Kako je Bliski Istok zauvek promenjen?! Godišnjica rata u Gazi, osvrt na katastrofu!

Pre tačno godinu dana, Hamas je sproveo najveći napad na Izrael u poslednjih 50 godina, koji je doveo do izbijanja rata u Pojasu Gaze, okršaja Tel Aviva i Teherana i iz korena promenio odnose snaga u regionu

Početkom 2023. godine, Bliski istok je delovao mirnije nego u bilo kom trenutku u poslednjih dvadesetak godina.

Iako je situacija bila daleko od savršene, postojala je nada da bi taj region konačno mogao da uplovi u mirnije vode. Iran i Saudijska Arabija u su u martu te godine postigle sporazum o normalizaciji odnosa uz posredstvo Kine, primirje u krvavom građanskom ratu u Jemenu bilo je na dohvat ruke, a sukobi u Siriji, Iraku i Libiji, iako nisu bili okončani, ušli su u mirnije faze.

A onda se dogodio 7. oktobar.

U ranim jutarnjim časovima, militanti Hamasa u Pojasu Gaze sproveli su do tada najveći raketni napad na Izrael, dok su borci na tlu probili zaštitne ograde i upali na teritoriju svog suseda. Do kraja dana, u krvavom piru palestinskih militanata ubijeno je 1.180 Izraelaca - od kojih su 797 bili civili - dok je njih 251 odvedeno u Gazu kao taoci.

Napad šokirao je ne samo Izraelce, već i čitav svet, a mediji su ga ubrzo prozvali "izraelskim 11. septembrom" i "najkrvavijim danom za Jevreje od okončanja Holokausta". Izraelski premijer Benjamin Netanjahu ubrzo je objavio rat Hamasu, dok je ministar odbrane Joav Galant najavio potpunu okupaciju Gaze, navodeći da se Izrael "bori protiv životinja".

Kasnije istog dana, izraelske snage započele su vazdušne udare na Pojas Gaze, čime je otpočeo rat koji je tokom poslednjih godinu dana čitav Bliski istok izvrnuo naopačke - a kome se ni godinu dana kasnije ne nazire kraj.

Godinu dana rata u Gazi

Rat u Pojasu Gaze, gusto naseljenoj enklavi koja se prostire duž obale Mediterana, doveo je do ogromnih ljudskih žrtava i masovnih uništenja infrastrukture. Prema podacima tamošnjih vlasti, u brutalnim izraelskim napadima poginulo je najmanje 41.800 ljudi - a prema pojedinim procenama, taj broj bi mogao biti i značajno veći.

Više hiljada ljudi i dalje se vodi kao nestalo ispod ruševina, dok je zvanični broj ranjenih blizu 100.000. Rat je doveo i do izbijanja gladi u delovima Gaze, kao i do širenja zaraznih bolesti.

Borbe nisu zaobišle ni druge regione, pre svih okupiranu Zapadnu obalu i Liban. U okršajima izraelskih snaga i Palestinaca na Zapadnoj obali poginulo je više od 700 ljudi, dok je više od 5.000 povređeno. Broj žrtava u Libanu naglo je porastao tokom poslednjih nekoliko nedelja, i danas iznosi blizu 2.000.

Brutalnost izraelske vojske izazvala je bes širom sveta, a propalestinski protesti organizovani su širom sveta - od Njujorka i Londona do Teherana i Kaira. Pritisak na Izrael - ali i na njihovog najvažnijeg saveznika, SAD - iz nedelje u nedelju postajao je sve veći.

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena je u prvi mah pružila bezrezervnu podršku Tel Avivu, ali je nakon oštrih kritika javnosti delimično promenila poziciju i počela da se zalaže za primirje. Američke diplomatske inicijative, međutim, nisu dale rezultate, a američki uticaj na Bliskom istoku doživeo je težak udarac.

Kako je Netanjahu iskoristio rat

Iako je napad Hamasa nesumnjivo predstavljao ozbiljan udarac za Izrael, Netanjahu je ubrzo uvideo da najnovija kriza može biti i šansa za konačni obračun sa neprijateljima u okruženju.

Izraelski premijer je iskoristio krizu kako bi se obračunao ne samo sa Hamasom, već i sa drugim militantnim grupama koje su podržale palestinske militantne - pre svega sa libanskom Hezbolahom, koji se poslednjih nedelja našao u centru pažnje.

Izraelske snage imale su dosta uspeha u eliminaciji lidera proiranskih organizacija. Oni su sprovele niz ciljanih udara na lidere Hamasa i Hezbolaha u kojima su, između ostalih, ubijeni Nasrala, visoki komandat Hezbolaha Fuad Šukr i vođa političkog krila Hamasa Ismail Hanije.

Više od 300 humanitarnih radnika ubijeno je u Gazi

Gotovo celokupno stanovništvo Gaze je raseljeno, a civili se suočavaju s ekstremnom oskudicom, s ograničenim ili nikakvim pristupom zdravstvenoj nezi, hrani, struji ili humanitarnoj pomoći, objavio je OCHA.

Više od 300 humanitarnih radnika ubijeno je u Gazi – više nego u bilo kojoj drugoj krizi, što ga čini najopasnijim mestom za humanitarne radnike, dodaje agencija.

"Humanitarni radnici moraju biti zaštićeni i njihov rad olakšan. Počinitelji moraju da odgovaraju za bilo kakva ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava. A napad na Gazu mora da prestane", navodi Kancelarija UN.

Ima li nade za Bliski istok?

Godinu dana nakon napada Hamasa na Izrael i izbijanja rata u Gazi, okončanje borbi i postizanje primirja ne deluje izvesno - naprotiv, stiče se utisak da Bliski istok nikada nije bio bliži otvorenom ratu.

Izraelski vojni i politički vrh je obećao da će odgovoriti na iranski napad od 1. oktobra, što bi moglo da nastavi talas eskalacije koji se ne smiruje već nekoliko meseci.

SAD očigledno više nisu u stanju da obuzdaju Netanjahua, a pitanje je da li će moći da mu pomognu ako sukob sa Iranom bude nastavio da eskalira. Na budućnost sukoba na Bliskom istoku uticaće i američki izbori početkom novembra, odnosno da li će se u Beloj kući naći Donald Tramp - koji bi mogao da vodi još oštriju politiku prema Iranu.

Ipak, jedno je sigurno - napad od 7. oktobra nesumnjivo će prestavljati prekretnicu na Bliskom istoku i prelazak iz jedne ere u drugu. Kakve će biti njegove dugoročne posledice - ostaje nam da vidimo.