Dramatično upozorenje stručnjaka, vanzemaljci postaju veliki problem! Posledice po čovečanstvo su brutalne!

Verovanje da su vanzemaljci možda posetili Zemlju više nije marginalna ideja, već široko rasprostranjeno društveno pitanje, kaže škotski filozof Toni Miligan i naglašava da je sve veća popularnost ideje o tome kako su vanzemaljska bića došla u kontakt sa čovečanstvom. ima ozbiljne posledice po društvo.

Miligan ukazuje na značajno povećanje verovanja u vanzemaljske posetioce, posebno u Velikoj Britaniji i SAD. Oko 20 odsto građana Velike Britanije veruje da su vanzemaljci posetili Zemlju , dok sedam tvrdi da je videlo NLO. U Sjedinjenim Državama, brojke su još veće. Godine 2022, 34 procenata Amerikanaca je verovalo da su viđenja NLO-a verovatni dokazi vanzemaljskog života, u odnosu na 20 odsto 1996. godine, a 24 posto je tvrdilo da je i lično videlo NLO.

Ovo verovanje je zbunjujuće, tvrdi Miligan, pošto ne postoje konkretni dokazi koji bi sugerisali da vanzemaljski život postoji, a kamoli da je posetio Zemlju. On napominje da velike udaljenosti između zvezdanih sistema čine mnogo verovatnijim da će bilo kakvi dokazi o vanzemaljcima doći u obliku signala, a ne fizičkih poseta.

Priče bez ikakvih dokaza

Miligan upozorava da je ovo uverenje preraslo u društveni problem koji je posebno izražen u SAD, gde se političari osećaju prinuđenim da reaguju. Poslednjih godina postoji dvostranački interes za obelodanjivanje informacija o neidentifikovanim vazdušnim pojavama (UNP), pri čemu nekoliko istaknutih ličnosti poziva na veću transparentnost.

Bivši predsednici Džimi Karter i Bil Klinton , kao i bivša državna sekretarka Hilari Klinton tokom njene predsedničke kampanje 2016. godine, izrazili su interesovanje za obelodanjivanje vladinih informacija o NLO-ima. Nedavno je lider demokratskog Senata Čak Šumer zagovarao zakon koji ima za cilj obelodanjivanje dokumenata o nevladinim organizacijama. Uprkos ovim naporima, Pentagon tek treba da objavi bilo kakve dokaze koji ukazuju na stvarne susrete sa vanzemaljskim životom.

Miligan upozorava da porast narativa o posetama vanzemaljaca podstiče teorije zavere , koje bi mogle da potkopaju poverenje u demokratske institucije. Popularnost ideje da vlada prikriva posete vanzemaljaca veća je čak i od verovanja u same posete. Galupova anketa iz 2019. pokazala je da 68 odsto Amerikanaca veruje da američka vlada krije informacije o NLO-ima.

Zabrinjavajući aspekti

Ovaj trend, tvrdi Miligan, nije nov. Koreni političkog interesovanja za NLO sežu decenijama unazad, sa Džimijem Karterom koji je obećavao razotkrivanje tokom njegove kampanje 1976. nakon njegovog sopstvenog navodnog viđenja NLO-a, što je verovatno bio pogrešan pogled na Veneru. Verovanje u prikrivanje vanzemaljaca je opstalo uprkos nedostatku dokaza.

Miligan ističe da ova fascinacija vanzemaljskim posetiocima takođe šteti legitimnim naučnim naporima, posebno u astrobiologiji - proučavanju potencijalnog vanzemaljskog života. Medijska pomama oko NLO-a i poseta vanzemaljaca često zamagljuje ozbiljnu naučnu komunikaciju.

Popularna zabava kao što je „Drevni vanzemaljci" na Histori Channelu održava mit o vanzemaljskim posetiocima, zasenjujući pravu nauku. Emisija, sada u svojoj 20. sezoni, ima više od 13 miliona pretplatnika, dok NASA-in astrobiološki kanal ima skromnih 20.000.

Jedan od najzabrinjavajućih aspekata priče o posetama vanzemaljaca je prisvajanje autohtone istorije i mitologije. Miligan prati ovaj trend još od 1940-ih sa naučnofantastičnom pričom Aleksandra Kazanceva Eksplozija: priča o hipotezi , koja sugeriše da je pad meteorita Tunguska 1908. bio uzrokovan vanzemaljskim brodom. U priči, ljudi koji su preživeli nesreću usvajaju Evenkije, preplićući domaću kulturu sa izmišljenom vanzemaljskom tehnologijom.

"Plavooki Plejadanci"

Ovaj obrazac spajanja autohtonog pripovedanja sa vanzemaljskom mitologijom se nastavio, sa „ufolozima" koji su prepakovali autohtone priče o životu sa neba kao dokaz potisnute vanzemaljske istorije. Miligan primećuje da su ovi narativi, rođeni u evropskoj zaveri i kasnije oblikovani kontrakulturom 1960-ih, korišćeni da se objasne kako su autohtone civilizacije poput onih u Južnoj Americi mogle postojati pre evropske kolonizacije.

Ovi vanzemaljski narativi često iskrivljuju ili brišu autentične urođeničke tradicije, posebno u vezi sa njihovim drevnim pričama o zvezdama. Na primer, zvezdano jato Plejade, koje se pominje u domorodačkim pričama koje datiraju pre 50.000 godina, prihvaćeno je od strane vanzemaljskih entuzijasta koji tvrde da su potomci „Plejada", koji se često prikazuju kao plavokosa, plavooka bića sa nordijskim crtama. .

Miligan tvrdi da vera u posete vanzemaljaca više nije bezopasna spekulacija, već društveni problem sa posledicama u stvarnom svetu. Kako priče o vanzemaljcima nastavljaju da se šire, one prete da iskrive ne samo domorodačku istoriju, već i šire razumevanje naše prošlosti, narušavajući poverenje javnosti u nauku i demokratske institucije.