Dolazi pakao! Evropa ide u rat?! Drastičan potez NATO sila: Najavljene hitne mere za ojačavanje vojnih snaga!

Problem evropskih zemalja sa brojem vojnika svodi se ne toliko na regrutaciju regruta koliko na ubeđivanje postojećih snaga da ne napuštaju vojsku, piše Politiko. Ove nedelje, francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu predstavio je plan za zadržavanje vojnika kako bi podstakao vojno osoblje da ostanu u službi.

To je usledilo nekoliko dana nakon što je godišnji izveštaj podnet nemačkom parlamentu pokazao da je oko 1.537 vojnika napustilo Bundesver 2023. godine, čime je vojska smanjena na 181.514.

Problem celog Zapada

- Ovi razgovori se sada vode u svim evropskim prestonicama, u svim demokratijama koje imaju profesionalne vojske bez regrutacije -  rekao je juče Lekornu, ističući Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD.

- Na sastancima NATO-a možemo da razgovaramo o opremi, ali sada govorimo i o nivou zadržavanja ljudi u vojsci - dodao je on.

Dok se Evropa prenaoružava zbog rata u Ukrajini, zemlje poput Hrvatske najavljuju vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, podseća Politiko. Podsetimo, ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić najavio je uvođenje služenja vojnog roka koji će trajati tri meseca i počinje od početka sledeće godine.

Danska će pozvati žene u vojsku, Nemačka razmišlja o vraćanju vojnog roka

Druge, poput Danske, planiraju da ga prošire i na žene. Nemačka je ukinula regrutaciju 2011. godine, ali pošto su mnogi u vojsci napustili službu zbog starosti, ponovo se raspravlja o vraćanju nekog oblika regrutacije.

Za zemlje koje se oslanjaju na profesionalne vojske, izazov je da oružane snage učine privlačnim, a to je teško učiniti u vremenima niske nezaposlenosti, žestoke konkurencije iz privatnog sektora i široko rasprostranjenog rada na daljinu.

Ne radi se samo o novcu

U Francuskoj, vojna lica ostaju u oružanim snagama u proseku godinu dana manje nego ranije. U Velikoj Britaniji, godišnji manjak za regrutovanje je 1.100 vojnika, što je ekvivalent dva pešadijska bataljona, iako je vlada ugovorila regrutaciju sa privatnom kompanijom Capita.

Novac, naravno, igra važnu ulogu u ubeđivanju ljudi da ostanu. Jedna od vodećih mera francuskog plana je povećanje starosnih penzija integrisanjem bonusa; povećavaju se i plate. Ali problem je što uslovi usluge jednostavno nisu toliko privlačni. Naime, u vojsci, po pravilu, radite puno prekovremeno i mesecima ste odsutni od kuće.

- Problem nije regrutovanje, već zadržavanje, moramo da zadržimo porodice - rekla je na konferenciji u Parizu ranije ove godine admiral Liza Franšeti, šef operacija američke mornarice.

Poljska podigla plate vojnicima

U Poljskoj je nova vlada ranije ove godine najavila povećanje plata za oko 20 odsto u nastojanju da zadrži vojnike. Minimalna mesečna plata za vojnika raste sa 4.960 zlota (1.150 evra) na 6.000 zlota. Kao odgovor na rastuću pretnju iz Rusije, poljska vojska je porasla sa 95.000 u 2015. na 215.000 ove godine.

Francuski plan uključuje pomoć u pronalaženju smeštaja i pristup zdravstvenoj zaštiti i brizi o deci. Parovi koji rade u Ministarstvu oružanih snaga, čak i ako je jedan civil, moći će zajedno da menjaju posao.

- Voleo bih da manje zapošljavamo ako uspemo da poboljšamo zadržavanje postojećih snaga. To mi je draže nego da se upustimo u masovnije regrutovanje ljudi, dok broj onih koji ostaju u vojsci stalno opada - rekao je Lekornu.

Nemačka želi da poveća broj vojnika, ali...

Nemačka vlada želi da poveća broj vojnika na 203.000 do ranih 2030-ih u sklopu napora da ojača nacionalnu odbranu, ali regrutovanje je veoma sporo.

Specijalna komesarka Bundestaga za oružane snage Eva Hogl rekla je da je vraćanje nekog oblika regrutacije jedan od načina da se stvari preokrenu. Ona dodaje da je uključivanje žena „očigledniji potez koji ima za cilj zaustavljanje opadanja broja trupa“, jer je potencijal „daleko od iscrpljenog“, rekla je ona.

Vlada Nemačke je zakonom usvojenim prošle godine pokušala da učini privlačnijim uslove u vojsci. Oni stoga uključuju više podrške za brigu o deci i povećanje penzija.

Ne postoje samo problemi sa brojem ljudi, već i sa osnovnom infrastrukturom. „Kada obiđem trupe, više ne čujem da nedostaju šlemovi i zaštitni prsluci, ali i ormarići“, napisao je Hogl u godišnjem izveštaju.

Prema rečima Hogla, popravka kasarni i vojnih objekata koštaće oko 50 milijardi evra, što je oko polovine ukupnog specijalnog fonda koje je vlada obezbedila za jačanje vojske posle ruske invazije na Ukrajinu.