Stoltenberg okrenuo leđa Zelenskom? Ukrajina će morati da se pomiri sa gubitkom teritorije!

Ukrajina će možda morati da prizna gubitak neke svoje teritorije od Rusije kako bi postigla garancije mira i bezbednosti, rekao je Jens Stoltenberg u svom prvom dužem intervjuu nakon što je napustio mesto generalnog sekretara NATO-a.

Stoltenberg je 1. oktobra okončao svoj desetogodišnji mandat na mestu šefa alijanse predvođene SAD.

U razgovoru za Fajnenšel tajms objavljenom u petak, on je rekao da bi Kijev možda bio primoran da ponovo razmisli o tome da obnavljanje granica iz 1991. smatra preduslovom za bilo kakav mirovni sporazum.

Stoltenberg je nagovestio da će „neka vrsta novog zamaha” doći nakon predsedničkih izbora u SAD početkom novembra, što bi verovatno predstavljalo „načine da se pokuša da se postigne kretanje na bojnom polju u kombinaciji sa kretanjem oko pregovaračkog stola”.

Zapad bi trebalo da „napravi uslove“ koji bi Ukrajini omogućili da „sedne sa Rusima i dobije nešto što je prihvatljivo... nešto gde će opstati kao nezavisna nacija“.

Upitan šta bi predložio ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom, bivši šef NATO-a ponudio je poređenje sa rešenjem sovjetsko-finskog rata pre skoro 85 godina.

Foto: EPA

Prema ugovoru iz marta 1940. godine, Finska je ustupila veliki deo regiona Karelije i Viipuri, njen drugi najveći grad u to vreme (poznat kao Viborg u Rusiji).

Stoltenberg je tvrdio da bi Ukrajina mogla da dobije bezbednosne garancije od NATO-a čak i „ako postoji linija koja nije nužno međunarodno priznata granica“.

On je napomenuo da američki odbrambeni pakt sa Japanom ne pokriva pretenzije Tokija na Kurilska ostrva, koja su deo Rusije, kao i da je Zapadna Nemačka primljena u NATO uprkos činjenici da je Istočnu Nemačku u to vreme kontrolisala odvojena, sovjetska usklađena vlada.

- Kada postoji volja, postoje načini da se nađe rešenje. Ali potrebna vam je linija koja definiše gde se poziva na član 5, a Ukrajina mora da kontroliše svu teritoriju do te granice - rekao je Stoltenberg, misleći na deo sporazuma NATO-a, koji ističe dužnost država članica da brane jedna drugu.

Foto: EPA

Rusija je rekla da neće prihvatiti „formulu mira“ Zelenskog u deset tačaka i da se neće odreći kontrole nad Krimom i četiri druga regiona, koje Kijev i njegove pristalice i dalje smatraju ukrajinskom teritorijom pod nelegalnom okupacijom.

Nade Kijeva da će nametnuti svoje uslove izgledaju udaljenije nakon neuspele kontraofanzive 2023. i novih pobeda Rusije u Donbasu, gde su moskovske trupe stabilno napredovale tokom 2024.

Tokom svog obnovljenog napredovanja, ruska vojska je potisnula Ukrajince iz nekoliko jako utvrđenih gradova, uključujući Avdejevku, koja je pala u februaru, i Ugledar, koji je zarobljen ranije ove nedelje.