Putin na nogama, šta to tačno Zelenski nudi Trampu?! Bez ovog Amerika ne može, očekuje se istorijski dogovor!

Retki zemni minerali, koje američki predsednik Donald Tramp traži od Ukrajine u zamenu za američku pomoć, ključni su strateški resursi neophodni za industriju kompjutera, baterija i napredne energetske tehnologije.

Iako njihova imena zvuče egzotično – disprozijum, neodimijum, cerijum – retki zemni metali predstavljaju grupu od 17 elemenata koji su široko rasprostranjeni u Zemljinoj kori.

Prema podacima Geološkog zavoda SAD iz 2024. godine, globalne rezerve ovih metala procenjuju se na 110 miliona tona. Kina dominira sa 44 miliona tona, dok značajne količine poseduju i Brazil (22 miliona tona), Vijetnam (21 milion tona), Rusija (10 miliona tona) i Indija (7 miliona tona), navodi Gardijan.

Međutim, njihova ekstrakcija uključuje hemijske procese koji stvaraju ogromne količine toksičnog otpada, što je dovelo do ozbiljnih ekoloških problema i odbijanja mnogih država da se upuste u njihovu proizvodnju.

Pošto su retki metali obično prisutni u rudama u malim koncentracijama, potrebno je preraditi velike količine materijala da bi se dobio čisti proizvod, najčešće u obliku praha.

Zašto su važni za Trampa?

Svaki od ovih 17 elemenata nalazi primenu u industriji, od svakodnevnih uređaja do vojne tehnologije. Europijum je ključan za ekrane, cerijum se koristi za poliranje stakla i rafinisanje ulja, dok lantan omogućava rad katalizatora u automobilima.

Njihova svojstva su jedinstvena i teško zamenljiva bez ogromnih troškova. Na primer, neodimijum i disprozijum omogućavaju proizvodnju izuzetno jakih magneta koji su ključni za dugotrajan rad vetroturbina na otvorenom moru.

Tramp je u ponedeljak izjavio da želi dogovor s Kijevom kojim bi Ukrajina garantovala snabdevanje SAD retkim metalima u zamenu za američku pomoć, što je prošle godine predložio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Ko dominira svetskim zalihama?

Kina već decenijama ulaže u ekstrakciju i preradu retkih zemnih metala, držeći veliki broj patenata za njihovu proizvodnju. Iako depozita ima i drugde, mnoge kompanije i dalje šalju neobrađenu rudu u Kinu jer je prerada tamo znatno jeftinija, čime se dodatno jača zavisnost od Pekinga.

I SAD i EU većinu zaliha nabavljaju iz Kine, ali nastoje da povećaju sopstvenu proizvodnju i unaprede reciklažu kako bi smanjili zavisnost od kineskog tržišta.

Kako se retki metali razlikuju od "kritičnih minerala"?

Retki zemni metali spadaju u grupu kritičnih minerala u SAD, ali nisu svi obuhvaćeni tom klasifikacijom.

Peking je, kao odgovor na američke carine, uveo kontrolu izvoza određenih kritičnih minerala, ali među njima nisu retki zemni metali. Kineske vlasti su najavile ograničenja za izvoz volframa, telura, bizmuta, molibdena i indijuma, ističući da je cilj zaštita nacionalne bezbednosti.

Volfram, telur, bizmut i indijum su na američkoj listi kritičnih minerala, jer su neophodni za napredne tehnologije, proizvodnju čiste energije i vojnu industriju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.