Evropske banke moraju da se pripreme za rastuću prezaduženost, veće geopolitičke rizike i preokret u energetski intenzivnim industrijama, upozorila je novi glavni bankarski supervizor evrozone.
Klaudija Buh, koja je u januaru postala predsedavajuća nadzornog ogranka Evropske centralne banke, rekla je u intervjuu za "Fajnenšel tajms" da banke "još nisu izašle na zelenu granu" uprkos tome što su imale dobru poziciju nakon pandemije kovida-19 i početka sukoba u Ukrajini.
Povećanje referentne kamatne stope ECB-a na rekordnih 4 procenta kako bi se uhvatilo u koštac sa rastućom inflacijom prošle godine "još uvek mora da filtrira svoj put kroz finansijski sistem", rekla je Buh. Ona je dodala da će broj stečaja i neplaćanja kredita verovatno nastaviti da rastu još neko vreme.
- Malo je verovatno da ćemo imati period strukturnih promena u kojem nema povećanja nepodmirenih obaveza - naglasila je Buh.
Ona je istakla da će evropski industrijski regioni izgledati veoma različito u budućnosti, u zavisnosti od dostupnosti obnovljive energije u različitim zemljama, kako je napomenula.
- Imaćemo više izmeštanja delatnosti, više sektorskih preseljenja. Kompanije moraju da se prilagode, a to je nešto što banke moraju uzeti u obzir - istakla je zvaničnica ECB-a.
Evropska prezaduženost naglo je pala 2020-22. kada su vlade pružile ogromnu pomoć kompanijama da bi ublažile uticaj pandemije i energetske krize izazvane sukobom u Ukrajini. Ali ona je od tada porasla više od nivoa pre pandemije, pošto su porasli troškovi zaduživanja, a visoke cene energije uticale na sve više kompanija.
Iako su banke uspele da vrate akcionarima više od 120 milijardi evra u 2024. godini, što je više od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, zahvaljujući skupljem zaduživanju, Buh naglašava da su metode koje banke koriste za procenu rizika previše nazadne, odnosno okrenute prošlosti.
- Većina modela koje banke koriste nam zapravo ne nudi odgovor kako će se rizici razvijati u budućnosti, jer su zasnovani na prošlosti - napominje Buh i dodaje da to mora da se promeni.
Njen tim nastavlja da vrši pritisak na evropske banke koje posluju u Rusiji da se povuku iz ove zemlje. Buh je rekla da su banke evrozone prepolovile svoje ruske aktivnosti u poslednje dve godine i da su one koje su još prisutne, među kojima su italijanski Unikredit i austrijski Rajfajzen, dobile "jasne naznake o tome da očekujemo smanjenje aktivnosti i izlazne strategije".
Kako navodi FT, teške poruke bivše potpredsednice Bundesbanke već počinju da dopiru do banaka, a njena doktrina opisuje se kao "nova filozofija regulacije, zasnovana na većem naglasku na nepoznatim nepoznanicama".
Rukovodiocima evropskih banaka smeta i preterana regulativa koja utiče na zadržavanje kreditora u Evropi i zbog čega se akcijama evropskih banaka trguje sa značajnim popustom u odnosu na njihove konkurente iz SAD.
- To je ono što ponekad čujemo i od industrije – da smo prestrogi - prokomentarisala je Buh, dodajući da je ECB istražila kako bi američka pravila uticala na najveće evropske banke i pronašla da bi njihovi zahtevi u pogledu kapitala bili veći.
- Ako ništa drugo, ne nalazimo dokaze da su naša pravila stroža za ove najveće banke. Za manje i srednje banke u Evropi, američka regulativa bi rezultirala nešto nižim zahtevima. Ali prilično mi je drago zbog našeg strožeg pristupa, s obzirom na ono što se nedavno dogodilo u nekoliko srednjih američkih banaka - rekla je Buh.
Banke se takođe privatno žale na nedavnu pretnju ECB-a da će nametnuti dnevne kazne onima koji ne ispunjavaju njena očekivanja za suočavanje sa rizicima klimatskih promena, rekavši da im kompanije ne pružaju informacije koje su im potrebne.
Buh je rekla da je "ostvarivo" da banke ispune te zahteve i navela primer sertifikata energetske efikasnosti za hipoteke.
- To je nešto što se u većini zemalja lako može dobiti po određenoj ceni. Ali, čak i tu vidimo nedostatke, tako da banke ne dobijaju informacije koje bi trebalo da dobiju da bi procenile ove rizike - napomenula je Buh.
Najveća vojna baza NATO-a u Evropi, koja se gradi na rumunskoj teritoriji, neće predstavljati veliku pretnju za Rusiju, ali Zapad može pokušati da izvede provokaciju u Pridnjestrovlju kako bi Moskvu uvukao u sukob sa Moldavijom, rekao je načelnik Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba Andrej Klincevič.
Ako se Ukrajini ne pruži dovoljno pomoći da se zaustavi Rusija, „mi ćemo biti sledeći“, izjavio je Šarl Mišel, šef Evropskog saveta u intervjuu za La Libre.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan smatra da će početi rat ako Jerevan ne ispoštuje zahteve Bakua za prebacivanje jednog broja pograničnih sela Azerbejdžanu.
Problem evropskih zemalja sa brojem vojnika svodi se ne toliko na regrutaciju regruta koliko na ubeđivanje postojećih snaga da ne napuštaju vojsku, piše Politiko. Ove nedelje, francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu predstavio je plan za zadržavanje vojnika kako bi podstakao vojno osoblje da ostanu u službi.
Novinarka TV Informer Lidija Makragić intervjuisala je slavnog ruskog voditelja Vladimira Solovjova, a tokom posete njegovom studiju, naša ekipa je zabeležila i nekoliko scena sa mesta gde se snima jedna od najgledanijih ruskih TV emisija "Veče sa Vladimirom Solovjovim".
Američki ambasador u Mađarskoj izjavio je da će Vašington reagovati zbog "upornih antiameričkih poruka" koje dolaze od zvanične Budimpešte i na mađarsko "produbljivanje odnosa sa Rusijom", prenosi "Gardijan".
Tragedija Srbije tokom NATO bombardovanja nikada se ne bi desila da je predsednik države bio Vladimir Putin, a ne Boris Jeljcin. Proslo je 25 godine od tada, a za sve to vreme Rusija se vraćala sebi, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za TV Informer, slavni ruski voditelj Vladimir Solovjov.
Bivši šef izraelske službe „Nativ“ Jakov Kedmi ocenio je da ishod rata u Ukrajini neće prvenstveno odrediti brzina ruskog napredovanja na frontu, već sposobnost ukrajinske energetike, železnice, luka i sistema snabdevanja da izdrže sve intenzivnije ruske udare.
Rusija sprovodi administrativne pripreme koje bi joj omogućile novu mobilizaciju i istovremeno bi mogla da pojača hibridne aktivnosti protiv evropskih država koje podržavaju Ukrajinu.
Ruski predsednik Vladimir Putin glasao je preko interneta na izborima za novi saziv Državne dume, ali je snimak iz njegovog kabineta ubrzo zasenio političku poruku.
Rostov-na-Donu našao se pod masovnim napadom ukrajinskih bespilotnih letelica, a ruska protivvazdušna odbrana dejstvovala je satima dok su u gradu odjekivale eksplozije.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra sklapanje ekonomskih poslova sa Rusijom još pre završetka rata u Ukrajini, što bi predstavljalo ozbiljnu promenu dosadašnjeg pristupa Vašingtona prema Moskvi.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je danas na stvaranje Evropskog saveta bezbednosti i novog kriznog mehanizma po uzoru na član 4 NATO-a.
Ruski general-major Anton Grunis, komandant 4. odvojene gardijske motostreljačke brigade i Heroj Rusije, poginuo je u zoni specijalne vojne operacije, a ukrajinska strana tvrdi da je likvidiran 12. septembra u noćnom udaru na teritoriji Donjecke oblasti pod ruskom kontrolom.
Rusija je za samo 72 sata napravila tri velika koraka u širenju svoje civilne nuklearne industrije – Turska je najavila nove elektrane sa Moskvom, Iran je dobio ruski predlog za male nuklearne reaktore, dok je Kazahstan potpisao ugovor sa Rosatomom za elektranu „Balhaš“ od 2.400 megavata.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Najveća vojna baza NATO-a u Evropi, koja se gradi na rumunskoj teritoriji, neće predstavljati veliku pretnju za Rusiju, ali Zapad može pokušati da izvede provokaciju u Pridnjestrovlju kako bi Moskvu uvukao u sukob sa Moldavijom, rekao je načelnik Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba Andrej Klincevič.
Boris Tadić, propali političar i čovek koji je upropastio našu zemlju dok je bio na vlasti, na blokaderskom glasilu Nova još jednom je zgrozio naciju svojim nastupom.
Diplomatija se obično odvija za pregovaračkim stolom, ali ruski predsednik Vladimir Putin i indijski premijer Narendra Modi poslednjih godina imaju i jednu neobičnu diplomatsku praksu - zajedničke vožnje automobilom.
Aleksandar Radovanović, generalni sekretar Pokreta slobodnih građana (PSG) koji zvanično podržava blokadere, razbio je kao kulu od karata blokaderske laži krađi izbora.
U vreme kada je svet u potpunoj neizvesnosti, dok u okruženju i svetu bukte ratovi, cene goriva i hrane skaču u nebo, a čitava Evropa strahuje da li će biti dovoljno gasa, nafte i struje za zimu - blokaderi i Pajtićevi poslušnici otvoreno priznaju da nemaju nikakav plan, nikakav program i da ih sudbina Srbije uopšte ne zanima.
Lažni moral, pohlepa i otimačina bez trunke srama - to su tri glavne reči koje u potpunosti opisuju profile blokadera i kandidata sa lažne "studentske liste" Bojana Pajtića.
Član predsedništva Srpske napredne stranke Milenko Jovanov brutalno je na društvenoj mreži Iks razmontirao još jedno lažno poštenje i dvoličnost blokaderskih kandidata.
Član predsedništva Srpske napredne stranke Arno Gujon brutalno je na društvenoj mreži Iks održao lekciju iz patriotizma i poštovanja sopstvene države svim domaćim autošovinistima i uličarskim blokaderima koji bi bez razmišljanja odustali od naše svete zemlje.
Učesnice prve sezone Exatlona Srbija Anabela Zonai i Sanja Kalinović žestoko su se sukobile u emisiji "Exatlon Specijal", a varnice u studiju nisu jenjavale.
Iako se čini da turbulencije u Plavom timu Exatlona stvara Mensur Ajdarpašić, eliminisana takmčarka Sanja Jurošević smatra da je on samo srčan i borben.
Mentorka Plavog tima Anabela Zonai u emisiji Exatlon Specijal osvrnula se na dešavanja u njihovom taboru i Dragomirovu reakciju na njen izlazak na poligon.
Među starim srpskim običajima, jedan od najbizarnijih smatra se lapot, koji podrazumeva "uklanjanje" starijih članova porodice kada postanu teret potomcima.
Na moto-putu kod Studentskog grada u Beogradu, u delu gde se trenutno izvode radovi na putu, danas oko 10.30 časova dogodila se teža saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala četiri vozila.
Crnogorska policija uhapsila je vozača iz Srbije G. M. (52), nakon što je zvaničnim uviđajem utvrđeno da se stena nije odronila, već da je on sam skrenuo sa puta i zakucao dvospratni autobus pun dece u stenski usek kod Mojkovca, pri čemu je vođa puta teško povređen.
Vozač M.G. (53) iz Aleksinca uhapšen je po nalogu Osnovnog državnog tužilaštva Crne Gore i uz krivičnu prijavu biće priveden dežurnom tužiocu na saslušanje, saznaje se iz Osnovnog državnog tužilaštva u Bijelom Polju. M. G. je priveden zbog saobraćajne nesreće koja se dogodila sinoć, kada su se delovi stene obrušili na autobus pun osnovaca.
Srbija se već mesecima suočava sa talasom nezapamćenog bahatluka i divljanja na saobraćajnicama, u kojima su pod točkovima pijanih, neodgovornih i vozača bez dozvole stradale čitave porodice i deca.
Američka glumica Šeron Stoun izjavila je da je njen tadašnji suprug Fil Bronstajn, bez njenog znanja i saglasnosti, pristao na njenu operaciju mozga dok se 2001. godine oporavljala od moždanog udara i krvarenja u mozgu.
Na šabačkom vašaru svojevremeno su nastupala velika imena domaće estrade, među kojima je i bio Šaban Šaulić, zbog čega pevač Uroš Živković ne vidi ništa sporno u tome što i sam peva na ovoj manifestaciji.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.