Edi Rama pravi novu državu nadomak Srbije! Nikome nije jasno šta je cilj: 'Nije novi Vatikan, ali nije ni islamska država'!

Objavljujući svoj plan za stvaranje suverene države Bektašijskog reda u glavnom gradu Albanije, Tirani, premijer Edi Rama je parafrazirao pokojnu dobitnicu Nobelove nagrade za mir Majku Terezu, etničku Albanku: "Ne možemo svi da radimo velike stvari, ali možemo da uradimo male stvari sa velikom ljubavlju", rekla je ona.

 Govoreći nedavno na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Rama je rekao da će suverena enklava, po uzoru na Vatikan, sedište Rimokatoličke crkve u Rimu, biti "novi centar umerenosti, tolerancije i mirne koegzistencije".

Osnovan u Otomanskom carstvu u trinaestom veku kao ogranak sufizma, Bektaši red ima svoje sedište - Svetski centar Bektaši - u Albaniji od 1929. godine. Albanska vlada planira da 27 hektara zemlje u istočnom delu Tirane pretvori u mikrodržavu pod nazivom Suverena država Bektašijskog reda, koja će imati svoje granice, pasoše i administraciju, piše Dojče vele .

Red pozdravlja "izuzetnu inicijativu"

Za vođu bratstva Bektaši Edmonda Brahimaja , poznatog svojim sledbenicima kao Baba Mondi , ovo je "izuzetna inicijativa" koja će najaviti novu eru verske tolerancije i promovisanja mira u svetu.

- Bektašijski red, koji je poznat po svojoj poruci mira, tolerancije i verske harmonije, steći će suverenitet sličan vatikanskom, omogućavajući nam da upravljamo autonomno sa verske i administrativne tačke gledišta - navodi se u saopštenju. .

Potez "bez presedana"

Međutim, kako to često biva u Albaniji, za većinu ljudi ova odluka je došla potpuno neočekivano. Besnik Sinani , istraživač Centra za muslimansku teologiju na Univerzitetu u Tibingenu i suosnivač Instituta Konak sa sedištem u Tirani, kaže da je ovo „slučaj savremenog verskog inženjerstva bez presedana".

- To je slabo poređenje sa Vatikanom, aranžmanom koji je papskoj državi nametnuo Benito Musolini 1929. godine, i ne može da izdrži istorijsko ispitivanje. Trenutno albanska vlada nije ponudila nikakve ubedljive argumente opravdati takav potez - rekao je on za DV.

Parlament mora da odobri plan

Albert Rakipi, predsednik Albanskog instituta za međunarodne studije, tvrdi da to nije tema o kojoj vlada može samostalno da odlučuje.

- Odluka će biti u rukama parlamenta, iako se ne radi o uspostavljanju države u klasičnom smislu - sa određenim stanovništvom, teritorijom i odgovarajućim institucijama kao što su vojska, policija, birokratija, sudovi, poreska uprava i drugi detalji koji se odnose na unutrašnji suverenitet - rekao je on.

Rakipi je dodao da je još uvek nejasno nekoliko važnih aspekata vezanih za spoljni suverenitet.

I zaista, neizvesno je kako će biti priznat suverenitet enklave. Član 1(2) Ustava Albanije kaže da je „Republika Albanija jedinstvena i nedeljiva država". Da bi se to promenilo, bila bi neophodna promena Ustava. Morao bi da bude odobren većinom od 94 glasa, odnosno dve trećine svih poslanika.

Uticaj na versku harmoniju

Albanija je dugo važila za zemlju verske harmonije i tolerancije. Džamije i crkve se često nalaze jedna pored druge, a međuverski brakovi su široko prihvaćeni u albanskom društvu. Prema popisu iz 2023. godine, oko pedeset posto od 2,4 miliona stanovnika Albanije su muslimani. Većina su suniti, dok oko deset odsto muslimana pripada bektašijskoj zajednici. Rimokatolici i pravoslavni hrišćani čine većinu preostalog stanovništva.

Rakipi ne veruje da će se to negativno odraziti na ravnotežu, razumevanje i harmoniju među verskim zajednicama u Albaniji, jer je zajednica Bektaši istorijski služila kao most jedinstva i saradnje između muslimana i hrišćana. „Mislim da je to dobra inicijativa, posebno za promociju tolerancije, kulture saradnje i suživota, u kontekstu dramatičnih događaja kao što su sukobi na Bliskom istoku", rekao je on za DV.

Nisu svi "za"

Međutim, za razliku od Rakipija, Islamska zajednica Albanije smatra da je ova inicijativa „opasan presedan za budućnost zemlje" i ističe da je jedini zvanični predstavnik islama u Albaniji.

- O ovoj inicijativi, za koju smo saznali preko medija, nije se razgovaralo sa verskim zajednicama, koje su osnovale posebnu instituciju za takve slučajeve, Međuverski savet Albanije, koju hvale sve zapadne zemlje - navodi se u saopštenju.

Besnik Sinani smatra da će ovaj plan uticati na odnose među religijama u Albaniji, jer, kako kaže, trenutna situacija u zemlji ni izdaleka ne opravdava takvu odluku.

Tvrdnja da će ova navodna bektašijska država pozitivno uticati na klimu tolerancije u regionu je neosnovana", rekao je on za DV.

„Ako se sprovede, verovatno će poremetiti istorijske aranžmane odnosa između vere i države u Albaniji, koji su uspostavljeni vizijom osnivača albanske državnosti, od kojih su mnogi bili bektašije", primećuje Sinani.

To nije islamska država

Mnogi stručnjaci su zabrinuti da bi taj potez mogao dovesti do toga da Albanija bude označena kao "islamska država".

Međutim, Aljbert Rakipi, stručnjak za međunarodne odnose, naglašava da Albanija ne planira uspostavljanje islamske države u svojoj prestonici. Islamska država je drugačija realnost sa teorijske i praktične tačke gledišta", rekao je on.

- Nisu sve države čije stanovništvo čine muslimani islamske države. U islamskoj državi ideologija na kojoj se država zasniva je religija - u ovom slučaju islam. I u većini slučajeva islam služi i kao organizaciona ideologija društva".

Vreme i motivi Raminog plana su nepoznati. I mnoga pitanja ostaju otvorena. „Ne možemo a da se ne setimo da je albanska vlada bila umešana u različite globalne, verski zasnovane političke tenzije", rekao je Sinani.

- Albanija je trenutno domaćin organizacije koju su Sjedinjene Američke Države ranije označile kao terorističku organizaciju, 'Mudžahedin-e-Kalk', koja je posvećena rušenju iranske vlade. U njemu se nalaze i pripadnici Gulenovog pokreta, koji se u Turskoj smatra terorističkom organizacijom, kao i bivši zatvorenici iz Gvantanama, koje američka vlada nije mogla da pošalje u njihove matične zemlje - dodaje Sinani.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.