PUTIN MORA DA DOBIJE RAT DO 2026, INAČE... Obelodanjeni šok podaci o Rusiji: Kremlj mora hitno da reaguje!

Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini moraće da bude gotova najkasnije do početka 2026. godine jer će se Rusija ubrzo suočiti sa slomom ratne ekonomije, smatraju zapadni stručnjaci.

Sa ovom tezom prvi u javnost izašao je šef ukrajinske obaveštajne službe Kiril Budanov, jedan od najeksponiranijih obaveštajaca sveta, koji je sredinom septembra ocenio da če se na vratima Kremlja gomilati ekonomski, finansijski i socijalni problemi koje više neće moći da rešavaju kao do sada.

Predviđanje Budanova

Tragom ove informacije, uz ogradu da se previđanja Budanova i nisu ostvarila u prošlosti (na primer da će proleća 2023. godine Ukrajinci vratiti na Krim), švedski ekonomista Anders Oslund i danski vojni analitičar Anders Puk Nilsen, analizirali su stanje ruske ekonomije i došli do zaključka da ratna ekonomija Kremlja nije održiva ni na srednji rok, posredno potvrđujući tezu Budanova da će Rusija biti primorana da okonča ratna dejstva najkasnije do 2026. godine.

Foto: printscreen

NOVA AFERA

Skandal trese SAD! Kamala brutalno izvređala Putina! Trampov navodni potez napravio haos u Americi, ako je ovo tačno....

Kandidatkinja Demokratske partije za predsednika SAD, Kamala Haris, oštro je kritikovala svog republikanskog protivkandidata, Donalda Trampa, pozivajući se na informacije iz knjige novinara Boba Vudvorda „Rat“. Pri tome, Haris je uputila i uvrede na račun predsednika Rusije, Vladimira Putina.

09.10.2024

06:40

BITKA SVIH BITAKA

(MAPA) Svet na nogama! Počela prelomna bitka u ukrajinskom ratu! Više od 4000 vojnika se oprašta od života, klješta su skoro zatvorena!

Na kurskom pravcu započela je ključna bitka, a vojni izvori i analitičari sa obe strane predviđaju da će njen rezultat biti odlučujući za celokupni severni sektor.

09.10.2024

06:00

 

Švedski ekonomista, koji je sa američkim kolegom Džefrijem Saksom početkom devedesetih trebalo da postavi temelje tržišne ekonomije u Rusiji, ocenio je da sankcije zapadne sankcije protiv Rusije deluju, a za taj zaključak navodi nekoliko argumenata.

- Prvo, sankcije zaista nanose štetu ruskoj ekonomiji, i indirektno i direktno, i ukupno „skidaju" 2 do 3 odsto BDP-a godišnje. Jedini proizvodni sektor ruske privrede trenutno je vojska (u najširem smislu), dok je doprinos svih ostalih zanemarljiv. Treće, cifre ruske inflacije od 9,1 odsto (za avgust) nerealno niske i u stvarnosti je reč o mnogo ozbiljnijem rastu cena. Četvrto, iako javni dug Rusije nije visok, zemlja je od početka rata imala vrlo malo mogućnosti za pozajmljivanje novca i živela je od poreza i rezervi. A u ovom drugom već su dobro zagrabili, pa je nacionalni fond za tri godine pao sa 183 milijarde dolara na 55 milijardi, dok je oko 300 milijardi još zamrznuto u zapadnim zemljama, uglavnom u Belgiji. Kremlj mogao da „spali" preostale rezerve do kraja sledeće godine - ocenjuje Oslund.

Sa ovim stavovima slaže se i danski analitičar Nilsen koji posebno ističe problem inflacije u Rusiji. 

Vojni sektor diže inflaciju

- Prvi značajan faktor je izuzetno povećana vojna potrošnja i nedostatak ljudstva. Sami Rusi tvrde da mesečno regrutuju oko 30.000 novih vojnika (američki analitičar Majkl Kofman smatra da je taj broj verovatno negde između 20 i 25 hiljada). Istovremeno ih privlače plate i bonusi koji su i do 4 do 5 puta veći od prosečne ruske plate, što zauzvrat primorava poslodavce u sektoru odbrane da ponude veće plate kako bi zadržali radnike. Oni su svakako manji od iznosa koji se može zaraditi u vojsci. Dakle, vojska prvo uzima veliki broj radnika i potencijalnih radnika, što povećava njihovu nestašicu, a istovremeno doprinosi podizanju zarada u celom sektoru odbrane, što opet primorava druge aktere u ruskoj ekonomiji da učine isto. Za obične Ruse - velika, veća primanja. Ali u isto vreme, to je i recept za porast inflacije - ističe Nislen i podvlači da se pozitivni efekti ruske ratne ekonomije, odnosno rast plata, niska nezaposlenost i rast investicija privode kraju.

- Ukratko, gotove su debele krave, dolaze mršave - navodi on.

Foto: Tanjug

 

Šta kaže MMF?

Prema podacima MMF iz aprila (uskoro bi trebao da bude objavljen novi izveštaj), stoji da se očekuje rast ruskog BDP-a po stopi od 3,2 odsto u 2024. i ukupno dostići vrednost od 2,06 triliona dolara. Očekuju nezaposlenost na nivou od 3,2 odsto, inflaciju od 5,3 odsto, a ukupan državni dug na nivou od 20,8 odsto. 

Ovo na prvi pogled deluju daleko od katastrofalnog, pošto je reč o stopi rasta BDP-a na kojoj bi Moskva zavidela EU - koja zajedno raste po stopi od 0,8 odsto - podaci šefice Ruske narodne banke Elvire Nabiuline pokazuju da stvari nisu baš savršene. 

Ona je u septembru navela da očekuje da će inflacija biti "viša od očekivanih 6,5 do 7 odsto iz julske prognoze" i usput je podigla ionako visoku kamatnu stopu sa 18 na 19 odsto. Kako je pisao „Moskva tajms", analitičari Renesans kapitala očekuju da bi Nabiulina kamata do kraja godine mogla da bude podignuta na čak 21 odsto (na početku rata bila je 20 odsto). 

Istovremeno, gotovinski krediti u Rusiji se već izdaju po godišnjoj kamatnoj stopi od 27,1 odsto (veća je bila u aprilu 2024.), hipotekarni krediti po stopi od 20,8 odsto, a država pozajmljuje novac preko jednogodišnjih državnih obveznica po stopi od čak 18,25 odsto.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.