• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Klix

25.09.2024

21:50

Sme li Izrael da opet napadne Liban?! To bi bilo kao da Americi kažete hajde da se vratimo u Vijetnam!

Reuters

Vesti

Sme li Izrael da opet napadne Liban?! To bi bilo kao da Americi kažete hajde da se vratimo u Vijetnam!

Podeli vest

Volstrit žurnal je analizirao negativne posledice sa kojima bi se Izrael mogao suočiti ako bi pokrenuo kopnenu agresiju na južni Liban, nakon najnovije serije eskalacija.

- Izrael je pokrenuo razorni napad na Hezbolah poslednjih dana vazdušnim udarima i eksplozijama na daljinsko upravljanje koje su stavili libansku militantnu grupu u defanzivu i demonstrirali ogromno prikupljanje obaveštajnih podataka i tehnološku superiornost Izraela. Kopneni rat između dve strane, ako do njega dođe, verovatno bi bila druga priča - piše VSJ .

Hezbolah, koji redovno napada ciljeve u Izraelu skoro godinu dana, drži u rezervi ogroman arsenal raketa, dronova i protivtenkovskih projektila koje može da rasporedi da bi se suprotstavio izraelskom napredovanju. Među njegovim najopasnijim novim oružjem je protivtenkovska raketa iranske proizvodnje pod nazivom Almas (persijska reč za dijamant) koja Hezbolahu daje mnogo veći stepen preciznosti u napadima nego što je imao kada je poslednji put zaratio sa Izraelom 2006. prenosi VSJ.

Kao i u tom ratu, koji je završio u zastoju, Izrael bi morao da se bori na bojnom polju u južnom Libanu, što ide na ruku Hezbolahu. Sukob bi mogao da preraste u močvaru, poput rata u Gazi.

To je pomalo kao da kažete Sjedinjenim Državama 1980. "Hajde da se vratimo u Vijetnam", rekao je Danijel Bajman, viši saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu i bivši zvaničnik američke vlade koji je koautor nedavna studija o arsenalu.

Rizik od potpunog rata dodatno je eskalirao u ponedeljak, nakon što je Izrael pojačao vazdušne napade širom Libana, uključujući prestonicu Bejrut, ubivši više od 500 ljudi i ranivši najmanje 1.600 osoba u najsmrtonosnijem danu u Libanu od početka rata u Gazi prošle godine. Hezbolah je takođe lansirao rakete na Izrael.

Izrael je rekao da želi da odgurne Hezbolah od granice i da degradira njegove vojne kapacitete kako bi se vratilo oko 60.000 ljudi koji su morali da se evakuišu sa severa Izraela zbog raketnih napada Hezbolaha u poslednjih 11 meseci. Istovremenio, izraelski napadi raselili su desetine hiljada ljudi iz južnog Libana.

Oni koji su upoznati sa Hezbolahom kažu da je grupa pojačala svoje ratne pripreme poslednjih meseci, proširujući svoju mrežu tunela u južnom Libanu, premeštajući borce i oružje i krijumčareći još oružja. Iran je povećao svoje zalihe oružja i raketnih granata, zajedno sa dalekometnim navođenim i nevođenim projektilima, kažu američki i regionalni zvaničnici.

- Jug je trenutno kao košnica. Sve što Iranci imaju, imamo i mi - rekao je bivši vojni oficir Hezbolaha.

Pripreme su pored drugih uspeha od 2006. godine, kada je u jednomesečnom sukobu Hezbolaha sa Izraelom ubijen 121 izraelski vojnik i više od 40 izraelskih civila, ali i više od hiljadu Libanaca.

Od tada, Hezbolah je od Irana nabavio hiljade novih projektila i dronova i prilagodio komplete za navođenje za svoje starije, nevođene projektile. Njegovi borci su dodatno ojačani u ratu u susednoj Siriji, gde su se borili zajedno sa ruskim i iranskim snagama i naučili borbene tehnike konvencionalnih armija.

Hezbolahove nadograđene bespilotne letelice uspešno su pogodile izraelsku vojnu opremu poslednjih meseci, uključujući balon za radarski nadzor pod nazivom Ski Dev u maju i višemilionski sistem protiv bespilotnih letelica pod nazivom Drone Dome u junu. Grupa je u nedelju saopštila da je napala sedište izraelske odbrambene kompanije u blizini Haife, trećeg po veličini grada u Izraelu. Izrael nije potvrdio napad, ali je rekao da je grupa udarila dublje nego obično u izraelsku teritoriju.

Prošlog novembra, ruska plaćenička grupa Vagner planirala je da Hezbolahu obezbedi napredni protivvazdušni sistem SA-22, objavio je The Vall Street Journal. Nije jasno da li je sistem isporučen.

Vojni analitičari kažu da bi Hezbolah mogao da kopira taktiku koju Rusija koristi u Ukrajini, lansirajući salve projektila i rojeve dronova u pokušaju da nadmaši ili onesposobi izraelsku protivvazdušnu odbranu i napadne vojne baze ili luke i elektroenergetsku mrežu zemlje. Izraelski zvaničnici predviđaju da bi stotine ljudi moglo biti ubijeno.

- To neće biti šetnja parkom, ako izbije rat punog razmera. Nema šanse da ne dobijemo krvavi nos - rekao je Asaf Orion, penzionisani brigadni general u izraelskoj vojsci. „

Asimetrični rat

Malo je verovatno da bi Hezbolah mogao da nadjača Izrael ili da ga porazi u konvencionalnom ratu. Izraelski vazdušni napadi od 7. oktobra uzeli su danak na rukovodstvu Hezbolaha i verovatno su degradirali neke od vojnih sposobnosti Hezbolaha, uključujući mesta za lansiranje raketa i zalihe oružja.

Ogromna prednost Izraela u nadzoru i obaveštajnim operacijama bila je prikazana prošle nedelje dok je izveo sofisticiranu zaveru koja je raznela hiljade pejdžera i voki-tokija pripadnika Hezbolaha, ranivši hiljade i ubivši najmanje 37 ljudi. U vazdušnom napadu u južnom predgrađu Bejruta u petak je ubijena grupa elitnih vojnih komandanata Hezbolaha.

Izraelska vojska takođe ima daleko naprednije oružje, uključujući lovce F-35 i višeslojnu protivvazdušnu odbranu. Izraelska nadmoć u vazduhu bi mu omogućila da pokrene razorne vazdušne napade i osakati civilnu infrastrukturu Libana, kao što je to uradio 2006. godine.

Međutim, Izrael se suočava sa strateškim nedostacima. Hezbolah ne želi da dobije rat sa Izraelom u konvencionalnom smislu. Umesto toga, cilj bi bio da se izraelske snage zaglave u ratu iscrpljivanja, baš kao što je Hamas, manja i slabije naoružana grupa, uspela da preživi 11-mesečni napad Izraela na Gazu.

- Izrael može da izazove uništenje u Libanu, o tome se ne raspravlja. Postoji jaz u vojnom balansu. Ali Hezbolah ima asimetrično oružje. Svoju veštinu upotrebe protivtenkovskih projektila dokazali su 2006. godine. Oni su dobro obučeni - rekao je Elias Farhat, penzionisani general libanske vojske. 

Hezbolahova verzija "Spajka"

Hezbolah je verovatno najnaoružanija nedržavna paravojna snaga na svetu, sa desetinama hiljada vojnika i obimnim raketnim arsenalom, kažu vojni stručnjaci.

Izraelski zvaničnici su 2006. procenili da Hezbolah ima oko 12.000 raketa i projektila. Kasem Kasir, libanski analitičar koji poznaje Hezbolah, rekao je da su zalihe grupe porasle na 150.000 projektila pre 7. oktobra, što je brojka koja se u velikoj meri poklapa sa procenama Izraela i Zapada.

Vojni analitičari veruju da je vođena protivtenkovska raketa Almas reverzno projektovana verzija izraelske rakete zvane Spike, koju je Hezbolah verovatno uhvatio i poslao Iranu 2006.

Uopšteno uporediv sa drugim naprednim protivtenkovskim projektilima kao što je američki Javelin, koje je Ukrajina koristila da raznese ruska oklopna vozila 2022. godine, Almas omogućava Hezbolahu da pogađa ciljeve sa većom preciznošću nego u prošlim godinama, kada se uglavnom oslanjao na nevođene rakete. 

U prvoj zabeleženoj upotrebi oružja Hezbolaha u januaru, video snimak sa samog projektila pokazuje kako se diže iz južnog Libana, a zatim pada u vrh brda obložen radarima i drugom vojnom opremom u severnom Izraelu.

Koketiranje sa katastrofom

Osnovan ranih 1980-ih uz obuku iranske Islamske revolucionarne garde, Hezbolah je proizašao iz libanskog šiitskog pokreta koji je imao za cilj da protera izraelske snage nakon što su napale Liban 1982.

Otmice i bombaški napadi grupe, uključujući smrtonosni bombaški napad na kasarnu američkih marinaca u Bejrutu 1983. godine, podstakli su SAD i Evropsku uniju da je proglase terorističkom grupom. Pobuna je postigla svoj cilj 2000. godine kada je Izrael povukao svoje snage iz Libana.

Kako je Hezbolah rastao, postao je glavna politička partija koja je kontrolisala mesta u libanskom parlamentu i vladi. Često se sukobljavala sa izraelskim snagama, ali su dve strane upravljale sukobom u okviru neizgovorenih pravila angažovanja, dozvoljavajući im da razmene vatru i vrate se u neugodan status kvo.

Rat 2006. ponovo postavio ta pravila. Počelo je nakon što je Hezbolah napao izraelsku vojnu patrolu u prekograničnom napadu, ubivši dva vojnika i zarobio trojicu. Još petoro je poginulo tokom izraelske spasilačke misije.

Izrael je uzvratio ogromnom silom, blokirajući Liban sa mora i bombardujući pistu na aerodromu u Bejrutu, dok su njegovi ratni avioni napali puteve i mostove. Izrael je takođe bombardovao gusto naseljena južna predgrađa Bejruta u nadi da će pogoditi Hezbolahovo sedište.

Uprkos svojoj ogromnoj vojnoj moći, Izrael je došao na ivicu vojne katastrofe nakon što je pokrenuo kopnenu invaziju na južni Liban, sa ciljem da potisne snage Hezbolaha severno od reke Litani, oko 50 kilometara od izraelske granice.

Koristeći gerilsku taktiku, Hezbolah je naneo značajne žrtve izraelskim snagama, kada ke protivtenkovskim projektilima uništio 20 tenkova i ubio 24 člana posade tenkova.

Hezbolah je takođe ispalio rakete na severni Izrael, lansirajući oko 150 raketa dnevno. Koristio je protivbrodsku raketu iranske proizvodnje da pogodi izraelski ratni brod u Sredozemnom moru. Takođe je pogodio Haifu, ubivši osam ljudi.

Izraelski rezervista koji se borio u Libanu dve nedelje 2006. priseća se kako su se borci Hezbolaha, koji su delovali u malim timovima, ukopavali u sela i čekali da stignu izraelske vojne snage, umesto da se upuštaju u otvorene borbe u oblastima gde bi bili izloženiji vazdušni napadi.

Iako su se Izraelci ponekad suočavali sa borbama glava u glavu, borci Hezbolaha bi ih često gađali iz daljine protivtenkovskim projektilima koji su mogli da pogode sa udaljenosti od pet do šest kilometara.

- Hezbolah iz 2006. nije današnji Hezbolah", rekao je rezervista, priznajući da je grupa unapredila svoje sposobnosti. Ali izraelska vojska je to takođe učinila, rekao je, i stekla dragoceno iskustvo boreći se u Gazi.

Rat je okončan u ćorsokaku u avgustu 2006. godine, rezolucijom Saveta bezbednosti UN koja je rezultirala povlačenjem Izraela iz južnog Libana.

Sirijsko iskustvo

Borci Hezbolaha su prošli dragocenu obuku kada se grupa pridružila Iranu u podršci predsedniku Bašaru al-Asadu u njegovom ratu protiv pobunjenika u Siriji nakon revolucije u toj zemlji 2011. godine.

Sposobnost Hezbolaha da krijumčari oružje iz Irana je takođe olakšana širenjem uticaja Irana u Siriji, koja je otvorila direktan kopneni put od Irana do Libana. Izrael je vazdušnim udarima pokušao da preseče linije snabdevanja Irana i Hezbolaha. Neke stavke je gotovo nemoguće presresti. Od 2006. godine, Hezbolah je dodao sisteme za navođenje svojim nevođenim projektilima, koristeći male GPS jedinice koje se lako transportuju u koferu.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set