Evropske banke moraju da se pripreme za rastuću prezaduženost, veće geopolitičke rizike i preokret u energetski intenzivnim industrijama, upozorila je novi glavni bankarski supervizor evrozone.
Klaudija Buh, koja je u januaru postala predsedavajuća nadzornog ogranka Evropske centralne banke, rekla je u intervjuu za "Fajnenšel tajms" da banke "još nisu izašle na zelenu granu" uprkos tome što su imale dobru poziciju nakon pandemije kovida-19 i početka sukoba u Ukrajini.
Povećanje referentne kamatne stope ECB-a na rekordnih 4 procenta kako bi se uhvatilo u koštac sa rastućom inflacijom prošle godine "još uvek mora da filtrira svoj put kroz finansijski sistem", rekla je Buh. Ona je dodala da će broj stečaja i neplaćanja kredita verovatno nastaviti da rastu još neko vreme.
- Malo je verovatno da ćemo imati period strukturnih promena u kojem nema povećanja nepodmirenih obaveza - naglasila je Buh.
Ona je istakla da će evropski industrijski regioni izgledati veoma različito u budućnosti, u zavisnosti od dostupnosti obnovljive energije u različitim zemljama, kako je napomenula.
- Imaćemo više izmeštanja delatnosti, više sektorskih preseljenja. Kompanije moraju da se prilagode, a to je nešto što banke moraju uzeti u obzir - istakla je zvaničnica ECB-a.
Evropska prezaduženost naglo je pala 2020-22. kada su vlade pružile ogromnu pomoć kompanijama da bi ublažile uticaj pandemije i energetske krize izazvane sukobom u Ukrajini. Ali ona je od tada porasla više od nivoa pre pandemije, pošto su porasli troškovi zaduživanja, a visoke cene energije uticale na sve više kompanija.
Iako su banke uspele da vrate akcionarima više od 120 milijardi evra u 2024. godini, što je više od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, zahvaljujući skupljem zaduživanju, Buh naglašava da su metode koje banke koriste za procenu rizika previše nazadne, odnosno okrenute prošlosti.
- Većina modela koje banke koriste nam zapravo ne nudi odgovor kako će se rizici razvijati u budućnosti, jer su zasnovani na prošlosti - napominje Buh i dodaje da to mora da se promeni.
Njen tim nastavlja da vrši pritisak na evropske banke koje posluju u Rusiji da se povuku iz ove zemlje. Buh je rekla da su banke evrozone prepolovile svoje ruske aktivnosti u poslednje dve godine i da su one koje su još prisutne, među kojima su italijanski Unikredit i austrijski Rajfajzen, dobile "jasne naznake o tome da očekujemo smanjenje aktivnosti i izlazne strategije".
Kako navodi FT, teške poruke bivše potpredsednice Bundesbanke već počinju da dopiru do banaka, a njena doktrina opisuje se kao "nova filozofija regulacije, zasnovana na većem naglasku na nepoznatim nepoznanicama".
Rukovodiocima evropskih banaka smeta i preterana regulativa koja utiče na zadržavanje kreditora u Evropi i zbog čega se akcijama evropskih banaka trguje sa značajnim popustom u odnosu na njihove konkurente iz SAD.
- To je ono što ponekad čujemo i od industrije – da smo prestrogi - prokomentarisala je Buh, dodajući da je ECB istražila kako bi američka pravila uticala na najveće evropske banke i pronašla da bi njihovi zahtevi u pogledu kapitala bili veći.
- Ako ništa drugo, ne nalazimo dokaze da su naša pravila stroža za ove najveće banke. Za manje i srednje banke u Evropi, američka regulativa bi rezultirala nešto nižim zahtevima. Ali prilično mi je drago zbog našeg strožeg pristupa, s obzirom na ono što se nedavno dogodilo u nekoliko srednjih američkih banaka - rekla je Buh.
Banke se takođe privatno žale na nedavnu pretnju ECB-a da će nametnuti dnevne kazne onima koji ne ispunjavaju njena očekivanja za suočavanje sa rizicima klimatskih promena, rekavši da im kompanije ne pružaju informacije koje su im potrebne.
Buh je rekla da je "ostvarivo" da banke ispune te zahteve i navela primer sertifikata energetske efikasnosti za hipoteke.
- To je nešto što se u većini zemalja lako može dobiti po određenoj ceni. Ali, čak i tu vidimo nedostatke, tako da banke ne dobijaju informacije koje bi trebalo da dobiju da bi procenile ove rizike - napomenula je Buh.
Najveća vojna baza NATO-a u Evropi, koja se gradi na rumunskoj teritoriji, neće predstavljati veliku pretnju za Rusiju, ali Zapad može pokušati da izvede provokaciju u Pridnjestrovlju kako bi Moskvu uvukao u sukob sa Moldavijom, rekao je načelnik Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba Andrej Klincevič.
Ako se Ukrajini ne pruži dovoljno pomoći da se zaustavi Rusija, „mi ćemo biti sledeći“, izjavio je Šarl Mišel, šef Evropskog saveta u intervjuu za La Libre.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan smatra da će početi rat ako Jerevan ne ispoštuje zahteve Bakua za prebacivanje jednog broja pograničnih sela Azerbejdžanu.
Problem evropskih zemalja sa brojem vojnika svodi se ne toliko na regrutaciju regruta koliko na ubeđivanje postojećih snaga da ne napuštaju vojsku, piše Politiko. Ove nedelje, francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu predstavio je plan za zadržavanje vojnika kako bi podstakao vojno osoblje da ostanu u službi.
Novinarka TV Informer Lidija Makragić intervjuisala je slavnog ruskog voditelja Vladimira Solovjova, a tokom posete njegovom studiju, naša ekipa je zabeležila i nekoliko scena sa mesta gde se snima jedna od najgledanijih ruskih TV emisija "Veče sa Vladimirom Solovjovim".
Američki ambasador u Mađarskoj izjavio je da će Vašington reagovati zbog "upornih antiameričkih poruka" koje dolaze od zvanične Budimpešte i na mađarsko "produbljivanje odnosa sa Rusijom", prenosi "Gardijan".
Tragedija Srbije tokom NATO bombardovanja nikada se ne bi desila da je predsednik države bio Vladimir Putin, a ne Boris Jeljcin. Proslo je 25 godine od tada, a za sve to vreme Rusija se vraćala sebi, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za TV Informer, slavni ruski voditelj Vladimir Solovjov.
Predsedniku Rusije Vladimiru Putinu ostalo je najviše tri godine na vlasti, tvrdi „Forbs“ u analizi u kojoj se razmatra nekoliko mogućih scenarija kraja njegove vladavine
Rizik da Evropa bude uvučena u sukob sa Rusijom mogao bi da se pojavi i pre 2030. godine, rekao je za Sputnjik stalni predstavnik Rusije pri OEBS Dmitrij Poljanski.
Predsednik SAD Donald Tramp sve je frustriraniji predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, dok Ukrajina dubokim udarima po ruskim rafinerijama, Krimu i energetskoj infrastrukturi pokušava da pokaže da Moskva više ne može da vodi rat bez posledica po sopstvenu pozadinu
Ruski televizijski propagandista Vladimir Solovjov pozvao je u programu državne televizije da Rusija raketira fabriku u Velikoj Britaniji u kojoj se proizvode krstareće rakete „storm šedou“, nakon izveštaja da su ti projektili korišćeni u ukrajinskim napadima na ciljeve duboko na ruskoj teritoriji.
Predsednik Rusije Vladimir Putin odbacio je ukrajinski predlog da se borbena dejstva ograniče na četiri regiona, poručivši da Moskva neće prihvatiti dogovor koji bi Oružanim snagama Ukrajine dao predah i omogućio im da prebace trupe na najteže delove fronta.
Poljska ubrzava pregovore sa SAD o stvaranju stalne američke vojne baze na svojoj teritoriji, iako je javnost gotovo presečena na dva dela: 44,1 odsto građana podržava novu bazu, dok je 40,9 odsto kategorično protiv.
Predsednik SAD Donald Tramp otvorio je jedan od najvažnijih američkih rudarskih poslova u Centralnoj Aziji: sporazum sa Kazahstanom o razvoju ogromnih nalazišta volframa, metala koji je ključan za vojnu industriju, rakete, avione, čelik, elektroniku i poluprovodnike.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uputio je, uoči sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Valdaju, javni i neočekivano oštar apel ruskom ambasadoru u Minsku Borisu Grizlovu otvoreno zatraživši od Moskve da ne uvlači Belorusiju u direktan vojni sukob sa Ukrajinom.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Najveća vojna baza NATO-a u Evropi, koja se gradi na rumunskoj teritoriji, neće predstavljati veliku pretnju za Rusiju, ali Zapad može pokušati da izvede provokaciju u Pridnjestrovlju kako bi Moskvu uvukao u sukob sa Moldavijom, rekao je načelnik Centra za proučavanje vojno-političkih sukoba Andrej Klincevič.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je na pitanje novinara N1 o navodnim pretnjama koje je Slaviša Kokeza upitio bivšem fudbaleru Nemanji Vidiću.
Let iz Varšave za Tel Aviv preusmeren je nakon što je iz aviona prema kontroli leta poslat takozvani hijacking signal, odnosno oznaka koja ukazuje na moguću otmicu ili neovlašćeno preuzimanje kontrole nad letelicom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se video-porukom na svom zvaničnom Instagram nalogu povodom najnovijih pokušaja portala KRIK da, kroz recikliranje navodnih Skaj prepiski Slaviše Kokeze, iskonstruišu novu političku aferu.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković zaratili su po ko zna koji put, a povod je (ne)prisustvo hrvatskih vojnika na vojnoj vežbi u Francuskoj.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obavio je sadržajan telefonski razgovor sa predsednicom Republike Severne Makedonije Gordanom Siljanovskom Davkovom. Tokom razgovora, dvoje državnika potvrdilo je visoki nivo bilateralnih odnosa i izrazilo snažnu obostranu spremnost za dalji razvoj saradnje između dve zemlje.
Povod za najnoviju partijsku tuču jeste pitanje podrške studentskoj listi, koje je na površinu izbacilo podele, neslaganja i apsolutni izostanak koordinacije među najvišim funkcionerima ove organizacije.
Informer televizija danas je apsolutni izbor gledalaca u Srbiji! Dok se građani iz svih krajeva zemlje slivaju u Beograd na veliki skup "Srbija, jedna porodica", oči javnosti uprte su u Informer TV, koja tokom dana beleži ubedljivo najbolju gledanost.
Danas tačno u 17 časova, u programu Dnevnika Zapadne Srbije, gledaoci će imati priliku da prate specijalno, dvosatno izdanje posvećeno otvaranju Moravskog koridora - saobraćajnice koja menja lice ovog dela Srbije i otvara novo poglavlje razvoja, povezivanja i investicija.
Jahja Ferhatović, analitičar i Samir Tandir, predsednik Bošnjačko-srpskog saveza gostujući u Info jutru komentarisali su pokušaj samoubistva Nadžije Mavrić, studentkinje iz Novog Pazara.
Veliki proizvođači hrane u Nemačkoj planiraju da uvedu dobrovoljan sistem povratne kaucije za staklene tegle i flaše koje se koriste za proizvode poput senfa, džemova, kiselih krastavaca, ulja, sirćeta i sirupa
Sveštenik Bojan Krstanović upozorio je putem Fejsbuka da ljudi svest o važnosti zdravlja i porodice stiču tek kada se suoče sa teškim bolestima i lošim nalazima.
Srpski turisti koji ovog vikenda kreću na letovanje u Grčku suočiće se sa ogromnim saobraćajnim kolapsom jer se istočna unutrašnja obilaznica oko Soluna potpuno zatvara za saobraćaj u oba smera.
Beograđanin crnogorskog porekla, bokser i profesionalni kockar, kako je sebe Darko Ašanin voleo da zove, ubijen je pre tačno 28 godina godina u svom kafiću "Legat" ("Koloseum") na beogradskom Dedinju.
Tamara Zvicer (42), supruga Radoja Zvicera, ne oglašava se često u javnosti, ali kada to učini preko društvenih veza, onda očigledno šalje nekom poruku, a da sve oko nje pršti od luksuza i raskoši.
Crnogorska policija traga za N. K. iz Kule i njegovim sunarodnikom Danilom Džekulićem, osumnjičenima za ubistvo Darka Veskovića zvanog Prika, u Beogradu 22. juna, koji su, kako se sumnja, na teritoriji Crne Gore.
Flim "Maratonci trče počasni krug" u režiji Dušana Kovačevića snimljen je 1982. godine, a ostvario je ogromnu popularnost koja traje i dan danas, bez obzira što je prošlo već skoro pola veka od premijere.
Biografski film "Michael" o Majklu Džeksonu zaradio je 977,5 miliona dolara širom sveta i postao najuspešniji biografski film svih vremena, prestigavši čak i "Openhajmera".
Druga epizoda treće sezone serije "Kuća zmaja" osvojila je ocenu 9,4/10 na IMDb-u i izjednačila rekord čitave serije, raspalivši društvene mreže širom sveta.
Uz nekoliko pažljivo odabranih komada garderobe moguće je postići savršen spoj udobnosti i stila, a da se pritom osećate lagano i rashlađeno čak i na najvećim vrućinama.
Wi-Fi signal je zapravo radio-talas, a to znači da je neverovatno osetljiv na okolinu. Mnoge stvari koje koristimo svakodnevno u kući deluju kao neprobojni zidovi za vaš ruter.
Kada temperature porastu iznad 35 stepeni, većina ljudi pokušava da se što brže rashladi. Dok neki koriste klima-uređaje ili piju ledene napitke, u Španiji je posebno popularan jednostavan trik za koji je dovoljna samo hladna voda.
Nekadašnja scenografija za film o Popaju danas je jedna od najposećenijih atrakcija na Malti, gde šarene kućice, kristalno more i nestvarni pejzaži privlače hiljade turista svake godine.
Mlada pevačica Milica Miladinović Indodjija, kako Informer saznaje, pre uspona u karijeri radila je kao prodavačica na buvljaku,a novac je ulagala u biznis!
Bivša rijaliti učesnica Anđela Đuričić oglasila se sa aerodroma u Tirani i otkrila kako je avion zbog nevremena umesto Crne Gore, prinudno sleteo u Albaniju.
Bivša rijaliti učesnica Milica Veličković progovorila je o bivšem partneru Borislavu Terziću Terzi, njegovoj porodici i ćerki Barbari koju je sa njim dobila.
Bivša rijaliti učesnica Milica Veličković večeras će gostovati u emisiji "Amidži šou", te će biti u blizini svog bivšeg partnera Borislava Terzića Terze.
Samo nekoliko dana uoči velikog koncerta na Tašmajdanu, koji će biti održan u petak, 3. jula, Milanče Radosavljević obradovao je svoju publiku novom pesmom „I siromah dušu ima“.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.