A, šta ako Putin kaže NE! EU razmatra slanje 100.000 vojnika u Ukrajinu! Već se zna i iz kojih zemalja bi većina njih došla!

Evropski vojni i politički lideri razgovaraju o slanju vojnih snaga u Ukrajinu u slučaju prekida vatre ili mirovnog sporazuma, potvrdili su zvaničnici i diplomate Rojtersu.

Razlog je jednostavan - novoizabrani američki predsednik Donald Tramp jasno je stavio do znanja da neće slati američke trupe u zemlju da garantuju bezbednost, potvrdili su agenciji zvaničnici i diplomate.

Razgovori, koje vodi francuski predsednik Emanuel Makron, su u ranoj fazi, ali su već otkrili podele oko mogućih ciljeva i mandata takve misije - pa čak i kad je da li je uopšte i mudro pokretanja takve inicijative u ovom trenutku, saopštila je agencija.

Spasavanje Kijeva

Pošto Kijev gubi inicijativu u ratu, a ruske snage polako ali nezaustavljivo napreduju na ključnom istočnom frontu, evropski lideri ne žele da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ostave utisak da je došlo vreme za pregovore koji će omogućiti Moskvi da zadrži teritorije i da je Rusja pobedila. Oni insistiraju da su fokusirani na jačanje vojne i ekonomske pomoći Ukrajini i ne vide znake da je Putin spreman da pregovara.

Ipak, iza kulisa, neki evropski lideri razmatraju kako bi evropske nacije mogle da obezbede mir u Ukrajini, uključujući desetine hiljada vojnika na ukrajinskom tlu. 

Ove snage bi povećale rizik od direktnog sukoba sa Rusijom, dok bi u isto vreme evropske vojske dovele do granica izdržljivosti, jer su im zalihe naoružanja iscrpljene donacijama Ukrajini. Osim toga Evropa je navikla da se u velikoj meri oslanjaju na američku podršku u velikim međunarodnim misijama.

Ali Tramp je odbacio mogućnost da američke snage igraju ulogu u sprovođenju primirja, a u nedavnim razgovorima sa Makronom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Parizu, insistirao je da će Evropljani morati sami da preuzmu taj posao, potvrdila su dva izvora. Reuters.

To bi moglo da znači raspoređivanje evropskih trupa u Ukrajini, bilo da Kijev dobije garanciju bezbednosti ulaskom u NATO, ili bilateralne garancije.

- Čak i da postoji bezbednosna garancija NATO, kako bi ona bila primenjena na terenu? Vojni komandanti već pripremaju planove koje će evropski lideri razmotriti u budućnosti -rekao je visoki evropski zvaničnik Rojtersu.

Glavne evropske nacije poput Francuske, Nemačke, Italije, Poljske i Britanije mogle bi da čine većinu snaga, rekli su zvaničnici.

Kritike i neslaganja

Makron se. međutim, suočio sa kritikama u Evropskoj uniji zbog insistiranja na ovoj temi, što je razumljivo s obzirom na političku osetljivost slanja trupa u takvu misiju. Posle prošlonedeljnog razgovora sa Makronom, poljski premijer Donald Tusk rekao je da Varšava ne planira da se pridruži takvim snagama.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je, s druge strame, da će Berlin verovatno igrati ulogu u obezbeđivanju primirja, ali da je prerano govoriti kakve će snage biti potrebne.

Zelenski opet smatra da bi to pitanje moglo biti pokrenuto kada generalni sekretar NATO Mark Rute  u Briselu ugosti ukrajinskog predsednika i druge evropske lidere.

Ali Rute je prošle nedelje rekao da je pozvao kolege u NATO i Ukrajini "da budu malo suptilniji" u razgovorima o budućim scenarijima. 

- Ako o svemu tome otvoreno razgovarate, postavlja se pitanje zašto bi Putin došao za pregovarački sto jer na taj način dobija ono što želi - rekao je Rute.

Foto: Reuters

Analitičari kažu da je dosadašnja debata otkrila konfuziju oko toga da li će buduća evropska misija preuzeti tradicionalnu mirovnu ulogu, kao što je nadgledanje linije prekida vatre, ili će tu biti kako bi odvratila potencijalne nove ruske napade.

I to je konfuyija, jer italijanski zvaničnici govore o očuvanju mira, dok su se francuski i ukrajinski zvaničnici fokusirali na odvraćanje Rusije. Sasnaje se i da bi snage za odvraćanje mogla bi da formira koalicija od pet do osam zemalja.

Mnogo šta sporno

Analitičari i zvaničnici dali su različite procene veličine takvih snaga, naglašavajući da će mnogo zavisiti od zadataka misije koja bude poslata u Ukrajinu. Neki analitičari sugerišu da bi oko 40.000 vojnika moglo biti izvodljivo.

Prema šemi rotacije koja bi takođe uključivala trupe koje se pripremaju za raspoređivanje i rekonstituciju nakon raspoređivanja, oko 100.000 vojnika moglo bi biti uključeno u misiju u bilo kom trenutku, rekao je Franc-Štefan Gadi, bivši austrijski vojni planer koji sada radi u Međunarodnom institutu za strateške studije.

- To će svakako ozbiljno opteretiti evropske kopnene snage - rekao je on. 

Evropski bezbednosni zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, takođe je rekao da bi za takvu misiju moglo biti potrebno čak 100.000 vojnika.

Gadi je rekao da bi takve snage mogle biti stvorene ako bi neke evropske nacije smanjile druge misije, kao što su mirovne misije na Balkanu. Evropa, SAD i drugi partneri su 1990 rasporedili oko 60.000 vojnika u BiH i 50.000 na Kosovu, ali su ove misije sada mnogo manje.

Razgovara se io sastavu međunarodnih snaga jer bi mešavina nacija morala da bude prihvatljiva za obe strane, baš kao i njihov mandat.

Foto: Foto: Shutterstock, EPA Images

Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto rekao je da će misija morati da bude pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ali drugi zvaničnici kažu da bi to Rusiji, stalnom članu Saveta bezbednosti UN, dalo previše uticaja.

Evropljani bi takođe verovatno morali da ubede Sjedinjene Države da se na neki način angažuju, barem kroz obaveštajnu i drugu operativnu pomoć, kažu analitičari. 

Ipak, pravila delovanja evropskih vojnika na tlu Ukrajine samo je jedno od kritičnih pitanja koje tek treba razjasniti. Šta se dešava ako evropski vojnik bude pogođen i ubijenm naprimer!