu, bojeći se da će je kamenje razbiti. Kada se nebo otvorilo, među kućama je jurio vreo vetar, kao iz topova, koji je ostavljao tragove u zemlji kao staze, a oštetio je i useve. Kasnije smo videli da su mnogi prozori razbijeni, a na štali je pukao deo gvozdene brave - rekao je Semenov.

Foto: Shutterstock

Svedočanstvo Čučana iz plemena Šanjagir, koje je zabeležio I. M. Suslov 1926. godine.

Brat i ja smo bili u kolibi, nismo mogli da vidimo šta se dešava napolju.

- Iza kolibe je bila buka, čuli smo kako drveće pada. Brat Čekaren i ja smo izašli iz vreća za spavanje i hteli da istrčimo, ali onda je zagrmelo. Zemlja je počela da se kreće i ljulja, vetar je udario u našu kolibu i prevrnuo je. Moje telo je bilo izudarano granama, ali glava mi je bila dobro. Tada sam video čudo: drveće je padalo, grane su bile u plamenu, postalo je silno svetlo, kako da kažem, kao da je bilo drugo sunce, bole me oči, čak sam ih zatvorio. Bilo je to kao ono što Rusi zovu munja. Čekaren i ja smo imali nekih poteškoća da izađemo ispod ostataka naše kolibe. Onda smo videli nebo i ponovo je blesnuo i začula se jaka grmljavina - rekao je Čučan.

Šta kaže struka?

Godine 1930. britanski meteorolog i matematičar F. J. Vipl sugerisao je da je udar Tunguske mala kometa.

Kometa se sastoji od prašine i isparljivih materija, kao što su vodeni led i smrznuti gasovi, i mogla je da bude potpuno isparena usled udara sa Zemljinom atmosferom, ne ostavljajući očigledne tragove.

Hipoteza o kometi je dodatno podržana blistavim nebom posmatranim širom Evroazije nekoliko večeri nakon udara, što se verovatno objašnjava prašinom i ledom koji su raspršeni sa repa komete preko gornjeg dela atmosfera.

Hipoteza o kometi je dobila opšte prihvatanje među sovjetskim istražiteljima Tunguske do 1960-ih.

Foto: Shutterstock

Godine 1978, slovački astronom Lubor Kresak sugerisao je da je telo fragment komete Enke.

Ovo je periodična kometa sa izuzetno kratkim periodom od nešto više od tri godine koja ostaje u potpunosti u orbiti Jupitera.

Takođe je odgovoran za Beta Tauride, godišnju kišu meteora sa maksimalnom aktivnošću oko 28-29 juna.

Događaj Tunguska se poklopio sa vršnom aktivnošću tog pljuska, približna putanja objekta Tunguska je u skladu sa onim što bi se očekivalo od fragmenta Enkeove komete i sada je izračunat hipotetički koridor rizika koji pokazuje da je inicijalni udar stigao nekoliko minuta ranije, eksplodirao bi iznad SAD ili Kanade.

Foto: Shutterstock

O incidentu u narednim godinama u javnosti nije bilo mnogo govora, obzirom na to da je vest sporo putovala i kasnije zaboravljena u naletu Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije. Međutim naučne tvrdnje i analize nisu bile dovoljne kako bi sprečile teorije zavere koje su počele da se javljaju polovinom prošlog veka,