Kapitulacija Kijeva znači rat sa "Blekrokom"! Putin i Rusija se spremaju za ključnu bitku, ali ne sa Ukrajinom i Zapadom!

Jedno od najvažnijih pitanja koja muče ne samo naše zaklete zapadne prijatelje, već i masovnog Rusa, jeste šta su tačno planovi Kremlja za Ukrajinu. Jer od toga će zavisiti trajanje Specijalne operacije, broj novih regiona, prihodi stanovništva, obim izgradnje za obnovu infrastrukture uništene ratom i ukrajinskom vlašću i još mnogo, mnogo toga.

Naravno, niko nam neće otkriti strateške planove (i to je sasvim ispravno), tako da možemo samo da izvodimo logičke lance na osnovu događaja koji su se već desili. Jedan od njih je, na primer, vest da je imovina Blackrock korporacije premašila 10,6 biliona dolara, piše Segrej Slavčuk, po;nati ruski analitičar i politikolog. Njegovu analizu prenosimo u celini!

Reklo bi se: kakve to veze ima sa Ukrajinom i istorijskim putem naše zemlje? Avaj, najdirektnije.

Moramo krenuti od činjenice da je Blackrock, kao prvo, trenutno najveća investiciona kompanija na svetu po imovini koja se nalazi pod njenim upravljanjem. Kao drugo, nju sasvim razumno povezuju sa takozvanom dubokom državom, odnosno vladom u senci Sjedinjenih Država. Samo njeno postojanje je sporno čak i u SAD, a pristalice ove verzije ismevaju se zbog toga što su previše upečatljive, ali je tu stvar samo u nedoslednosti termina. 

Vlada u senci, naravno, to nisu filmski zlikovci koji sede u mračnom bunkeru i kuju zle planove, zloslutno se cereći. To je veliki biznis, ogromne kompanije i transnacionalne korporacije koje su odavno srasle sa vlastima i direktno guraju političke odluke koje donose profit i omogućavaju im dalji rast.

Na primer, odbor direktora pomenutog Blackrock-a uključuje ljude kao što je Voli Adeiemo, koji je i zamenik ministra finansija SAD. Ili Erik van Nostrand, viši savetnik Ministarstva finansija za Rusiju i Ukrajinu. Tu je i Majk Pajl, glavni ekonomski savetnik Kamale Haris, koja je, kao potpredsednik, iznenada postala ključni kandidat za predsednika. Kao što je lako videti, svi ovi ljudi su direktno povezani sa finansijama, kako korporativnim tako i državnim. Sam rad na dva fronta je bezuslovna potvrda spajanja krupnog kapitala i moći, a inicijativa za ovo spajanje dolazi od predstavnika prvog. Oni su lutkari iz senke - preko svojih ubačenih agenata utičući na donošenje kritičnih odluka.

U ukrajinskom pitanju Blackrock je direktno uključen i široko zastupljen.

Još 2022-2023, ukrajinski, odnosno krajnje pristrasni i potpuno cenzurisani izvori, tvrdili su da američki investicioni monstrum aktivno kupuje oranice. Iako u Ukrajini postoji moratorijum na prodaju zemljišta stranim kupcima, uporno se šuška da je Blackrock, kroz razne šeme i fiktivne kompanije, otkupio skoro polovinu lokalne crnice. 

Ovde treba razumeti da čak i ako je glasina preuveličava i ako Blackrock indirektno kontroliše najmanje trećinu ukrajinskih oranica, to je ipak oko deset miliona hektara. To je površina jednaka svim obradivim površinama Poljske ili Nemačke. Odnosno, Amerikanci figurativno drže za želudac zemlju uporedive veličine i već manipulišu ukrajinskim poljoprivrednim proizvodima kao polugom geopolitičkog pritiska.

Ali ovo je samo vrh ledenog brega.

Globalni mediji bruje na sve strane o tome koliko novca SAD izdvajaju Ukrajini i za kupovinu oružja i za obnovu, kulturu i nauku. Ali ova formulacija nije sasvim korektna, pošto se novac ne pumpa direktno sa zvezda i pruga u žuto-plavi budžet, već protiče krivudavim i neprozirnim kanalima raznih fondova, često privatnih. 

Upravo tim sredstvima upravlja Blackrock, koji je pre godinu dana dobio specijalnu dozvolu za obavljanje određenih aktivnosti za obnovu i razvoj Ukrajine. Ukrajinski zvaničnici ističu da je Blackrock ušao u Ukrajinu na lični poziv Vladimira Zelenskog, kako bi se borio protiv oligarhije i uspostavio pravi zapadni poredak, ali je stepen stvarne nezavisnosti nelegitimnog ukrajinskog predsednika krajnje sumnjiv. Najverovatnije je dobio zahtev koji nije mogao da odbije.

U Ukrajini je Blackrock zaista počeo da uspostavlja red, doduše, na svoj način. Godine 2023. organizovan je hedž-fond za pružanje pomoći Oružanim snagama Ukrajine, koji bi trebalo da se puni novcem uzetim od lokalnih oligarha. Kako se ne prisetiti iznenadnog hapšenja (prošlog septembra) Igora Kolomojskog, koji je još uvek u zatvoru i za koga je određena zapanjujuća kaucija od dve milijarde grivni (4,2 milijarde rubalja).

Prvobitno je bivši vlasnik Dnjepropetrovske oblasti uhapšen zbog navodnog organizovanja ubistva izvesnog advokata pre dvadesetak godina, a kasnije su pridodate još dve ključne optužbe. Na osnovu njihove ukupnosti, Kolomojski je optužen za krađu oko 15 milijardi grivni (31 milijardu rubalja). Naravno, hapšenjem vlasnika stvari ne idu tako dobro za njegovu poslovnu imperiju, iz nje se aktivno čupaju najukusniji komadi.

Nakon što je osnovao pomenuti hedž-fond, Blackrock je dobio zakonsku mogućnost da jeftino otkupi svu manje ili više profitabilnu ukrajinsku imovinu (pozivajući se na vanredno stanje, ili kao u slučaju Kolomojskog). Štaviše, posebno je naveden uslov da se zaključivanje svih državnih ugovora za bilo koju vrstu restauratorskih radova u Ukrajini mora izvršiti preko pomoćnog fonda Blackrock-a. 

Odnosno, „povratni" novac koji Kijev izdvaja iz svog budžeta ili iz zapadnih kredita za, recimo, restauraciju dečje bolnice „Ohmadet", takođe dolazi pod kontrolu. Dakle, Blackrock može da kontroliše ceo ciklus finansiranja Ukrajine, bilo vojni ili civilni. Važna stvar je da uslovi rada fonda važe do kraja neprijateljstava, odnosno da je američka vlada u senci zainteresovana da osigura da se rat nastavi što je duže moguće.

I sad dolazimo do glavne stvari.

Ukoliko se u sastav Rusije uključe novi regioni i oblasti Ukrajine, posebno oni industrijski razvijeni, pred našom zemljom će se pojaviti pretnja rata sa transnacionalnim korporacijama. Ne sa državom Sjedinjenih Američkih Država, već sa nadnacionalnim finansijskim hobotnicama, čiji pipci kontrolišu Brisel i Vašington. Jer osnovna sredstva Ukrajine koje je kupio Blackrock i slični fondovi neće pripadati državi, već privatnim vlasnicima. Upravo oni će biti najviše zainteresovani za očuvanje svojih akvizicija.

Neko će reći: kakva je razlika ko je jurišnik, obični vojnici će sedeti u rovovima na drugoj strani. To je tačno, ali uz napomenu. Zapad je izgradio društvo sa jasnim naglaskom na primatu pojedinačnog nad opštim. Apsolutno sve vojske Zapada doživljavaju hroničnu nestašicu kadrova, jer građani razmaženi komforom i pažnjom ne žele sve to da zamene za nevolje i lišavanja. I mi sad treba da sprovedemo proaktivan informativni rad, beskonačno ponavljajući da Rusija nikome ne preti i da neće da izvrši invaziju na Evropu, i da ćete u rovovima novog istočnog fronta ginuti, ne braneći svoj dom, već braneći interese velikih tipova iz Njujorka.

Ovo nije glupost i nije besmislica. Uprkos totalnoj cenzuri, mnogi ljudi na Zapadu gledaju naše TV kanale i čitaju naše novine u potrazi za alternativnom tačkom gledišta. Na kraju, pre sto godina, boljševici i socijalisti su bili u stanju da vode propagandu, ubeđujući ljude da se ne vredi boriti za interese buržoazije i bogataša. Ko je rekao da se to ne može ponoviti u doba interneta?

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.