Bugari podivljali zbog predstave holivudske zvezde o ratu sa Srbima! Ova predstava je sramota i mora se zabraniti

Predstava iz 19. veka koju je režirao američki glumac Džon Malkovič razbesnela je nacionaliste u Bugarskoj koji je vide kao uvredu za zemlju, tvrdnju koju holivudska zvezda odbacuje. Štaviše, prošlonedeljna premijera drame irskog dramskog pisca Džordža Bernarda Šoa Pištolj i čovek o srpsko-bugarskom ratu 1885. izazvala je nasilne proteste nacionalističkih grupa.

Držeći transparente na kojima je pisalo "Malkoviču, idi kući", demonstranti su u četvrtak blokirali pristup Narodnom pozorištu Ivan Vazov u ??Sofiji pre nego što su pokušali da upadnu u zgradu, optužujući 70-godišnjeg reditelja da se ruga istoriji zemlje i njenim građanima.

- Ova predstava je sramota i mora se zabraniti. Ruga se našim precima koji su ginuli za Bugarsku - vikala je 21-godišnja studentkinja Joana Ilijeva, koja je bila u razjarenoj masi. 

Malkovič u šoku

Nakon premijere predstave u gotovo praznoj sali, Malkovič je rekao da je zadivljen kako je njegova produkcija primljena.

- To je prilično neobična reakcija, ali ovo je čudno vreme na svetu - sve više ljudi voli da cenzuriše stvari sa kojima se ne slažu - rekao je on na konferenciji za novinare zajedno sa nekoliko glumaca na sceni.

Mašući bugarskim zastavama, gomila gnevnih demonstranata verbalno i fizički napala je direktora pozorišta i bivšeg ministra kulture. Tužilaštvo je otvorilo istragu o sukobima.

Predstava je duhovit osvrt na srpsko-bugarski sukob s kraja 19. veka, koji govori o apsurdnosti rata i razotkriva sve mane obožavanja herojstva i militarizma.

To je „šarmantna, bezbrižna vrsta antiratne" komedije koju je Malkovič već postavio na Brodveju 1985. Malkovich smatra da je potraga za istorijskom tačnošću drame „zastrašujuće naivna".

- Šo nije znao ništa o Bugarskoj i samo je želeo mesto gde bi mogao da iznese rat - rekao je Malkovič i dodao kako je "prilično siguran da nikada nije uvredio nijednu od 47 zemalja u kojima je radio, dodajući da takvu optužbu „mogu izneti samo ljudi koji ga uopšte ne poznaju".

- Mislim da se uopšte ne radi o emisiji. A nisam čak ni siguran da se radi o meni, zaista - rekao je on. 

On je uveren da demonstranti krajnje desnice samo pokušavaju da privuku „pažnju na stvari koje žele".

Bugarska, najsiromašnija zemlja EU, bori se sa političkim previranjima od 2021. godine, što je pogodovalo krajnjoj desnici u zemlji.

Za prorusku, ultranacionalističku stranku Vazraždana, treću najveću snagu u parlamentu, Malkovičeva predstava je osrednja sa lošom glumačkom postavom.

Bugarska konzervativna unija pisaca SBP saopštila je da „takvim aktima" nije mesto u Bugarskoj jer su „izrugivanje hiljadama vojnika koji su pali za slobodu i ponovno ujedinjenje zemlje".

Napeta atmosfera

Predstavu je bugarski reditelj Nikolaj Poljakov već dva puta postavio 1995. i 2000. godine, ali nije izazvala gnev javnosti. 

- Atmosfera je trenutno mnogo napetija, strasti su uzburkane i mržnja se raspiruje protiv svega zapadnog i američkog - rekao je Poljakov za AFP.

Nikolaj Hristov, 66-godišnji arhitekta koji je u petak gledao komediju sa svojom suprugom, rekao je da u "zabavnoj" predstavi nema "ničeg antibugarskog", dodajući da je "više o ljubavi, lažima i neshvaćenoj časti" .

Evropsko udruženje nezavisnih umetnosti (EAIPA) osudilo je „direktnu opstrukciju slobode umetničkog izražavanja od strane ekstremno desničarskih aktivista, pod izgovorom ismevanja bugarskog nacionalnog ponosa".

- Porast mržnje i agresije u Evropi direktno je podrivanje osnovnih ljudskih prava - saopštila je EAIPA.

Kakav je bio srpsko-bugarski rat?

Srpsko-bugarski rat, vođen između Srbije i Bugarske novembra 1885. godine, izbio je kada je Bugarska sebi pripojila Istočnu Rumeliju, što je izazvalo zabrinutost u Srbiji. Glavne bitke, uključujući i onu kod Slivnice, završene su pobedom bugarskih snaga.

Rat je završen bez promene granica, a austrijsko posredovanje je pomoglo uspostavljanju mira.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.