Danas se odlučuje sudbina EU! Istorijsko glasanje za Evropski parlament, evo kome ankete predviđaju pobedu!

U Evropskoj uniji danas je poslednji dan glasanja na izborima za Evropski parlament, na kojima građani biraju 720 novih poslanika, koji će u narednih pet godina oblikovati politiku EU.

Pravo glasa na izborima za EP ima oko 370 miliona građana EU, a danas će na birališta izaći državljani oko 20 država članica EU, nakon čega će uveče biti poznati rezultati glasanja.

Na izborima, koji su počeli u četvrtak 6. juna, prethodno su glasali građani Holandije, Irske, Češke, Slovačke, Letonije i Malte, dok je u Italiji glasanje počelo juče, a nastavlja se i danas. 

Izbori za EP izazivaju veliku pažnju javnosti pre svega jer se očekuje da će u novom sazivu EP doći do zaokreta udesno imajući u vidu da su desničarske i krajnje desničarske partije ostvarile značajne uspehe proteklih godina širom EU.

Na izborima učestvuju nacionalne političke stranke, ali kada se izaberu poslanici EP, većina se odlučuje da postane deo transnacionalnih političkih grupacija, kojih trenutno ima sedam: Evropska narodna partija (EPP), Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D), Obnovimo Evropu, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID), Zeleni-Evropski slobodarski savez i Evropska ujedinjena levica- Nordijska zelena levica. 

Pored njih, postoje poslanici i partije koji nisu povezane ni sa jednom većom političkom grupacijom. 

Ankete

Najbrojnija politička grupa do sada je bila Evropska narodna stranka (EPP) koja okuplja demohrišćanske i konzervativne, ali i proevropske stranke desnog centra, kao što su nemačka Hrišćansko-demokratska unija (CDU), francuski Republikanci, grčka Nova demokratija, Austrijska narodna stranka.

Politiko predviđa da će ta konzervativna politička grupa u novom sazivu EP imati 173 poslanika, umesto dosadašnjih 176, dok joj sajt Jurop ilekts daje 184.

S obzirom da je EPP bila najjača opcija na izborima 2019. godine, njena kandidatkinja Ursula fon der Lajen iz CDU izabrana je tada za predsednicu Evropske komisije.

Foto: printscreen

Druga po snazi politička grupa u EP do sada je bila Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D), koju čine poslanici socijaldemokratskih partija iz članica EU.

Ta parlamentarna frakcija panevropske Partije evropskih socijalista (PES) u dosadašnjem sazivu je imala 139 mandata, a u novom joj predviđaju 143 (Politiko) ili 136 (Jurop ilekts).

Liberalna grupa Obnovimo Evropu, koja je do sada imala 101 poslanika, mogla bi da zabeleži osetniji pad. Politiko joj predviđa 75 poslanika, a Jurop ilekts 87.

Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), do sada su imale 72 poslanika, a posle izbora bi mogle da padnu na 41 (Politiko) ili na 56 (Jurop ilekts).

Izrazitije leve ideje u EP zastupaju poslanici grupe Levica, čija orijentacija seže od demokratskog socijalizma do komunizma, a odlikuje je i blagi evroskepticizam. Politiko toj grupi predviđa umeren pad, sa 37 na 32 poslanika, dok Jurop ilekts projektuje da će zadržati isti broj mandata.

Na krajnje desnom političkom spektru su grupe Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i Identitet i demokratija (ID).

Analitičari ocenjuju da je najizglednije da će novu Evropsku komisiju formirati pro-EU koalicija koju bi činili EPP, S&D i liberalna grupa Obnovimo Evropu.

Dok su u grupi ECR partije čiju politiku odlikuje nacionalni i socijalni konzervativizam i umereni evroskepticizam, grupu ID karakterišu populizam i zahtevi da se EU u velikoj meri razvlasti, pa čak i demontira. Tu grupu čine partije koje su proruske, antimigrantske i antiameričke, protiv NATO-a, protiv EU, protiv Zelenog dogovora.

Foto: Tanjug/AP

U grupi Evropski konzervativci i reformisti (ECR) najsnažnije su poljska Partija prava i pravde (PIS) i Braća Italije premijerke Đorđe Meloni. Ta grupa, koja je do sada imala 69 poslanika, u novom sazivu može da računa na 76 (Politiko) ili na 74 (Jurop ilekts).

Krajnje desna grupa Identitet i demokratija mogla bi posle izbora da ima 67 poslanika, umesto dosadašnjih 49, koliko joj predviđaju i Politiko i Jurop ilekts. U toj grupi su i francusko Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, italijanska Liga potpredsednika vlade Matea Salvinija i desničarska Slobodarska partija Austrije.

Među njima je krajnje desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) koja je pre tri nedelje izbačena iz grupe Identitet i demokratija.

Politiko predviđa da će u novom sazivu EP biti čak 113 poslanika koji ne pripadaju nijednoj grupi, dok sajt Jurop ilekts prognozira da će ih biti 79.

Očekuje se da u mandatu nove Evropske komisije portfelj proširenja i susedske politike bude jedan od najcenjenijih kada članice budu raspodeljivale najviše pozicije. Više članica pokazalo je interesovanje za taj portfelj, uključujući Austriju, Švedsku i Grčku.

Međutim, Mađarska želi da njen evropski komesar za proširenje Oliver Varheji ostane na toj poziciji kako bi očuvala uticaj na pristupne pregovore sa Ukrajinom i Zapadnim Balkanom.

Više članica EU izrazilo je rezerve u vezi Varhejija ili bilo kog drugog komesara iz Mađarske na toj poziciji, posebno nakon što je premijer Viktor Orban pokušao da blokira pomoć Ukrajini i zapretio da će odložiti pregovore o pristupanju.