Putinova zlatna strategija razbila i Zapad i više od 16.000 sankcija Rusiji! Mogu li Brisel i SAD promeniti igru?!

Putinova "zlatna strategija" sprovedena početkom 2022. godine vezivanjem vrednosti rublje za zlato uspešno se suprotstavila sankcijama, jer je Rusija drugi najveći proizvođača zlata u svetu. Rusija je meta više od 16.000 sankcija, ali ruska ekonomija i vojni aparat porasli su za 3,6 odsto u 2023. godini, a očekuje se da će rast 2024. biti 2,6 odsto!.

Rusija troši oko šest odsto svog BDP-a na vojne izdatke. Čini se da je Vladimir Putin uveren u svoje planove za budućnost, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski žuri da prikupi oružje, novac i pristalice.

Sankcije u Rusiji moraju biti strateški fokusirane na okruženja u kojima deluju. Trgovina i transport u Rusiju bili su u fokusu ekonomskih sankcija, ali ogromno tržište zlata je uglavnom nepromenjeno. Ujedinjeno Kraljevstvo, veliki broker zlata, prestalo je zvanično da uvozi bilo zlato iz Rusije nakon ruske invazije na Ukrajinu pre dve godine. Ali, da li jer to baš tako

Rusija je trenutno drugi najveći proizvođač zlata u svetu, sa 324,7 tona u 2023. godini, iza Kine od 374 miliona tona, prema Svetskom savetu za zlato. Predviđeno je da će Rusija povećati proizvodnju zlata za četiri odsto godišnje do 2026.

Rusija se pripremala za sankcije Zapada od 2013. godine i uspela je da svoju ekonomiju odvoji od transakcija koje zahtevaju američki novac. Moskva je tako početkom 2022. vezala vrednost rublje za zlato, što znači da sada jedna unca čistog zlata košta 5.000 rubalja. Da bi rublja bila pouzdana alternativa zlatu po fiksnom kursu, valuta je morala biti prebačena sa fiksne vrednosti na sam zlatni standard.

Zadržavanje zlatnih rezervi najčešće se pravda potrebom plaćanja deviznih transakcija kako u zemlji tako i u inostranstvu. Vlasnici zlata mogu njime da trguju na nekoliko berzi poluga; takođe se može pretvoriti nazad u poluge nakon razmene za druge valute za plaćanje transakcija.

Na primer, Venecuela, zemlja pod strogim sankcijama, snabdevala je Iran zlatnim polugama u zamenu za tehničku podršku u proizvodnji nafte.

Zemlje obično koriste zlato kao zaštitnu mrežu da se zaštite od velikih globalnih finansijskih kriza. Mnoge centralne banke kupuju zlato velikom brzinom! U 2022. otkupili su oko 1.073 tone. Jedna tona je ekvivalentna približno 65 miliona američkih dolara, tako da su 2023. godine centralne banke širom sveta držale zlato u vrednosti od 110,6 milijardi dolara.

Putinova strategija da valutu veže za zlatoi je vrhunska, ali ne i briljantna. Naprosto, SAD, Kanada i Velika Britanija neće dirati rusko zlato. Drugi, međutim, hoće. Nakon britanskih ograničenja, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su 2022. kupili 96,4 tone (ili 6,2 milijarde američkih dolara) ruskog zlata. To je petnaestostruko povećanje u odnosu na 1,3 tone (84,5 miliona dolara) uvoza iz 2021. godine.

Razumljivo je zašto je posle rata i sankcija koje su usledile toliko privatnih aviona pobeglo iz Rusije u Dubai.

Švajcarska je još jedan značajan kupac ruskog zlata. Švajcarska je 2022. godine od Rusije kupila 75 tona zlata u vrednosti od 4,87 milijardi dolara. Ujedinjeni Arapski Emirati, koji ne proizvode sopstveno zlato već kupuju ogromne količine od Rusije, uzeli su 2023. godine zlata u vrednosti od 8,22 milijarde dolara.Tako se rusko zlato vredno milijarde i milijarde dolara lako menja za  dolare, izbegavajući svih 16.000 sankcija.

Sankcije koje su globalno uvedene Rusiji nisu ništa zaustavile u ovoj trgovoni. Ipak, vrednost zlata mora da poraste da bi Putinova strategija izgradnje ekonomske otpornosti uspela. Njegov krajnji cilj je da zlato zameni američki dolar kao primarni medij razmene širom sveta. 

Kupovina zlata, s druge strane, štiti od inflacije i depresijacije valute tokom neizvesnih vremena. Ne slovi zlato tek tako kao novac sudnjeg dana!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.