Izbacivač i domar zaljubio se smrtno u devojku, ali Bog je hteo nešto drugo... Papa Franja - jezuit koji je nosio teško breme!

Papa Franja preminuo je danas, u 88. godina, nakon duge bolesti i borbe sa upalom pluća, a njegova biografija ima skoro filmske detalje.

Papa Franja preminuo je drugi dan Vaskrsa, na Svetli ponedeljak. Rođen kao Horhe Mario Bergoljo 17. decembra 1936. godine u Floresu, naselju u Buenos Ajresu. Bio je najstariji od petoro dece Marija Hosea Bergolja i Regine Marije Sivori.

Mario Bergoljo je bio italijanski imigrant i računovođa, dok je Regina Sivori bila domaćica rođena u Buenos Ajresu u porodici poreklom iz severne Italije.

Pobegli od Musolinija

Porodica Marija Bergolja napustila je Italiju 1929. godine kako bi pobegla od fašističkog režima Benita Musolinija. Prema rečima Marije Elene Bergoljo, jedine žive sestre pape Franje, porodica nije emigrirala iz ekonomskih razloga.

Ostala deca u porodici bila su Oskar Adrijan, Marta Regina i Alberto Horasio.

U šestom razredu, Bergoljo je pohađao školu "Wilfrid Barón de los Santos Ángeles", koja pripada Salezijancima Don Boska u Ramos Meji, provincija Buenos Ajres.

Nakon toga, pohađao je tehničku srednju školu i diplomirao kao hemijski tehničar.

Izbacivač i domar, životna opasnost u21. godini

U toj ulozi, nekoliko godina je radio u prehrambenom odeljenju jedne laboratorije. Pre toga, radio je kao izbacivač i domar.

Kada je imao 21 godinu, Bergolju je zbog, po život opasne upale pluća i tri ciste, morao da bude uklonjen deo plućnog krila.

Foto: Vikipedija

Bio zaljubljen 

Na putu da proslavi Prolećni dan, Bergoljo je svratio u crkvu na ispovest i bio nadahnut sveštenikom.

Nakon toga je upisao Bogosloviju "Inmaculada Concepción" u Vili Devoto, Buenos Ajres, a posle tri godine, 11. marta 1958, stupio je kao novicijat u Družbu Isusovu (Jezuiti).

Bergoljo je priznao da je kao mladi bogoslov bio zaljubljen u devojku i da je nakratko sumnjao u svoj poziv. Kao jezuit novicijat, studirao je humanističke nauke u Santjagu, u Čileu.

Zvanično postao jezuit

Nakon završetka novicijata, 12. marta 1960. zvanično je postao jezuit, polažući početne večne zavete siromaštva, čistoće i poslušnosti, kao član ovog reda.

Godine 1960. stekao je licencu iz filozofije na "Colegio Maximo de San Jose". Nakon toga, od 1964. do 1965. predavao je književnost i psihologiju u srednjoj školi "Colegio de la Inmaculada Concepcion" u Santa Feu. Godine 1966. predavao je iste predmete u školi "Colegio del Salvador" u Buenos Ajresu.

Foto: Vikipedija

Kardinal i koalboracija sa argentinskom vladom

Dana 21. februara 2001. godine, papa Jovan Pavle II imenovao je nadbiskupa Bergolja za kardinala, dodelivši mu titulu kardinala sveštenika crkve San Roberto Belarmino. Bergoljo je zvanično preuzeo ovu dužnost 14. oktobra iste godine.

Tokom putovanja u Rim na ceremoniju, zajedno sa svojom sestrom Marijom Elenom, posetio je rodno mesto svog oca na severu Italije.

Kao kardinal, Bergoljo je postavljen na pet administrativnih pozicija u rimskoj Kuriji. Bio je član Kongregacije za bogoštovlje i disciplinu sakramenata, Kongregacije za kler, Kongregacije za institute posvećenog života i družbe apostolskog života, Papinskog saveta za porodicu i Komisije za Latinsku Ameriku.

Kasnije te godine, kada se kardinal Edvard Igan vratio u Njujork nakon napada 11. septembra, Bergoljo ga je zamenio kao relator (sekretar) na Sinodu biskupa. Prema pisanju "Catholic Herald-a", ostavio je "pozitivan utisak kao čovek otvoren za zajedništvo i dijalog".

Foto: Tanjug AP

Bergoljo je bio predmet optužbi u vezi sa otmicom dvojice jezuitiskih sveštenika, Orlanda Jorija i Franca Jaliksa, koje je izvršila argentinska mornarica 1976. godine, tokom prljavog rata u Argentini.

Optužbe za otmicu

Bojao se za njihovu bezbednost i pokušao je da promeni njihov rad pre nego što su uhapšeni, suprotno izveštajima, nije pokušao da ih izbaci iz jezuitskog reda.

Godine 2005, advokat za ljudska prava Mirijam Bregman podnela je krivičnu prijavu protiv Bergolja, tadašnjeg nadređenog u jezuitskom redu u Argentini, optužujući ga za umešanost u otmicu. Prijava je odbačena. Sveštenici su bili mučeni, ali su pronađeni živi pet meseci kasnije.

Jorio je optužio Bergolja da ih je praktično predao odredima smrti time što nije obavestio vlasti da podržava njihov rad. U intervjuu iz 1999. godine, Jorio je izjavio da veruje da Bergoljo nije učinio ništa da ih oslobodi, već naprotiv.

Dva dana nakon što je Bergoljo izabran za papu, Jaliks je izdao saopštenje u kojem je potvrdio otmicu, ali je uzrok pripisao bivšem kolegi laiku koji je postao gerilac, uhvaćen je i tokom ispitivanja imenovao Jorija i Jaliksa.

Naredne nedelje, Jaliks je izdao drugo saopštenje u kojem je razjasnio: „Pogrešno je tvrditi da je naša otmica bila inicijativa oca Bergolja... Orlando Jorio i ja nismo bili optuženi od strane oca Bergolja.”

Foto: Tanjug AP

Početak vladavine i izazovi

Na svojoj prvoj audijenciji 16. marta 2013. godine, papa Franja je novinarima rekao da je izabrao ime u čast svetog Franje Asiškog, jer je posebno bio zabrinut za dobrobit siromašnih. Objasnio je da mu je, dok je postajalo jasno tokom glasanja na konklavi da će biti izabran, brazilski kardinal Klaudio Humes prišao, zagrlio ga i šapnuo: „Ne zaboravi siromašne”, što je Bergolja podstaklo da pomisli na tog sveca.

Početak vlasti takođe je bio otežan zbog duboke korupcije unutar banke Vatikana koja je bila meta optužbi za korupciju i pranje novca sve dok nova komisija pape Franje nije smenila kardinale i smanjila primanja najviših predstavnika klerikalne vlasti.

Franja je takođe bio poznat po svojim progresivnim stavovima poput LGBT prava, razvoda, abortusa i suživota sa drugim verskim zajednicama.

Papa Franja se poslednji put pojavio u javnosti u nedelju, na Vaskrs.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.