• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs

09.06.2024

22:39

Fon der Lajen na čelu EU još 5 godina! Izbori za Evropski parlament: Meloni pobedila u Italiji, težak udarac za Makrona i Šolca

EPA Images

Vesti

Fon der Lajen na čelu EU još 5 godina! Izbori za Evropski parlament: Meloni pobedila u Italiji, težak udarac za Makrona i Šolca

Podeli vest

U zemljama EU danas je poslednji dan glasanja na izborima za Evropski parlament, na kojima građani biraju 720 novih poslanika, za 15 više nego što su birali 2019. godine.

Foto: Foto: EPA Images

 

Stranka Melonijeve vodi u Italiji

Stranka Braća iz Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni osvojila je, prema izlaznim anketama, između 26 i 30 odsto na izborima za Evropski parlament.

Posle stranke Melonijeve, sledi demokratska sa osvojenih između 21 odsto do 25 odsto glasova, a potom i pokret Pet zvezdica sa između deset i 14 odsto.

Vučić o izborima za EP

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se velike stvari izdešavale na izborima za Evropski parlament i u Francuskoj i u Nemačkoj, kao i da mora da razmisli o tome i zajedno sa saradnicima napravi analizu. 

Više o tome pročitajte OVDE.

Foto: Tanjug/Jovana Kulašević

 

Veber: Fon der Lajenova će i dalje voditi EU

Aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen biće na čelu Evropske unije još pet godina, poručio je u Briselu lider Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber, nakon što je ta stranka desnog centra osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament. 

Naglasio je da EPP želi demokratsku Evropu i da "pobednik izbora sada ima pravo da imenuje predsednika EK", prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

Fon der Lajenova je naglasila da će EPP izgraditi bastion protiv ekstrema i sa levice i desnice.

Izlaznost 51 odsto širom EU

Izlasnost birača širom Evrope bila 51 odsto, prve su procene Evropskog parlamenta.

Na izborima za EP 2019. godine iznosila je 50,66 odsto.

Procene za Poljsku: Vodi koalicija premijera Tuska

Prema preliminarnim rezultatima, Građanska koalicija premijera Donalda Tuska uzela je 38,2 odsto, opoziciona stranka Pravo i pravda 33,9 odsto, a stranka krajnje desnice Konfederacija 11,9 odsto.

Le Penova pozdravlja odluku Makrona

Liderka krajnje desnice Marin le Pen pozdravila je Makronovu odluku da raspiše vanredne izbore, dok je Rafael Gluksman iz redova socijalista kritikovao odluku francuskog predsednika.

- Spremni smo da preuzmemo vlast ako nam Francuzi daju poverenje na predstojećim izborima - rekla je Le Penova na skupu njenih simpatizera u Parizu.

Predsednik Vučić pridružio se Evropskoj noći izbora 2024

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pridružio se "Evropskoj izbornoj noći 2024" koju drugi put u Srbiji organizuju Delegacija Evropske unije u Srbiji i portal European Western Balkans.

Njega je u hotelu Metropol, gde se održava manifestacija, dočekao ambasador EU u Beogradu Emanuele Žiofre.

Više o tome pročitajte u posebnoj vesti.

Makron raspustio Skupštinu

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da raspušta parlament i da poziva na nove izbore nakon uspeha krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja na izborima za Evropski parlament.

Više o tome pročitajte OVDE.

Prvi rezultati: EPP osvojila najviše glasova

Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament, ali su desničarske i krajnje desničarske grupacije povećale broj mandata, pokazuju prvi rezultati novog saziva EP, koji su objavljeni na osnovu izlaznih anketa nekoliko država članica EU. 

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola predstavila je prve rezultate izbora na osnovu izlaznih anketa, koje pokazuju da će EPP imati 181 poslanika, dok je u prethodnom sazivu imala 176.

Na drugom mestu su socijalisti i demokrate koji će imati 135 poslanika, za četiri manje nego u prethodnom sazivu, što znači da će ove dve grupacije ostati tradicionalno najveće u EP. 

Kao što su i predviđale ankete, grupacija liberalnih partija Obnovimo Evropu i grupacija Zelenih zabeležile su značajne gubitke na izborima za EP. 

Obnovimo Evropu će imati u novom sazivu, ako je sudeći po izlaznim anketama, 82 poslanika, dok je ranije imala 102, a Zeleni će imati 53, dok su ranije imali 72. 

Izlazne ankete pokazuju da su desničarske i krajnje desničarske stranke ostvarile uspeh na izborima, pa će tako Identitet i demokratija imati 62 poslanika, dok su ranije imali 49, a Evropski konzervativci i reformisti imaće 71 mesto u EP, a ranije su imali 69. 

Grupacije Levice imaće 34 poslanika u novom sazivu, dok je ranije imala 37. Partije i poslanici koji deluju samostalno imaće 51, koliko će imati i druge partije.

Mecola je naglasila da su ovo prve projekcije budućeg saziva EP, ali da se u mnogim zemljama članicama i dalje glasa, a preliminarni rezultati očekuju se posle 23 časa.

Tesna pobeda konzervativaca u Španiji

Prema prvim procenama Evropskog parlamenta, Konzervativna Narodna partija lidera opozicije Alberta Nunjeza Feijoa u Španiji je uzela 32,4 odsto glasova, a Socijalistička partija premijera Pedra Sančeza 30,2 odsto glasova.

Krajnje desničarska partija Voks, prema prvim procenama, odnela je 10,4 odsto glasova.

Oglasili se iz SDP: Bilo bi pogrešno prebaciti krivicu na Šolca

Generalni sekretar Socijaldemokratske partije Nemačke (SDP) Kevin Kihnert izjavio je da će njegova stranka, koja je, prema izlaznim anketama, osvojila samo 14 odsto glasova na izborima za Evropski parlament, u svojim redovima ispitati uzroke loših izbornih rezultata.

Kihnert je rekao da bi bilo pogrešno prebaciti krivicu za neuspeh na izborima na lidera partije i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

- Imali smo poštenu kampanju. Bio bi veoma loš potez, da se sada krivica prebaci na jednu osobu - naveo je Kihnert.

Pad desnice u Finskoj

Prema prvim rezultatima izbora za Evropski parlament u Finskoj, stranka Nacionalna koalicija premijera Peteri Orpa osvojila je 24,9 odsto glasova. d

Stranka Levi savez osvojila je 18,3 posto glasova, što je ogroman rast u odnosu na 2019. kada je osvojila svega 6,89 odsto glsova.

Ogroman pad doživela je stranka Pravi Finci, koja je zauzela 2. mesto na parlamentarnim izborima u aprilu 2023. i koja je članica vladine koalicije, a koja je osvojila 6,7 odsto glasova.

Socijaldemokratska partija, nalazi se na trećem mestu sa 15,5 odsto glasova, dok je Zelena liga osvojila 11 odsto glasova.

Prve projekcije: Narodnjaci zasad ostaju najbrojniji

Evropska narodna partija (EPP), grupacija stranaka desnog centra, ostaje i nakon izbora u nedelju najbrojnija u Evropskom parlamentu, pokazuju izlazne ankete iz šest zemalja članica, javlja Novi list.

Evropski parlament je objavio procenu sastava budućeg saziva na osnovu izlaznih anketa iz Nemačke, Hrvatske, Austrije, Kipra, Grčke i Malte.

Prema izlaznim anketama u Nemačkoj, konzervativni CDU/CSU osvajaju najviše glasova - 29,5 posto i 29 mandata, a Porodična stranka, također deo EPP-a jedan mandat, pa će EPP iz Nemačke imati 30 zastupnika, jedan više nego u prethodnom sazivu. Veliki rast ostvarila je krajne desna stranka Altenerativa za Nemačku (AfD) koja osvaja 17 mandata, šest više nego na izborima 2019.

U Holandiji je desničarska Stranka slobode Gerta Vildersa osvojila sedam mesta, jedno manje od koalicije socijaldemokrata i zelenih. Demohrišćani, koji pripadaju EPP-u, ostali su na šest mandata, pokazuju izlazne ankete.

Foto: Foto:Tanjug

 

Krajnja desnica vodi u Francuskoj

Krajnja desnica ostvarila je značajan napredak u Francuskoj, prema izlaznim anketama, ostavljajući saveznike Emanuela Makrona daleko iza na drugom mestu.

Nacionalno okupljanje (stranka Marin le Pen), predvođen Žordanom Bardelom - 32,4%
Renesansa (Makronova stranka), Modem, Horizonti, UDI predvođeni Valeri Hejer - 15,2%
Socijalisti i Place Publik predvođeni Rafaelom Gluksmanom - 14,3%

GERB odnosi pobedu u Bugarskoj?

Predviđeno je da bugarski desni centar GERB bude prvi na parlamentarnim izborima, sa 26,2 odsto glasova, pokazala je anketa agencije Galup.

"Nastavljamo sa promenama" (PP) bi trebalo da bude na drugom mestu sa 15,7 odsto glasova, piše Rojters.

U Bugarskoj se održavaju izbori i za Evropski i za nacionalni parlament.

Pravo glasa na izborima za parlament ima 6.593.275 birača, a za poslanike u Evropskom parlamentu njih 6.138.050.

Zatvorena birališta u Sloveniji

Birališta u Sloveniji zatvorena su danas u 19 sati.

U Sloveniji je zabeležena rekordna izlaznost na današnjim izborima za Evropski parlament i bila je 25,6 odsto do 16 sati, a u Hrvatskoj je među najmanjima ikada i do 16.30 sati glasalo je 15,05 odsto birača.

Izlaznost na izborima za EU u Sloveniji bila je 25,6 odsto danas do 16 sati, što je više u odnosu na 18,3 odsto kolika je bila pre pet godina, pokazuju podaci Nacionalne izborne komisije, prenela je agencija STA.

Izlaznost u Sloveniji na izborima za EP 2019. godine iznosila je 28,9 odsto.

Izlaznost je danas najveca u Kranju i Ljubljani, gde je premašila 27 odsto, a najmanja u Mariboru - 23 odsto.

Foto: Foto: EPA Images

 

Slaba izlaznost u Poljskoj

Poljska beleži slab odziv birača na izborima za Evropski parlament.

Prema podacima državne izborne komisije, do 17 sati, po lokalnom vremenu, glasalo je 28,2 odsto.

U Poljskoj je 2019. godine izlaznost u isto vreme bila 32,5 odsto.

Prve izlazne ankete iz Hrvatske

Četiri hrvatske strane prema prvim podacima izlazne ankete koju je objavila Nova TV ulaze u EP!

HDZ je osvojio 6 mandata, SDP je uzeo 4 dok su Domovinski pokret i Možemo! osvojili po jedan.

Most je sa 3,57 odsto osvojenih glasova doživeo debakl.

Prva procena rezultata

Prema izbornim anketama, objavljeni su prvi rezultati izbora u 6 zemalja država članica

Holandija: 

Savez laburista/zelena levica (PvdA/GL) - 21,6%
Krajnje desničarska Partija slobode (PVV) Gerta Vildersa - 17,7%
VVD - 11,60%

Grčka:

Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa - 30%
Siriza - 16,7%

Nemačka:

CDU/CSU - Hrišćansko-demokratska partija - 29,50%
AfD - Alternativa za Nemačku - 16,50%
SPD - Socijalno-demokratska partija Olafa Šolca- 14,00%

Austrija:

Krajnje desna Slobodarska partija (FPO) - 27%
Austrijska narodna partija (OVP) - 23,50%
Socijaldemokratska partija - 23%

Oglasio se Orban

Predsednik mađarske vlade Viktor Orban posle glasanja na izborima za Evropski parlament da je najvažnije pitanje evropskih izbora je da li Evropa treba da ostane izvan rata ili da uđe u rat!

- Moramo da pobedimo na izborima u Evropi! Ovo su prvi evropski izbori na kojima se ta tema provlači kroz skoro sve zemlje članice. Svi su pričali o ratu tako da je to sada panevropsko pitanje - rekao je Orban.

Mađarski premijer je rekao da mir u Ukrajini može da se postigne u dva koraka.

- Prvo treba pobediti na evropskim izborima i njihovi rezultati treba da se tumače kao mišljenje ljudi o pitanju rata i mira - rekao je Orban, a prenosi MTI.

Velika izlaznost u Mađarskoj

Velika izlaznost na izborima za Evropski parlamenet zabeležena je u Mađarskoj sa 50,69 odsto do 17 sati.

Izlaznost u Mađarskoj 2019. godine iznosila je 37,06 odsto.

Hrvati nezainteresovani za izbore

Rekordna izlaznost na izborima za Evropski parlament zabeležena je u Sloveniji gde je do 16 sati glasalo 25,6 odsto građana sa pravom glasa. To je osetno više u odnosu na 18,3 odsto kolika je bila pre pet godina. Najveća izlaznost danas je u Kranju i Ljubljani gde je premašila 27 odsto, a najmanja u Mariboru sa 23 odsto.

Izlaznost u Hrvatskoj do 16 sati bila je tek 15,05 odsto i bila je među najmanjima ikada. U Hrvatskoj je pak na izborima najveća izlaznost zabeležena u Gospiću gde je glasalo više od 20 odsto birača. Nešto više od 3,7 miliona birača u Hrvatskoj bira 12 hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu.

Foto: Foto: EPA Images

 

Šolc pred debaklom

Koalicija koju čini Hrišćansko-demokratska unija i Hrišćansko-socijalna unija (CDU/CSU) prema izlaznim anketama nalazi se na prvom mestu i osvojila je 29,5 odsto glasova.

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je bolje rezultate nego na prethodnim izborima sa 16,5 odsto glasova odnosno 5,5 procenata više nego 2019. godine.

Sve tri partije u nemačkoj vladajućoj koaliciji kancelara Olafa Šolca ostvarile su na izborima za Evropski parlament lošije rezultate nego na izborima 2019. godine.

Socijaldemokratska partija Nemačke (SDP) dobila je 14 odsto glasova u odnosu na 15,8 odsto 2019. godine dok su Slobodne demokrate pale na pet odsto podrške sa 5,4 odsto 2019.

Među koalicionim partnerima najveći pad u podršci imaju Zeleni koji su prema izlaznoj anketi osvojili 12 odsto što je značajno manje od 20,5 odsto koliko su osvojili na izborima 2019. godine.

Proces biranja poslanika za petogodišnji mandat počeo je u četvrtak u Holandiji. Dan kasnije glasačka mesta su otovrena u Irskoj i Češkoj s tim što su se u Češkoj izbori nastavili i narednog dana. Građani Letonije, Malte, Slovačke i Italije glasali su u subotu dok ostale zemlje glasaju danas.

Preliminarni rezultati za izbore koji su održani u Holandiji i Italiji već pokazuju da su desničarske partije pstvraile velike uspeh.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set