Optužili Putina da im se meša u izbore! Evropska unija na raskrsnici - glasanje za rat i protiv njega u Ukrajini
Podeli vest
Aktuelni vladari u EU i njihovi ljudi u Briselu optužili su ruskog predsednika Vladimira Putina da se meša u izbore za Evropski parlament (EP), koji su u najvećem broju članica održani juče. Putin je okrivljen da širi "dezinformacije" pred evropske izbore, na kojima se zapravo glasalo za rat ili protiv njega u Ukrajini.
To je, prema ocenama stručnjaka, bila strategija vladajućih narodnjaka u EP za slučaj da izgube mesta u parlamentu i eventualno ne uspeju da formiraju većinu.
Izbori koji će biti održani za evropski parlament 9. juna su izbor između rata i mira, budućnosti naše dece i ukupnim mogućnostima za život Mađarske, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban.
01.06.2024
05:15
Žele mir i veći standard
Oko 373 miliona glasača u svih 27 država članica EU biralo je protekle nedelje poslanike EP, a izbori su završeni sinoć glasanjem u 21 zemlji, uključujući Mađarsku, Grčku, Nemačku, Francusku, Španiju, Poljsku, Rumuniju, Sloveniju, Litvaniju, Bugarsku i Estoniju. Oni su birali 320 poslanika, koji će imati mandat narednih pet godina, tokom kojih će krojiti politiku evropskog bloka.
Prema predizbornim anketama, u velikom broju zemalja EU, čak i u onim najvećim, očekuje se da pobede protivnici rata u Ukrajini i zagovornici vođenja nezavisne evropske politike, a ne one u interesu Amerike. Tako se, prema predviđanjima, očekuje da u Francuskoj pobedi Nacionalno okupljanje Marin le Pen, dok se u Nemačkoj veliki broj glasova predviđa Alternativi za Nemačku (AfD).
Uoči izbora za EU sledeće nedelje, liderka francuske desnice Marin Le Pen pozivala je italijanske premijerku Đorđu Meloni da se udruže i formiraju desničarsku super-grupu koja bi bila drugi po veličini partijski blok u Evropskom parlamentu.
U Evropskoj uniji danas je poslednji dan glasanja na izborima za Evropski parlament, na kojima građani biraju 720 novih poslanika, koji će u narednih pet godina oblikovati politiku EU.
09.06.2024
10:40
Sva ispitivanja javnog mnjenja urađena pred izbore govore da su građani EU na prvom mestu zainteresovani za mir na Starom kontinentu, zatim za poboljšanje zdravstva i povećanje životnog standarda, a da su im znatno manje bitni "zelena politika" i odnosi sa SAD, kojima su dosadašnje vlasti u Briselu davale prioritet.
Nemci od 16 godina prvi put glasali
Nemci od 16 i 17 godina prvi put su imali priliku da glasaju na Evropskim izborima nakon što je Bundestag doneo odluku o spuštanju granice za glasanje za EP sa dosadašnjih 18 godina.
Prema podacima nemačkog federalnog zavoda za statistiku, tu priliku je dobilo oko 1,4 miliona ljudi, od ukupno 65 miliona glasača.
Nemačka, inače, ima najveći broj evroposlanika - 96, a tri stranke u nepopularnoj vladajućoj koaliciji kancelara Olafa Šolca - socijaldemokrate, Zeleni i Slobodne demokrate, rizikuju da budu kažnjene zbog tekućih svađa i slabe ekonomije.
Zbog toga je Brisel, na čelu sa šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, optužio Kremlj za vođenje kampanje dezinformacija, kojima navodno pokušava da naškodi aktuelnoj evropskoj vlasti. Tako je Evropska opservatorija za digitalne medije (EDMO), navodno nezavisna mreža za proveru činjenica formirana tek 2023, objavila da su dezinformacije o politikama ili institucijama EU činile 15 odsto sveg sadržaja u maju.
- Većina stranog mešanja u ove izbore dolazi od prokremljskih snaga, koje pokušavaju da oslabe evropsku podršku ratu u Ukrajini - ocenili su evropski "stručnjaci" za dezinformacije.
Posebni sektori
S obzirom na to, nekoliko zemalja EU, među kojima su Francuska, Poljska i Češka, formirale su posebne sektore u nacionalnim agencijama, koji se bore protiv "dezinformacija" i "stranog uticaja".
Međutim, analitičari kažu da je priča o Putinovom mešanju u evropske izbore izmišljena kako bi najbrojnija grupa u EP - Evropska narodna stranka (ENS), mogla da nađe izgovor za gubitak mesta u Parlamentu i eventualnog neuspeha da formira većinu u koaliciji sa nekim drugim grupama.
- Sve te priče o sajber-napadima i širenju dezinformacija imale su za cilj zatvaranje proruskih medija u EU. Dosadašnjoj vlasti u Briselu, kao i Americi, nije odgovaralo da se čuje bilo koja strana osim njihove. Stoga su optužbe na račun Putina da širi dezinformacije neosnovane i narodnjacima služe kao izgovor za eventualni krah - objašnjavaju stručnjaci.
Pravila i nisu baš demokratska
Na izborima za Evropski parlament učestvuju nacionalne političke stranke, ali nakon što budu izabrani poslanici, većina se odlučuje da postane deo transnacionalnih političkih grupacija, kojih trenutno ima sedam - Evropska narodna partija (EPP), Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D), Obnovimo Evropu, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID), Zeleni-Evropski slobodarski savez i Evropska ujedinjena levica - Nordijska zelena levica.
Iako je EP jedina demokratski izabrana institucija EU, glasanjem na izborima građani indirektno utiču i na sastav ostalih tela. Tako će jedan od prvih zadataka poslanika u EP, nakon što izaberu predsednika EP na prvoj plenarnoj sednici, biti da izaberu novog predsednika Evropske komisije, kojeg imenuju države članice. Najveća politička grupacija nakon izbora ima najveći mandat da predloži kandidata za predsednika EK, kojeg EP bira apsolutnom većinom nakon izbora, na predlog država članica. Ako kandidat ne dobije dovoljno glasova, zemlje članice EU moraju da predlože drugog kandidata.
Evropski parlament odobrava i 27 komesara, po jednog iz svake države članice EU, koji će voditi EU u narednih pet godina, kao i visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Zemlje EU potrošile su više od 630 milijardi dolara na uvoz "neruskog" gasa u tri godine do 2023. godine, rekao je šef ruske naftne kompanije "Rosnjeft" Igor Sečin na panelu za energetiku na Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF).
Nakon što je izgubio legitimitet, Volodimir Zelenski se suočava sa velikom ličnom opasnošću sa Zapada, rekao je šef DNR Denis Pušilin u emisiji Solovjev uživo.
Pridruživanje Ukrajine NATO i Evropskoj uniji je trenutno, očigledno, nemoguće, ali je neophodno održavati perspektivu pridruženja u budućnosti, izjavio je osnivač i izvršni predsednik Svetskog ekonomskog foruma (SEF) Klaus Švab u razgovoru sa ruskim prankerima Vovanom i Leksusom.
Visoki predstavnik Evropske Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj poručio je u Briselu da je Evropa suočena s dva ‘brutalna rata‘ u blizini njenih granica i da je prisutno ‘puno napetosti‘ koje vrlo lako mogu izmaći kontroli.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Više od polovine birača u Moldaviji glasalo je za evrointegracije na referendumu o članstvu države u Evropskoj uniji, pokazuju preliminarni podaci Centralne izborne komisije nakon obrađenih 98,38 odsto glasačkih listića.
Broj glasova na referendumu o pristupanju Moldavije Evropskoj uniji, „za“ i „protiv“, u procentima se izjednačio i podelio tačno na pola – 50,00%, dok je glasova „za“ trenutno 88 više, pokazuju preliminarni podaci Centralne izborne komisije nakon obrade 97,66% protokola.
Građani Moldavije danas izlaze na birališta za predsedničke izbore i na referendum o članstvu u EU, koji će pokazati da li će ta zemlja u jugoistočnoj Evropi, sa tri miliona stanovnika, izabrati budućnost uz Rusiju ili na Zapadu, piše Gardijan.
Ruski napad interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) na ukrajinski grad Dnjepar tokom noći izazvao je ozbiljne posledice, a sada su se pojavili i prvi snimci sa lica mesta.
Na snimku s drona, objavljenom na internetu, navodno su zabeleženi udari britanskim krstarećim raketama "storm šedou" na komandni kompleks unutar Rusije.
Advokat i ideolog opozicije u Srbiji Sead Spahović javno je na antisrpskim Šolakovim medijima branio dokazanog nasilnika Gorana Ješića, a narod nazvao nasilnim.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je gost na Radio-televiziji Srbije gde je govorio o današnjim hapšenjima, nasilnim protestima predvođenih od strane opozicije, kao i o odluci Vlade Srbije da povuče dopunu Zakona o visokom obrazovanju.
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić obratila se lideru Stranke slobode i pravde nakon što ju je nazvao "kombinacijom neograničenog zla i ograničenih intelektualnih sposobnosti".
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su profesor dr Boris Bratina sa Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević. Oni su komentarisali današnja hapšenja vezana za tragediju u Novom Sadu.
Skandalozna odluka novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić i v.d. direktorka "Infrastruktura Železnice" Jelena Tanasković posledica su jezivog pritiska opozicije i tajknuskih medija!
U Srbiju je stigao novi trend, izdavanje stana na sat. Do skoro, stan na dan je bio jedina opcija, ali su sada stanodavci odlučili da smanje troškove gostima, i naplaćuju im boravak po sanu, a ušteda je i do 15 evra u odnosu na brovak tokom celog dana.
Antisrpski beogradski mediji "Nova S", "N1" i "Danas" ponovo su pokušali građanima Srbije da podvale laž, time što su očigledno gradilište Tiršove dva plasirali kao praznu livadu, punu korova
Srpska pravolavna crkva i njeni vernici danas praznuju svete mučenike Onisifora i Porfirija, koje je car Dioklecijan osudio na smrt zbog širenja hrišćanstva.
Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka-ubice Koste K. (14), koji je 3. maja 2023. ubio devet đaka i portira u OŠ "Vladislav Ribnikar", juče su u Višem sudu u Beogradu tvrdili za sebe da su bili idealni roditelji!
Nakon osam vezanih poraza od gradskog rivala, košarkaši Partizana slavili su 89:77 (19:21, 26:18, 18:16, 26:22 ) u 11. kolu Evrolige i popravili bilans u najjačem evropskom takmičenju na 3-8. Sa druge strane, Crvena zvezda je sada na negativnih 5-6.
Po završetku utakmice između Crvene zvezde i Partizana u "Beogradskoj areni" Tajrik Džons je znao kako da proslavi veliku pobedu crno-belih. Amerikanac se zatrčao kroz hodnik hale i tako "iskopirao" Nikolu Jokića kome je to običaj pred mečeve Denvera.
Već smo navikli da pop zvezda Lejdi Gaga dobija filmske uloge, ali sve nas je posebno šokirala kada se pre 9 godina pojavila u seriji "Američka horor priča" i to u scenama koje su prepune seksa, golotinje i krvi.
Glumica i manekenka Bo Derek nedavno je proslavila svoj 68. rođendan, a svojevremeno je važila za seks simbol. Sedamdesetih godina našla se u centru pažnje zbog kontroverzne veze sa rediteljem, koji je bio stariji od nje 30 godina.
Bez obzira na to da li preferirate stimulaciju prstima, oralni seks, seksualne igračke ili kreativnu igru iznad pojasa, ključ do zadovoljstva leži u istraživanju sopstvenog tela i povezivanju sa partnerom. Evo kako da uživate u intimnosti na potpuno nov način!
Čuveni američki biznismen Stiv Džobs stalno je poštovao jednostavno pravilo - ako bi ga mučio neki problem na poslu duže od 10 minuta, odlazio bi u šetnju.
Pevačica Lepa Brena i njen suprug, Boba Živojinović, danas proslavljaju krsnu slavu, Aranđelovdan, ameđu poslednjima došla je snajka Aleksandra Prijović.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.