U inat Zapadu! Putin je još uvek tip-top, upravo je proslavio 72 rođendan!

Ruski predsednik Vladimir Putin danas slavi 72. rođendan.

Vladimir Vladimirovič Putin rođen je 7.oktobra 1952. godine u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg) u radničkoj porodici. Njegov otac Vladimir Spiridonovič Putin služio je u sovjetskoj mornarici, dok je njegova majka Marija Ivanovna Putina radila u fabrici.

Indeks navodi da je Putin odrastao u komunalnom stanu u Lenjingradu i tokom mladosti pokazivao interes za sport, posebno džudo, što je postalo važan deo njegovog karaktera. Tokom školovanja upisao se na Državni univerzitet u Lenjingradu, gde je 1975. godine diplomirao pravo.

Odmah nakon diplome Putin se pridružio KGB, sovjetskoj obaveštajnoj službi, koja je tada bila ključni instrument za unutrašnju bezbednost i špijunažu. Kao agent KGB Putin je bio stacioniran u Istočnoj Nemačkoj od 1985. do 1990. godine, u gradu Drezdenu, gde je obavljao razne zadatke vezane za nadzor i održavanje kontakata s istočnonemačkim bezbednosnim službama. Tokom tog perioda stekao je značajno iskustvo u obaveštajnim operacijama, ali se vratio u Lenjingrad nakon pada Berlinskog zida i kolapsa komunističkog režima u Istočnoj Nemačkoj.

Putin postaje ključna figura u gradskoj vlasti

Po povratku Putin se uključuje u politiku Lenjingrada radeći kao savetnik i pomoćnik tadašnjeg gradonačelnika Anatolija Sobčaka, koji je bio jedan od reformista u postsovjetskoj Rusiji. U tom periodu Putin je postao ključna figura u gradskoj administraciji uspostavljajući važne veze s uticajnim ljudima u ruskoj politici i privredi.

Godine 1996. Putin se seli u Moskvu, gde počinje da radi za administraciju tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. Njegov uspon u moskovskoj politici bio je brz. Imenovan je zamenikom šefa predsedničke administracije, a 1998. godine postaje direktor Federalne službe bezbednosti (FSB), naslednice KGB, i sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije. Njegova sposobnost da rešava političke krize i ostane lojalan učvrstila je njegovu poziciju u krugu bliskih saradnika Borisa Jeljcina.

Putin 1999. postao premijer Ruske Federacije, a godinu kasnije pobedio na predsedničkim izborima

U avgustu 1999. Jeljcin ga imenuje za premijera Ruske Federacije, a 31. decembra iste godine Jeljcin iznenada podnosi ostavku, čime Putin postaje vršilac dužnosti predsednika. U martu 2000. godine Putin pobeđuje na predsedničkim izborima značajnom većinom glasova. Njegov prvi predsednički mandat obeležen je konsolidacijom moći unutar Rusije i jačanjem uloge države u privredi. Takođe, je Putin smanjio uticaj oligarha, grupe moćnih biznismena koji su stekli ogromno bogatstvo tokom haotičnih godina postsovjetske tranzicije. Oslonio se na povećane prihode od nafte i gasa kako bi ojačao rusku privredu i stabilizovao finansijske institucije.

Putin je 2008. mandat predao Medvedevu

Godine 2004. Putin je ponovno izabran za predsednika, a tokom drugog mandata nastavlja da jača svoju vlast. Ruska politika postala je centraliziranija, a uticaj regionalnih lidera značajno je smanjen. Ustavna ograničenja sprečila su ga da se kandiduje za treći uzastopni mandat 2008. godine, pa je Putin predao predsedničku funkciju Dmitriju Medvedevu zadržavši ključnu ulogu u ruskoj politici kao premijer. Iako nije bio predsednik od 2008. do 2012., Putin je i dalje kontrolisao ključne poluge moći u Rusiji.

Putinov najkontroverzniji potez bio je početak invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

Spoljnu politiku Vladimira Putina obeležilo je nekoliko ključnih događaja, uključujući aneksiju Krima 2014. godine - što je izazvalo oštre sankcije Zapada, kao i vojnu intervenciju u Siriji 2015., kojom je podržao režim predsednika Bašara al Asada. Putin je takođe izgradio bliske odnose sa Kinom, Iranom i drugim zemljama koje su imale interes u suprotstavljanju uticaju Zapada.

Autoritarni stil vladanja ruskog predsednika

Putin je poznat po autoritarnom stilu vladanja. Kritičari ga optužuju za gušenje slobode medija, političkih protivnika i nevladinih organizacija. Njegova vlada takođe je povezana sa nizom politički motivisanih ubistava i zatvaranjem opozicionih lidera, a najpoznatiji slučaj je zatvaranje Alekseja Navaljnog, jednog od najistaknutijih Putinovih kritičara.

U unutrašrnjoj politici Putin se fokusirao na jačanje državnih institucija, konsolidaciju moći i osiguravanje podrške kroz kontrolu nad ključnim sektorima privrede, poput energetike. Zadržao je snažnu podršku mnogih Rusa zahvaljujući stabilizaciji privrede, jačanju međunarodnog uticaja Rusije i negovanju patriotskih osećanja.