Evropljani su izabrali, hoće mir sa Putinom! Debakl Makrona i Šolca, krajnja desnica drugi najveći blok u EP!

Evropa je izabrala, dosta im je rata u Ukrajini, američke torture, preskupih energenata, ekonomskog nazadovanja, svađe sa Rusijiom i Putinom, izbeglica iz Ukrajine! Na izborima za Evropski parlament krajnje desničarske i nacionalne stranke ostvarile su istorijske rezultate, a ceh bezrezervne pordrške Kijevu i ispunjavanja američkih zahteva platili su u prvom redu predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc!

Makron je pritisnut izbornim slomom već raspustio Narodnu skupštinu, raspisavši vanredne parlamentarne izbore za kraj juna. Francuska desničarska stranka Nacionalni skup na čelu sa Džordanom Bardelom osvojila je, naime, više glasova nego drugoplasirana i trećeplasirana stranka na izborima za Evropski parlament u Francuskoj. Nacionalni skup, koji je predvodio Bardela, uzeo je trećinu glasova (32. odsto). Istovremeno, Makronov savez je osvojio samo 15 odsto glasova. 

Obrazlažući svoju odluku, Makron je poručio kako ne može da se ponaša kao da se "ništa nije dogodilo", priznajući da projektovani izborni rezultat nije slutio na dobroi. Makron je takođe upozorio na očigledan porast desničarskih snaga, nazivajući to opasnošću i za Francusku i za EU u celini. 

Foto: Reuters

Nemački Kancelar Olaf Šolc, s druge strane, još nije dao ostavku iako je Alternativa za Nemačku (dobila više od 16 odsto glasova) pobedila njegove socijaldemokrate, koji, uzgred, imaju najgori rezultat na nacionalnim izborima u istoriji stranke. Osvojili su jedva 13 odsto! Istina, u Nemačkoj je njaviše glasova osvojio konzervativni savez Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije sa 30,3 odsto glasova. Nemci su kaznili i "zelene" i Slobodne demokrate (FDP) koji sa Šolcovim SDP čine vladajuću koaliciju.

Osim Alternativu za Nemačku, u evropski parlament se probila i Sahra Vagenkneht i njen Bundnis (BSV. Vagenkneht se, inače, zalaže za momentalni prekid neprijateljstava sa Rusijom.

Stranke desnog centra i krajnje desnice osvojile su najveći broj mesta na izborima za Evropski parlament u najmnogoljudnijim zemljama: Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj, Slovačkoj. Očekuje se da će krajnja desnica takođe pobediti u Mađarskoj i izjednačiti se na prvom mestu po broju mesta u Evropskom parlamentu u Holandiji. Desni centar je pobednik izbora u Grčkoj i Bugarskoj. 

Skupljene zajedno, stranke radikalne desnice teoretski predstavljaju drugi najveći blok u parlamentu. Iako je malo verovatno da će moći da koordiniraju kao jedinstvena grupa unutar Evropskog parlamenta, zahvaljujući podelama o temama kao što je Rusija, oni će i dalje moći da utiču na celokupnu politiku EU, od imigracije, Ukrajine, pa do klimatskih politika.   

Podsetimo, glasači iz 27 zemalja glasali su tokom protekle sedmice za izbor 720 članova Evropskog parlamenta koji će služiti u narednih pet godina. Njihova prva i glavna uloga je da odobre ili odbiju glavnog kandidata za predsednika Evropske komisije. Trenutno je to Ursula fon der Lajen.