Hitno! NATO država šalje vojsku u Ukrajinu?! Njih 25.000 spremno za upad: Evropu zatresle šokantne vesti!

Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da je „spreman i voljan“ da pošalje britanske trupe u Ukrajinu kako bi garantovao njenu bezbednost u okviru mirovnog sporazuma.

- Osiguravanje trajnog mira u Ukrajini ključno je ako želimo da odvratimo Vladimira Putina od dalje agresije u budućnosti - rekao je Starmer uoči hitnog samita evropskih lidera u Parizu.

Prema rečima poslanika Vrhovne rade Aleksandra Gončarenka, koji je ranije danas dao izjavu, Francuska i Velika Britanija već su okupile kontingent od 25.000 vojnika koji bi mogli biti poslati u Ukrajinu.

Mogućnost razmeštanja britanskih trupa

Starmer je u autorskom tekstu za Dejli telegraf napisao da je Velika Britanija spremna da doprinese bezbednosnim garancijama Ukrajini, uključujući i slanje svojih vojnika na teren, ukoliko to bude potrebno.

„Ne izgovaram to olako. Duboko osećam odgovornost koja dolazi sa potencijalnim slanjem britanskih vojnika i vojnikinja u rizične zone“, napisao je britanski premijer.

Prema njegovim rečima, svaka uloga u garantovanju ukrajinske bezbednosti znači i jačanje bezbednosti celog kontinenta, uključujući i samu Veliku Britaniju.

Foto: EPA

Starmer je naglasio da se kraj rata ne sme pretvoriti u „privremenu pauzu pre nego što Putin ponovo napadne“. Plan Londona predviđa mogućnost razmeštanja britanskih vojnika zajedno sa snagama drugih evropskih zemalja duž linije razgraničenja između ukrajinskih i ruskih snaga.

Sumnje u britanske vojne kapacitete

Starmerova izjava dolazi nakon što je bivši načelnik britanske vojske lord Danat izjavio za BBC da je britanska vojska „toliko oslabljena“ da ne bi mogla da predvodi mirovnu misiju u Ukrajini.

- Za održavanje mira bilo bi potrebno oko 100.000 vojnika, a Velika Britanija bi morala da snosi značajan deo tog tereta. Mi jednostavno nemamo dovoljno trupa za tako nešto - rekao je Danat, procenjujući da bi London morao da rotira najmanje 40.000 vojnika.

Tramp pokreće pregovore sa Putinom

U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp planira posetu Vašingtonu kasnije ovog meseca, gde će razgovarati sa Starmerom o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Tramp je naglasio da je „američka bezbednosna garancija ključna za trajan mir, jer samo SAD mogu odvratiti Putina od novih napada“.

Prema informacijama američkih zvaničnika, državni sekretar SAD Marko Rubio trebalo bi da se u narednim danima sastane sa ruskim predstavnicima u Saudijskoj Arabiji kako bi razgovarao o potencijalnom mirovnom sporazumu.

Specijalni američki izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog izjavio je da će evropski lideri biti „samo konsultovani“, ali neće učestvovati u direktnim pregovorima između SAD i Rusije.

Izvor iz ukrajinske vlade potvrdio je za BBC da Kijev nije pozvan na razgovore između SAD i Rusije, što je izazvalo dodatne zabrinutosti u Evropi.

„Mir ne sme doći po svaku cenu“

U tekstu za Dejli telegraf, Starmer je upozorio da „mir ne može doći po svaku cenu“ i da Ukrajina mora biti prisutna za pregovaračkim stolom.

- Bilo kakav sporazum koji isključuje Ukrajinu značio bi prihvatanje Putinove tvrdnje da Ukrajina nije prava nacij - napisao je britanski premijer.

Podsetio je na situaciju iz Avganistana, gde su SAD vodile pregovore direktno sa talibanima, isključujući avganistansku vladu, i naglasio da „ne sme doći do ponavljanja takvog scenarija“.

- Uveren sam da ni predsednik Tramp ne želi da ponovi takvu grešku - dodao je Starmer.

Pitanje NATO-a i evropske odbrane

Starmer je takođe istakao da je put Ukrajine ka članstvu u NATO-u „nepovratan“ i pozvao evropske zemlje da povećaju svoja izdvajanja za odbranu.

Velika Britanija trenutno izdvaja oko 2,3% BDP-a za odbranu i obećala je da će to povećati na 2,5%, ali bez preciznog vremenskog okvira.

Predsednik Tramp je ranije zahtevao da članice NATO-a izdvajaju najmanje 5% BDP-a za odbranu, dok generalni sekretar alijanse Mark Rute predlaže povećanje iznad 3%.

Hitni samit u Parizu sazvao je francuski predsednik Emanuel Makron, a prisustvovaće mu i lideri Nemačke, Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske, kao i predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije.