Šok za Zelenskog u Nemačkoj, šta će biti sa Ukrajinom?! Šolc i Merc ušli u žestok okršaj, ali se složili oko ključne stvari!

Nemački kancelar Olaf Šolc i njegov politički rival Fridrih Merc predstavili su sinoć suprotstavljene stavove o Ukrajini, što je postalo ključna tema njihove prve velike debate uoči parlamentarnih izbora.

Obojica su se složila da je potrebno pronaći mirovno rešenje za sukob, ali su se razišli u pitanjima vojne pomoći Kijevu, članstva Ukrajine u NATO-u i strateških prioriteta Nemačke.

Ukrajina u NATO-u? Nerealno, kažu oba kandidata

Jedno od najvažnijih pitanja bilo je potencijalno članstvo Ukrajine u NATO-u, koje ni jedan od kandidata nije podržao. Šolc je jasno poručio da "to neće biti moguće u skorijoj budućnosti", podsećajući da su SAD već odbile taj predlog. Merc je otišao još dalje, ističući da "NATO ne može primiti članicu koja je u ratu", što faktički isključuje mogućnost da Ukrajina uđe u Alijansu sve dok sukob traje.

Foto: Tanjug/AP

Istovremeno, Merc je podržao dodeljivanje Ukrajini statusa kandidata za članstvo u EU, ocenivši da bi taj proces doneo "značajno više sigurnosti". Međutim, nije želeo da spekuliše o tome da li će Ukrajina moći da postane punopravna članica nakon završetka rata.

Šolc protiv raketa Taurus za Ukrajinu

Posebno osetljivo pitanje bila je nemačka vojna pomoć Ukrajini, s obzirom na pritisak iz Kijeva i unutar same nemačke politike da Berlin isporuči krstareće rakete dugog dometa Taurus.

Šolc je ponovio odbijanje da Nemačka isporuči ove projektile, upozoravajući da bi to moglo da dodatno eskalira sukob.

- Moramo biti veoma pažljivi s onim što radimo - naglasio je kancelar, ponavljajući svoj raniji stav da ne želi da se Nemačka direktno uvuče u sukob sa Rusijom.

Merc je bio manje eksplicitan, ali je kritikovao Šolcovu odluku da odlaže ili blokira isporuke oružja Kijevu, navodeći da Berlin mora biti pouzdan partner svojim saveznicima.

Šolc i Merc očekuju mirovne pregovore – nakon povratka Trampa?

Obojica kandidata izrazila su nadu da bi mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine mogli biti mogući nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću, ali su se razlikovali u proceni šta bi to značilo za Nemačku i Evropu.

Foto: Tanjug/AP

Šolc je ostao oprezan, rekavši da "ostaje da se vidi" da li će Trampov dolazak ubrzati kraj rata. Istovremeno, podsetio je da je ranije upozoravao na "nepredvidljivost američkog predsednika", dodajući da "ono što Tramp kaže – on to i misli".

Merc, koji se ranije zalagao za jačanje evropske nezavisnosti u bezbednosnim pitanjima, poručio je da je sada ključna stvar očuvanje jedinstvenog evropskog fronta.

- Evropa mora da deluje kao jedan blok, jer smo ekonomski i demografski jači nego što često mislimo - rekao je lider CDU-a.

Ostale teme debate: Odbrana, migracije i Gaza

Iako je Ukrajina dominirala debatom, kandidati su se sukobili i po drugim ključnim pitanjima, poput nemačkog budžeta za odbranu.

Šolc je predložio da Nemačka poveća izdvajanja na dva odsto BDP-a, ali uz ukidanje "dužničke kočnice", što bi omogućilo veće zaduživanje radi finansiranja vojske. Merc je insistirao na tri odsto BDP-a, tvrdeći da je pravilno raspoređivanje budžetskih sredstava ključno i da se treba smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru.

Foto: Tanjug/AP

Po pitanju migracija, Šolc je pozvao na izgradnju više deportacionih centara, podsećajući da je kao gradonačelnik Hamburga već sprovodio politiku pojačanih deportacija. Merc je odbacio Šolcove tvrdnje da vlada čini dovoljno, ocenjujući da su rezultati daleko ispod očekivanja.

Obojica kandidata složila su se da je Trampov predlog o preuzimanju i obnovi Gaze neprihvatljiv. Šolc je to nazvao "skandaloznim i šokantnim", dok je Merc upozorio da treba sačekati da vidi "šta se ozbiljno misli, a šta je samo provokacija".

CDU vodi u anketama, AfD pretekao SPD

Prema poslednjim anketama, konzervativni blok CDU/CSU trenutno ima blagu prednost sa nešto manje od 30 odsto podrške. Ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) beleži preko 20 odsto podrške, dok je Šolcov SPD pao na treće mesto sa 16 odsto glasova.

Očekuje se da će pitanje Ukrajine i dalje ostati glavna tačka razdora između političkih aktera u Nemačkoj, dok Berlin balansira između unutrašnjih pritisaka i strateških obaveza prema NATO-u i EU.