Kraj Maskovih avantura u svemiru?! Kinezi ga ruše neverovatnom brzinom: Pojavila se nova velika pretnja dominaciji SAD!

U svemiru postaje sve gužva za Ilona Maska, jer njegova satelitska mreža Starlink dobija sve ozbiljnije konkurente, uključujući kineskog rivala sa državnom podrškom "Spejs Sejl", ali i novi servis koji finansira osnivač Amazona Džef Bezos.

U svemiru postaje sve gužva za Ilona Maska, jer njegova satelitska mreža Starlink dobija sve ozbiljnije konkurente, uključujući kineskog rivala sa državnom podrškom i novi servis koji finansira osnivač Amazona Džef Bezos.

Kineska kompanija Spejs Sejl, sa sedištem u Šangaju, u novembru je potpisala ugovor za ulazak na brazilsko tržište, a trenutno pregovara sa više od 30 zemalja. Već u januaru, prema saopštenju kazahstanske ambasade u Pekingu, počela je sa operacijama u Kazahstanu.

U međuvremenu, Brazil vodi razgovore sa Bezosovim "Projektom Kajper" i kanadskom kompanijom Telesat, potvrdio je za Rojters zvaničnik iz pregovaračkog tima Brazila, koji je želeo da ostane anoniman. Ovi pregovori sada su prvi put javno otkriveni.

Svemirska dominacija Starlinka i kineski odgovor

Od 2020. godine, Starlink je lansirao više satelita u Zemljinu orbitu nego svi njegovi konkurenti zajedno. Ova mreža obezbeđuje internet u udaljenim zajednicama, pomorskim flotama i vojnim snagama širom sveta, uključujući i ratne zone.

Maskova dominacija u svemiru smatra se strateškom pretnjom u Pekingu, koji je uložio milijarde dolara u razvoj konkurentskih satelitskih mreža i vojnog istraživanja sistema za praćenje satelita, pokazuju kineski korporativni dokumenti i akademske studije koje su nedavno objavljene.

Foto: Reuters/X printscreen

Prema analizi konsultantske kuće Analisis Mejson, Kina je prošle godine lansirala rekordnih 263 satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, što ukazuje na intenzivno širenje njihovih kapaciteta u ovom sektoru.

Kompanija Spejs Sejl odbila je da komentariše svoje planove za širenje, dok je kineski državni list prošle godine pohvalio ovu firmu, ističući da ona "prevazilazi nacionalne granice, probija suverenitet i omogućava globalno pokrivanje", što je sposobnost koju "Kina mora savladati".

Ambiciozni kineski planovi

Malo međunarodnih konkurenata Starlinka ima ambicije poput Spejs Sejla – plan je da ove godine lansira 648 satelita, a do 2030. godine čak 15.000.

Trenutno, Starlink ima oko 7.000 satelita, s ciljem da dostigne 42.000 do kraja decenije.

Spejs Sejl je deo kineske konstelacije "Hiljadu jedara", koja predstavlja prvi veliki kineski prodor na međunarodno tržište satelitskog interneta. Tri dodatne kineske mreže su u razvoju, dok Peking planira lansiranje 43.000 satelita u niskoj Zemljinoj orbiti u narednim decenijama i ulaže ogromna sredstva u rakete sposobne da nose više satelita odjednom.

Zabrinutost Zapada i globalna konkurencija

Zapadne zemlje izražavaju zabrinutost zbog kineskog širenja u niskoj Zemljinoj orbiti, upozoravajući da bi ovo moglo proširiti domet kineske kontrole interneta.

Istraživači iz Američkog saveta za spoljnu politiku u februarskom izveštaju su sugerisali da bi Vašington trebalo da poveća saradnju sa zemljama globalnog juga kako bi se suprotstavio kineskom prodoru u digitalnu dominaciju.

Oni su takođe ocenili da je konstelacija "Hiljadu jedara" ključni deo svemirske komponente kineske inicijative "Pojas i put", globalne infrastrukturne strategije vredne bilion dolara, koja predstavlja centralnu politiku kineskog predsednika Si Đinpinga.

Foto: Shuterstock

Kinesko Ministarstvo trgovine i regulator za telekomunikacije nisu odgovorili na Rojtersov zahtev za komentar, dok je Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo da nije upoznato sa detaljima o Spejs Sejlu, ali je naglasilo da Kina teži svemirskoj saradnji sa drugim zemljama radi koristi svih naroda.

Spejs Sejl je izjavio da je njegov cilj obezbeđivanje pouzdanog interneta korisnicima, naročito u udaljenim oblastima i u situacijama sanacije nakon prirodnih katastrofa.

Trka za dominaciju u svemiru

Ekspanzija Starlinka i njegova upotreba u sukobu u Ukrajini privukli su pažnju vojnih istraživača, posebno u kineskom Nacionalnom univerzitetu za odbrambenu tehnologiju, što je dovelo do značajnog državnog finansiranja konkurentskih satelitskih mreža.

Kompanija Hončing Tehnolodži, osnovana 2017. godine, razvija mrežu od 10.000 satelita, a ovog meseca prikupila je 340 miliona juana iz državnih izvora.

Foto: Shuterstock

Takođe, prošle godine, Spejs Sejl je obezbedio 6,7 milijardi juana (oko 930 miliona dolara) iz državnog investicionog fonda, koji je fokusiran na unapređenje kineske proizvodne industrije.

Istovremeno, kineski naučnici ubrzano rade na razvoju satelitskih tehnologija. Kina je 2023. godine objavila rekordnih 2.449 patenata povezanih sa satelitima u niskoj Zemljinoj orbiti, u poređenju sa samo 162 u 2019. godini.

Mnogi od ovih patenata odnose se na poboljšane satelitske mreže i komunikacione sisteme sa malim kašnjenjem, što ukazuje na nastojanje Kine da tehnološki sustigne Zapad.

- Svemirska industrija se razvija neverovatnom brzinom i još uvek eksperimentiše. Pioniri imaju relativnu slobodu i koriste je kako bi zauzeli ključne pozicije pre nego što se uspostave stroža pravila – baš kao na Divljem zapadu - rekao je Antoan Grenije, direktor svemirske analitike u Analisis Mejsonu.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.