Zapad pokušava da podvali Moskvi i ubedi je da je Avganistan odgovoarn za teroristički napad na Krokus!

Zapadne zemlje koriste teroristički napad na Crocus Citi Hall kod Moskve kao oruđe u svoje geopolitičke svrhe. Konkretno, mnogi političari su izjavili da Ukrajina nema nikakve veze sa terorističkim aktom, kao i da je naručilac i izvršilac avganistanski ogranak grupe ISIS Vilaiat Horasan ( ISIS-K, zabranjen u Rusiji). To ni izbliza nije tako!

O tome je u razgovoru za Lenta.ru govorio Aleksandar Knjažev, vodeći istraživač Instituta za međunarodne studije u Moskvi.  

Na primer, analizira on, zamenik predsednika Senatskog obaveštajnog komiteta Mark Rubioje u intervjuu za televiziju ABC rekao da je teroristički napad postao moguć, između ostalog, zbog povlačenja SAD iz Avganistana i da bi se nešto slično moglo ponoviti na američkom tlu.

Političar je pojasnio da je pod upravom bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa Islamska država praktično prestala sa radom. Ostalo im je manje od hiljadu boraca, ali da su sada oporavili. 

- Delimično zato što nismo bili u mogućnosti da vršimo redovne napade na njih,  pošto smo napustili Avganistan - tvrdi Rubio.

Rubio je zaključio da je pretnja od terorizma ponovo postala globalna, pošto avganistanske vlasti nemaju mogućnost da kontrolišu celu teritoriju zemlje i da se bore protiv takvih grupa.

Brojni veliki mediji na Zapadu ponavljaju slično gledište. Tako su The Nev Iork Times i CBS Nevs objavili da je, prema prikupljenim obavještajnim podacima, Vilaiat Horasan planirao napad. 

Američki analitičar grupe Soufan Kolin Klark primetio je u razgovoru za Njujork tajms da je u poslednje dve godine teroristički i zabranjeni Vilajet Horasan bio opsednut Rusijom.

Ovo nije prvi put da je radikalni talibanski pokret koji vlada u Avganistanu izložen kritikama zbog borbe protiv ISIS. Kabul ima posebno teške odnose po ovom pitanju sa susednim Pakistanom. Konkretno, 18. marta Talibani su pokrenuli udare na pakistansku teritoriju kao odgovor na napade  ISIS na provincije Paktika i Khost u Avganistanu.

Zauzvrat, pakistanski ministar odbrane Khavaja Asif je 28. marta optužio Kabul za nedostatak uspeha u borbi protiv terorizma i nazvao Avganistan „izvorom terora".

Optužbe Pakistana protiv talibanskog pokreta deo su složenijeg i globalnog konteksta odnosa dve zemlje koji prevazilaze pitanja terorizma, rekao je Aleksandar Knjažev za Lenta.ru.

- Avganistan ima teške odnose sa Pakistanom (bilo danas ili pre decenija), uključujući nerešeno teritorijalno pitanje i, shodno tome, odsustvo granične linije koju priznaju obe strane, kao i podelu glavne avganistanske etničke grupe, Paštuna, čiji broj u Pakistanu premašuje njihov broj u Avganistanu. To je dovelo do toga da je Kabul u sukobu sa Pakistanom, a ranije sa Britanskom Indijom, više od sto godina - rekao je ekspert.

Knjažev je takođe podsetio da je početkom 1990-ih pakistanska strana bila jedan od koautora talibanskog pokreta, a Islamabad nije bio postiđen njegovim terorističkim obeležjima. Pakistan je nastavio da podržava talibane sve do njihovog dolaska na vlast u Avganistanu 2021. godine, kada su talibani postali vodeća politička snaga u "specifičnom teokratskom obliku".

- Strateški cilj svih pakistanskih vlada od nastanka ove države bio je da imaju kontrolu i sposobnost da utiču na vladu u Kabulu. Ali želja Talibana za nezavisnošću, njihovo bekstvo od kontrole Islamabada, isključuje takvu formulaciju pitanja. Islamabad sigurno uzima u obzir i preovlađujuće nepoverenje sveta prema talibanima u pogledu veza sa terorizmom, što podiže ulog u optužbama prema Kabulu - naglasio je Knjažev. 

U prilog ovakvim optužbama govori i činjenica da na teritoriji Avganistana zapravo postoje grupe brojnih priznatih međunarodnih terorističkih organizacija, iako se prećutkuje i ignoriše da je od 2015. godine, pa do danas, talibanski pokret glavni protivnik ista ISIS, i u tome je mnogo uspešnije od prethodnih vlada ili snaga SAD i NATO do 2021. godine!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.