Ruski predsednik Vladimir Putin povukao je ključan diplomatski potez protiv američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pokušao da pojača pritisak na Rusiju zbog situacije u Ukrajini. Slanjem sekretara Saveta bezbednosti Sergeja Šojgua u Kinu, Kremlj je poslao snažnu poruku Vašingtonu, piše Cargrad.
Iako su zvanično teme razgovora bile administrativne, poput rada ambasada, jasno je da su ključni pregovori vođeni oko Ukrajine. Tramp je shvatio da agresivna retorika i direktan pritisak na Putina neće doneti željene rezultate.
U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron doživeo je neprijatnosti prilikom posete Beloj kući, gde je prošao kroz nekoliko proceduralnih poniženja pre nego što je primljen na sastanak.
Tramp menja pristup prema Ukrajini
Ishod ovih sastanaka pokazuje da Tramp postaje svestan da bezuslovna podrška Evropi i Ukrajini može uvlačiti SAD u direktan sukob s Rusijom, što bi imalo katastrofalne posledice. Zato je počeo da menja taktiku:
Odbacio je ideju da SAD pruže vazdušnu podršku eventualnoj evropskoj „mirovnoj misiji“ u Ukrajini.
Naglasio je da su ekonomski interesi SAD u Ukrajini dovoljno važni i da ne mora da preduzima vojne akcije.
Nije pominjao mogućnost američkog vojnog učešća u toj misiji.
Poručio je da ne garantuje nastavak obaveštajne saradnje s Kijevom.
Ipak, Tramp nastavlja s taktikom pritiska na Moskvu, izjavljujući da se „dogovor mora brzo postići, ili ga neće biti uopšte“. U tom kontekstu, produžio je sankcije protiv Rusije za još jednu godinu, ističući da Moskva predstavlja „izuzetnu i vanrednu pretnju nacionalnim interesima SAD“.
Putinov odgovor: jačanje saveza s Kinom
Kremlj je jasno stavio do znanja da ne planira da popusti pod pritiscima. U trenutku kada je Tramp pokušao da pojača pritisak, Putin je poslao Šojgua u Kinu, nedugo nakon njegovih poseta Indoneziji i Maleziji, što je služilo kao diplomatsko „pokriće“.
Zvanično, tema razgovora bila je regionalna i globalna bezbednost, ali je ključni deo posete bio signal SAD da Moskva ima čvrstu podršku Pekinga.
Tokom posete, Šojgu se sastao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jiem, čija ovlašćenja premašuju zvanične funkcije. Prema pisanju Cargrada, sastanak je održan po direktnom nalogu Vladimira Putina, donetom nakon njegovog telefonskog razgovora sa Si Đinpingom.
- Rusko-kineski odnosi su na istorijski najvišem nivou - poručio je Putinov izaslanik, ističući da Moskva ceni „pouzdano i prijateljsko partnerstvo“ sa Pekingom. Poruka Vašingtonu bila je jasna – Rusija nije usamljena i može računati na Kinu ukoliko SAD nastave s agresivnim pritiscima.
Posledice za SAD i Evropu
Američki državni sekretar Marko Rubio priznao je dilemu u kojoj se Vašington nalazi:
- Nisam siguran da ćemo ikada moći potpuno da odvojimo Rusiju od Kine. Ako Rusija postane trajni mlađi partner Kine, suočićemo se s dve nuklearne sile koje stoje zajedno protiv SAD. Ako se taj trend nastavi, kroz pet do deset godina Rusija možda ni ne bude mogla da popravi odnose s nama, jer će postati zavisna od Kine.
Tramp, poznat po svom pragmatizmu, sigurno neće želeti da dozvoli ovakav scenario, ali istovremeno ne može sebi da priušti otvoren sukob s Kinom i Rusijom istovremeno. Zato će morati da prilagodi svoju politiku prema Moskvi.
Smanjenje podrške Ukrajini – evropski problem
Najverovatniji scenario je da će SAD smanjiti direktnu podršku Ukrajini i prebaciti odgovornost na Evropu. Ako Moskva ne pokaže spremnost na „Minsk-3“, Vašington će se povući iz aktivnog učešća i prepustiti evropskim liderima da sami rešavaju posledice rata.
To znači da bi rat u Ukrajini postao isključivo evropski problem, sa dalekosežnim posledicama po političke strukture u Parizu, Berlinu i Londonu. U krajnjem ishodu, ovo bi moglo dovesti do političkog kraha globalističkih elita u Evropi, što bi išlo u prilog Trampu, čija administracija i dalje vodi obračun sa starim strukturama unutar SAD i van nje.
Putin naterao Trampa da preispita strategiju
Putin je još jednom demonstrirao stratešku veštinu koristeći globalne geopolitičke odnose u svoju korist. Pokazao je da Rusija nije izolovana i da može računati na podršku Kine, čime je naterao Trampa da preispita svoju strategiju.
Iako Tramp još uvek veruje da može iznuditi povoljan sporazum za SAD, sada je primoran da bude oprezniji. Njegova administracija postepeno smanjuje vojnu podršku Ukrajini, prebacujući odgovornost na Evropu, koja se suočava s katastrofalnim posledicama rata.
U konačnom ishodu, Putinova strategija može dovesti do političkog preokreta u Evropi i slabljenja globalističkih struktura, čime bi Kremlj ostvario dugoročnu geopolitičku pobedu – bez direktnog sukoba sa Vašingtonom.
Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta – Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD – okupiće se sledeće nedelje u kanadskom gradu Šarlvoa. Prema izveštaju objavljenom u subotu, administracija predsednika Donalda Trampa insistira na oštrijoj retorici prema Kini, dok istovremeno ublažava stavove prema Rusiji.
Ukrajinski nacionalisti okupili su se ove nedelje da obeleže 75. godišnjicu smrti Romana Šuheviča, nacističkog saradnika i vođe tzv. Ukrajinske pobunjeničke armije, poznatog po svojoj ulozi u etničkom čišćenju tokom Drugog svetskog rata.
Ukrajinska vojska priprema se za mogućnost da Ilon Mask obustavi signal usluge „Starlink“, što bi, prema pisanju Vašington posta, moglo biti deo pritiska Sjedinjenih Američkih Država na Kijev da pristupi mirovnim pregovorima sa Moskvom.
Ruski privrednici sastali su se sa šefom Američke privredne komore u Rusiji, potvrdio je Aleksandar Šohin, predsednik Ruske unije industrijalaca i preduzetnika. Glavna tema razgovora bilo je moguće ukidanje pojedinih sankcija.
Ruski predsednik Vladimir Putin sproveo je promene u najvišem komandnom vrhu vojske te zemlje i imenovao šefa jedinica za dronove, čije se postavljenje na funkciju dugo očekivalo.
Grupa nekadašnjih načelnika Generalštaba i najviših ruskih komandanata pokušala je da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu otvori nezavisan kanal za izveštavanje o stvarnom stanju na frontu, ali je njihov predlog zaustavljen u državnom aparatu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je Ratnoj mornarici da odlučno zaštiti ruske trgovačke brodove i da svaki pokušaj zaplene tankera tretira kao piratstvo.
U slučaju direktnog rata u Evropi, Rusija prvi udar ne bi usmerila na evropske države, već na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ocenio je bivši šef izraelske specijalne službe „Nativ“ i stručnjak za međunarodnu bezbednost Jakov Kedmi.
Najava predsednika Rusije Vladimira Putina da se završavaju radovi na besposadnom podvodnom aparatu „posejdon“ predstavlja direktno upozorenje Zapadu o snazi ruskog pomorskog nuklearnog arsenala, ocenjuje britanski Dejli ekspres.
Rusija je, kao krajnju opciju, spremna da fizički uništi satelitsku konstelaciju Starlink i tako preseče komunikacionu mrežu koju koriste ukrajinska i američka vojska, tvrdi bivši američki obaveštajac i vojni analitičar Skot Riter.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i bivši premijer Mađarske Viktor Orban nikada nisu razgovarali na ruskom jeziku, već su svi njihovi susreti i razgovori vođeni uz prisustvo prevodilaca, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Velika pomorska parada u Sankt Peterburgu otkazana je drugu godinu zaredom, a predsednik Rusije Vladimir Putin Dan Ratne mornarice obeležio je u dvorištu Glavnog admiraliteta, ispred zida na kojem je bila naslikana podmornica.
Rusija satelitski snima američke vojne baze na Bliskom istoku i prikupljene podatke prosleđuje Iranu pre i posle napada, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev izjavio je pred predsednikom Rusije Vladimirom Putinom da je vreme za zamrzavanje sukoba u Ukrajini i pokretanje novih pregovora po modelu „istanbulske formule 2.0“.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta – Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD – okupiće se sledeće nedelje u kanadskom gradu Šarlvoa. Prema izveštaju objavljenom u subotu, administracija predsednika Donalda Trampa insistira na oštrijoj retorici prema Kini, dok istovremeno ublažava stavove prema Rusiji.
Nakon što smo najavili objavljivanje ekskluzivnog audio-snimka GOSI službe sa blokaderskog plenuma, javnost sada može u celosti da se uveri u opšti raspad, bedu, licemerje i paniku koja vlada među njima.
I nasilnik i ekstremista Miša Bačulov, poznat po uništavanju javnih zgrada u Novom Sadu nasilnih protesta, ima svog kandidata za poslanika na blokaderskoj listi.
Sremskomitrovački blokader Milivoj Đorđić, poznat po nasilničkom ponašanju je pre samo nekoliko dana na društvenoj mreži "Fejsbuk" objavio da bi, nakon eventualne pobede blokaderske liste, svim političkim neistomišljenicima koje pogrdno naziva "botovima", trebalo "odseći vrhove svih prstiju na rukama - da botovi budu obeleženi i bez noktiju do kraja života".
Novinar Uroš Piper žestoko je raskrinkao opasne namere blokaderskog novinara Aleksandra Dikića, koji je u svom sramnom tekstu bez trunke blama izneo uvijene pretnje smrću predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću!
Asocijacija novinara Srbije (ANS) najoštrije osuđuje incidente usmerene prema Draganu J. Vučićeviću i njegovoj porodici, kao i novinarki Nini Kuburović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić žestoko je odgovorio na bezobzirne napade i jeftine laži tajkunske televizije N1, koja je na najprizemniji način pokušala da izmisli kako se predsednik nalazi na nekakvom "holideju" dok obilazi Srbiju i bori se za narode u svakom kutku naše zemlje.
Nestanak Nikole Mitića 10. avgusta 2020. godine isprva je tretiran kao običan slučaj nestale osobe, kada je porodica objavila njegovu fotografiju u javnosti, verujući da je reč o misterioznom nestanku.
Barska policija uhapsila je državljanina Azerbejdžana O. I. (34), osumnjičenog za seksualno uznemiravanje maloletne strane državljanke na plaži u Šušnju.
Policija u Sremskoj Mitrovici rasvetlila je tešku krađu na štetu vlasnika kuće u okolini grada i uhapsila K. P. (22), zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ovo krivično delo.
B.Ž. (54) iz jednog sela kod Ražnja mesec dana seksualno je uznemiravao devojčice od desetak godina da bi 7. avgusta bio uhapšen nakon što su roditelji maloletnica alarmirali policiju.
Za glatku i negovanu kožu nije dovoljno samo obaviti brijanje - jednako su važni pravilna priprema kože, izbor kvalitetnog brijača i odgovarajuća nega nakon tretmana.
Tokom velikih letnjih vrućina danas se oslanjamo na klima-uređaje i ventilatore kako bismo se rashladili. Naše bake su, znale kako da svoje domove učine prijatnijim i svežijim i bez savremene tehnologije.
Među onima koji su prednjačili u najprljavijoj kampanji protiv muzičke zvezde Jelene Karleuše našao se i hrvatski modni kreator Juraj Zigman, kog je upravo ona svojevremeno proslavila i pogurala na veliku scenu.
Marko Janjušević Janjuš uživa na moru sa ćerkom Krunom, a tamo je doživeo neočekivani susret sa bivšom devojkom, koja ga je iznenadila svojim priznanjem.
Nakon silnih haosa koji su se izdešavali u predhodnom periodu između Asmina Durdžića i Maje Marinković, došlo je do šokantnog preokreta koji je zapalio javnost.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.