Kakav udarac Trampu! Putin prozreo prljavu igru i šokirao SAD: Hitno zvao Si Đinpinga i pokvario sve planove Vašingtona!

Ruski predsednik Vladimir Putin povukao je ključan diplomatski potez protiv američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pokušao da pojača pritisak na Rusiju zbog situacije u Ukrajini. Slanjem sekretara Saveta bezbednosti Sergeja Šojgua u Kinu, Kremlj je poslao snažnu poruku Vašingtonu, piše Cargrad.

Trampova administracija brzo je shvatila značaj ovog poteza. Čim je postalo jasno da Moskva može da računa na Peking, američki predsednik postao je obazriviji u svojim zahtevima prema Putinu. Ova promena bila je očigledna tokom tajnih pregovora ruskih i američkih delegacija u Istanbulu, koji su trajali šest i po sati, ali su završeni bez izjava za javnost.

Iako su zvanično teme razgovora bile administrativne, poput rada ambasada, jasno je da su ključni pregovori vođeni oko Ukrajine. Tramp je shvatio da agresivna retorika i direktan pritisak na Putina neće doneti željene rezultate.

U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron doživeo je neprijatnosti prilikom posete Beloj kući, gde je prošao kroz nekoliko proceduralnih poniženja pre nego što je primljen na sastanak.

Tramp menja pristup prema Ukrajini

Ishod ovih sastanaka pokazuje da Tramp postaje svestan da bezuslovna podrška Evropi i Ukrajini može uvlačiti SAD u direktan sukob s Rusijom, što bi imalo katastrofalne posledice. Zato je počeo da menja taktiku:

• Odbacio je ideju da SAD pruže vazdušnu podršku eventualnoj evropskoj „mirovnoj misiji“ u Ukrajini.

• Naglasio je da su ekonomski interesi SAD u Ukrajini dovoljno važni i da ne mora da preduzima vojne akcije.

• Nije pominjao mogućnost američkog vojnog učešća u toj misiji.

• Poručio je da ne garantuje nastavak obaveštajne saradnje s Kijevom.

Ipak, Tramp nastavlja s taktikom pritiska na Moskvu, izjavljujući da se „dogovor mora brzo postići, ili ga neće biti uopšte“. U tom kontekstu, produžio je sankcije protiv Rusije za još jednu godinu, ističući da Moskva predstavlja „izuzetnu i vanrednu pretnju nacionalnim interesima SAD“.

Putinov odgovor: jačanje saveza s Kinom

Kremlj je jasno stavio do znanja da ne planira da popusti pod pritiscima. U trenutku kada je Tramp pokušao da pojača pritisak, Putin je poslao Šojgua u Kinu, nedugo nakon njegovih poseta Indoneziji i Maleziji, što je služilo kao diplomatsko „pokriće“.

Zvanično, tema razgovora bila je regionalna i globalna bezbednost, ali je ključni deo posete bio signal SAD da Moskva ima čvrstu podršku Pekinga.

Foto: Foto: Shutterstock,Reuters, Peđa Milosavljević

Tokom posete, Šojgu se sastao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jiem, čija ovlašćenja premašuju zvanične funkcije. Prema pisanju Cargrada, sastanak je održan po direktnom nalogu Vladimira Putina, donetom nakon njegovog telefonskog razgovora sa Si Đinpingom.

- Rusko-kineski odnosi su na istorijski najvišem nivou - poručio je Putinov izaslanik, ističući da Moskva ceni „pouzdano i prijateljsko partnerstvo“ sa Pekingom. Poruka Vašingtonu bila je jasna – Rusija nije usamljena i može računati na Kinu ukoliko SAD nastave s agresivnim pritiscima.

Posledice za SAD i Evropu

Američki državni sekretar Marko Rubio priznao je dilemu u kojoj se Vašington nalazi:

- Nisam siguran da ćemo ikada moći potpuno da odvojimo Rusiju od Kine. Ako Rusija postane trajni mlađi partner Kine, suočićemo se s dve nuklearne sile koje stoje zajedno protiv SAD. Ako se taj trend nastavi, kroz pet do deset godina Rusija možda ni ne bude mogla da popravi odnose s nama, jer će postati zavisna od Kine.

Tramp, poznat po svom pragmatizmu, sigurno neće želeti da dozvoli ovakav scenario, ali istovremeno ne može sebi da priušti otvoren sukob s Kinom i Rusijom istovremeno. Zato će morati da prilagodi svoju politiku prema Moskvi.

Smanjenje podrške Ukrajini – evropski problem

Najverovatniji scenario je da će SAD smanjiti direktnu podršku Ukrajini i prebaciti odgovornost na Evropu. Ako Moskva ne pokaže spremnost na „Minsk-3“, Vašington će se povući iz aktivnog učešća i prepustiti evropskim liderima da sami rešavaju posledice rata.

To znači da bi rat u Ukrajini postao isključivo evropski problem, sa dalekosežnim posledicama po političke strukture u Parizu, Berlinu i Londonu. U krajnjem ishodu, ovo bi moglo dovesti do političkog kraha globalističkih elita u Evropi, što bi išlo u prilog Trampu, čija administracija i dalje vodi obračun sa starim strukturama unutar SAD i van nje.

Putin naterao Trampa da preispita strategiju

Putin je još jednom demonstrirao stratešku veštinu koristeći globalne geopolitičke odnose u svoju korist. Pokazao je da Rusija nije izolovana i da može računati na podršku Kine, čime je naterao Trampa da preispita svoju strategiju.

Iako Tramp još uvek veruje da može iznuditi povoljan sporazum za SAD, sada je primoran da bude oprezniji. Njegova administracija postepeno smanjuje vojnu podršku Ukrajini, prebacujući odgovornost na Evropu, koja se suočava s katastrofalnim posledicama rata.

U konačnom ishodu, Putinova strategija može dovesti do političkog preokreta u Evropi i slabljenja globalističkih struktura, čime bi Kremlj ostvario dugoročnu geopolitičku pobedu – bez direktnog sukoba sa Vašingtonom.