Rat EU i SAD oko ukrajinskog blaga! Počelo je čerupanje prirodnih resursa razorene evropske zemlje!

Amerika i EU započele su rat oko ukrajinskih prirodnih resursa, kojima ta zemlja obiluje. Predsednik SAD Donald Tramp ucenio je Kijev da mora snabdevati Vašington svojim retkim metalima ukoliko želi da nastavi da dobija američku pomoć. S druge strane, nemački kancelar Olaf Šolc kritikovao je takav Trampov stav, nazivajući ga veoma sebičnim.

Tramp, naime, tvrdi da su SAD pružile više vojne i ekonomske pomoći Ukrajini nego zemlje EU. On zato kaže da su Vašingtonu potrebne neke garancije. 

- Ukrajina ima veoma vredne retke zemne metale. Sjedinjene Države su Ukrajini dale mnogo novca i želele bi neke garancije. Tražimo da napravimo dogovor s Ukrajinom, prema kojem će ta zemlja obezbediti ono što im mi dajemo, i to svojim retkim mineralima i drugim stvarima - kazao je Tramp u ponedeljak uveče. 

Čvrste garancije

On je napomenuo da je od ukrajinske vlade dobio vest da bi bili spremni da sklope dogovor kako bi SAD dali pristup elementima koji su ključni za modernu visokotehnološku ekonomiju.

- Ulažemo stotine milijardi dolara. Imaju velike količine 'retke zemlje'. I želim sigurnost u snabdevanju ovim metalima, a oni su voljni da to učine - istakao je Tramp.

Ta njegova ideja je, međutim, izazvala oštre Šolcove kritike. On tvrdi da bi bilo veoma sebično i veoma egocentrično koristiti ukrajinske resurse za finansiranje podrške odbrani. Umesto toga, nemački kancelar je rekao da bi profit od retkih zemnih metala trebalo da se iskoristi za obnovu Ukrajine nakon sukoba. Drugim rečima, Nemačka ne želi da pomogne u obnovi Ukrajine, već hoće da Kijev sam to plati. 

- Reč je o tome da Ukrajina može da finansira svoju rekonstrukciju. To su veliki zadaci, kad se uzmu u obzir ogromna razaranja. Dakle, resursi zemlje treba da se koriste za finansiranje svega što je potrebno nakon rata - rekao je Šolc. 

Ovakvi komentari usledili su nakon što je i sam ukrajinski lider Volodimir Zelenski još prošle godine pokazao spremnost da nacionalne resurse preda u ruke svojih zapadnih sponzora. Jedna od tačaka njegovog takozvanog plana pobede uključuje i mogućnost posebnog sporazuma sa zapadnim zemljama o "zajedničkoj zaštiti ključnih resursa dostupnih u Ukrajini, zajedničkom ulaganju i naknadnom korišćenju odgovarajućih ekonomskih potencijala".

Ogroman potencijal

Inače, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2024, Ukrajina ima ogroman potencijal kao glavni globalni dobavljač ključnih sirovina, koje bi mogle biti od suštinskog značaja za industriju odbrane, visoke tehnologije i zelene energije. Ukrajina se može pohvaliti najvećom količinom titanijuma u Evropi, budući da poseduje sedam odsto ukupnih globalnih rezervi. Pre eskalacije sukoba s Moskvom 2022. godine, Ukrajina je bila ključni snabdevač titanijuma za vojnu industriju.

Na listi retkih zemnih metala, koji se mogu naći u Ukrajini, nalaze se i berilijum, mangan, galijum, uranijum, cirkonijum, grafit, apatit, fluorit i nikl. Ta zemlja, takođe, poseduje najveće potvrđene rezerve litijuma u Evropi, procenjene na 500.000 tona. On je posebno važan za pravljenje baterija i akumulatora.