(VIDEO) Ovako će proći Srbija u slučaju nuklearnog rata! Pojavila se uznemirujuća simulacija, rakete će leteti iznad naših glava, a onda...

Nuklearni udar Rusije mogao bi pokrenuti globalni rat koji bi za pet sati odneo živote 34 miliona ljudi, otkriva simulacija pod nazivom "Plan A". Animacija od četiri minuta, koju su razvili istraživači sa Univerziteta Prinston, pokazuje katastrofalne posledice potencijalnog sukoba između Rusije i NATO-a, ali i šta će se potencijalno dogoditi sa zemljama koje verovatno neće biti direktno na udaru nuklearnih projektila, poput Srbije.

Simulacija započinje konvencionalnim sukobom. Rusija ispaljuje upozoravajući projektil iz baze u blizini Kalinjingrada kako bi zaustavila napredovanje NATO snaga. Kao odgovor, SAD i NATO sprovode taktički vazdušni udar.

Rusija zatim lansira 300 nuklearnih bojevih glava na NATO baze i trupe u Evropi, dok NATO odgovara sa oko 180 nuklearnih udara. U roku od tri sata, Evropa je praktično uništena, sa 2,6 miliona žrtava.

Globalni napad i nuklearni pakao

Sukob se širi kada NATO pokreće strateški nuklearni napad sa kontinentalnih baza u SAD i podmornica, lansirajući oko 600 bojevih glava. Pre nego što ove rakete stignu do ciljeva, Rusija odgovara nuklearnim udarima sa svojih raketnih silosa, podmornica i mobilnih lansirnih platformi. Ova faza rata, koja traje samo 45 minuta, odnosi 3,4 miliona žrtava.

U završnoj fazi, obe strane ciljaju po 30 najnaseljenijih gradova i ekonomskih centara protivnika, koristeći po 5 do 10 nuklearnih projektila za svaki. Rezultat je dodatnih 85,3 miliona žrtava u narednih 45 minuta.

Globalne posledice

Iako simulacija pokazuje da mnoge zemlje, uglavnom na jugu planete imaju šansu da prežive, pa čak i Srbija koja je retka zemlja u Evropi koja će verovatno izbeći direktne udare, posledice nuklearnog pada, urušavanje zdravstvenih sistema i dugoročni uticaji na klimu i proizvodnju hrane pogodili bi ceo svet.

Stručna analiza i javno upozorenje

Jedan od autora "Plana A", dr Aleks Glejzer, izjavio je za „Njuzvik“ da je trenutna kriza u Ukrajini najopasnija situacija sa potencijalnom nuklearnom dimenzijom od kraja Hladnog rata. „Ovakve krize često rezultiraju pogrešnim komunikacijama, dodatno otežanim činjenicom da između Rusije i NATO-a postoji vrlo malo aktivnih linija komunikacije,“ upozorio je Glejzer.

Simulacija je zasnovana na podacima o trenutnim nuklearnim kapacitetima SAD i Rusije, planovima napada i ciljevima oružja, a za procenu žrtava korišćen je alat "NUKEMAP". Prvi put je prikazana 2017. godine na Univerzitetu Prinston, ali je široj javnosti postala dostupna 2019.

Putinove pretnje i eskalacija straha

Interesovanje za ovu simulaciju poraslo je nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin u aprilu aludirao na moguću upotrebu nuklearnog oružja ako Rusija bude ugrožena. „Naš odgovor će biti munjevit i neizbežan,“ izjavio je Putin, dodajući da Rusija poseduje jedinstveno oružje koje „neće oklevati da upotrebi“.

"Orešnik" u središtu pažnje

Posebnu zabrinutost izaziva i najnoviji ruski raketni sistem "Orešnik". Njegove mogućnosti, kako navode ruski zvaničnici, uključuju napade visokog intenziteta, što ga čini ključnim delom ruskog nuklearnog arsenala. U ovako napetoj situaciji, "Orešnik" dodatno destabilizuje bezbednosni poredak u regionu, povećavajući strah od eskalacije.

Zaključak

Dok simulacije poput "Plana A" i istraživanja poput onih dr Ivana Stepanova, inženjera koji je razvio program za simulaciju nuklearnih ratova, upozoravaju na opasnosti, stvarna pretnja nuklearnog sukoba postaje sve prisutnija. Stepanov je istakao da bi posledice napada zavisile od vremenskih uslova, ali da bi većina radioaktivnog pada završila u Rusiji ili Zapadnoj Evropi.

U ovakvim okolnostima, globalni lideri su suočeni sa najvažnijim pitanjem našeg doba — kako sprečiti totalni nuklearni rat?

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.