NEBOJŠA BAKAREC: Biljana Srbljanović - o mrtvima sve najgore!

Violentna heroina svih antisrba i drugosrbijanaca, gospođa profesorka Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), Biljana Srbljanović je na dan njegove sahrane, neljudski izvređala Mitropolita Amfilohija u svom tekstu „Pobeda vraga“, objavljenom na portalu „Javni servis net“ i na Đilasovom portalu „Nova.rs“. Time je na bestidan način izvređala i milione građana Srbije, Crne Gore i Srpske koji tuguju za Mitropolitom Amfilohijem

 

Kada puna mržnje napada mrtvog Amfilohija, gđa Srbljanović zaboravlja osnovnu stvar, mrtav čovek ne može da se brani, mrtvi zaslužuju ljudsko poštovanje. Gospođa Srbljanović zaboravlja da mrtvog Amfilohija, dakle nemoćnog Amfilohija, treba da zaštiti od sebe same. Gospođa Srbljanović je uvek rada da bude junakinja i da brani sebe od drugih. Ali nikada do sada nije pokazala da poznaje čojstvo, i da brani druge od sebe.

Gospođa Srbljanović kritikuje princip „o mrtvima sve najbolje“ i etiketira ga kao lažni moral i malograđansko pravilo. Međutim ona sama primenjuje mnogo gori princip „o mrtvima sve najgore“! Prvog principa, opravdano se pridržava ceo civilizovani svet, bez obzira da li se radi o vernicima ili onima koji to nisu. To je humani princip. Princip gospođe Srbljanović je nehuman i necivilizovan. Gospođa Biljana Srbljanović „dubokoumno“ konstatuje da „Risto Radović nije bio dobar čovek“. Kako je to gospođa utvrdila? To je samo njeno mišljenje, mišljenje jedne ostrašćene autošoviniskinje. Znate kako narod kaže: „Mišljenje kao i zadnjicu, ima svako“. Gospođa Srbljanović u svom bezumlju ide tako daleko da nas zasenjuje svojom mržnjom, tvrdeći da je ambicija Mitropolita Amfilohija „počivala na dubokom neslaganju sa pravom svih ljudi na život“, i naziva Mitropolita „bogoslovom etničke netrpeljivosti, zaštitnikom ubica i krvoloka, propovednikom mržnje i smrti“. Sve to tvrdi, a to potkrepljuje samo neistinama i mržnjom. U nizu neistina kojima obasipa preminulog Mitropolita, gđa Srbljanović naprosto laže da je upokojeni Amfilohije „pravdao genocid u Srebrenici“. Čestiti Mitropolit nikada nije pravdao genocid u Srebrenici, već je kao svi normalni ljudi govorio o strašnim zločinima u Srebrenici, koje su počinile obe strane, i govorio je kao svi normalni ljudi, da genocida u Srebrenici nikada nije bilo. To i ja potpisujem.

Kao i svaki kovidiot, gospođa Biljana Srbljanović, zloupotrebljava epidemiju, šireći neistine. Mitropolita Amfilohija okrivljuje i zbog načina na koji je umro! Ona neljudski kaže :„umro je…zbog…dubokog višedecenijskog nerazumevanja higijene života“. Ova tvrdnja je utoliko gora, zbog činjenice da je sama gđa Srbljanović, tokom proleća bila bolesna od Kovida. Tada sam je branio od napada Slobodana Antonića, koji je tokom njene bolesti objavio nepriličan tekst. Moj tekst „Bezobzirnost prema obolelima od Korone“, u kome branim bolesnu gđu Srbljanović je objavio cenjeni sajt lista „Informer“ 30.03.2020.

Gospođa Biljana Srbljanović prema pokojnom Mitropolitu Amfilohiju pokazuje drastično veću bezobzirnost, nego što je prema njoj pokazao g, Antonić. Nažalost, ona iz toga nije izvukla nikakvu pouku. Dodao bih, da sam kao gradski odbornik više puta glasao za odgovarajuće odluke koje su omogućile da uskoro počne gradnja spomenika Zoranu Đinđiću, čije autorstvo uz g. Mrđana Bajića, potpisuje i gđa Srbljanović. Zbog tog budućeg spomenika, odajem priznanje gđi Srbljanović. Iz ovoga što sam naveo se vidi da ne gajim bilo kakvu mržnju prema gđi Srbljanović.

U daljem delu teksta gospođa Srbljanović se obračunava sa blaženopočivšim Mitropolitom,  ali i sa svima koji su ga voleli i poštovali. Tu već duboko zabija nož, i uvrće ga, ne bi li nanela što veći bol. Gospođa Srbljanović pokušava da unizi sahranu Mitopolita Amfilohija, tvrdeći da je „nehigijenska, idolopoklonička, neprilična“ itd. Mitropolit je sahranjen i ispraćen onako kako bivaju sahranjeni svi crkveni velikodostojnici, svuda u svetu. Sahranjen je i ispraćen na odgovarajući i dostojanstven način. Na kraju, zanemoćala od mržnje, gospođa Srbljanović o časnom Mitropolitu kaže: „kao da nam se iz groba smeje: radostan što i mrtav uspeva da emanira mržnju, da zastraši slabe…“.  „Hrabra“ Biljana Srbljanović, hrabra da skrnavi i opelo i krštenje, i grobove i sahrane, u poslednjoj rečenici optužuje „gotovo celokupnu našu inteligenciju“, da su zbog toga što nisu zaslepljeni mržnjom, kao ona, da su „poražene kukavice koje se boje da javno kažu kakav je to čovek Risto Radović zaista bio“.

Vratimo se sada na tvrdnju gđe Srbljanović da „Risto Radović nije bio dobar čovek“ i na poslednju rečenicu gornjeg pasusa. Kao i gđa Srbljanović, kao i ja, kao svi mi, Mitropolit je bio čovek pun vrlina i mana. Međutim, Mitropolit Amfilohije je bio dobar čovek. U to sam se lično uverio. Ispričaću vam tu zajedničku epizodu iz Mitropolitovog i mog života. Epizoda datira od 17.03.2004. godine. Kada se dogodio napad na jedinu džamiju u Beogradu, u Jevremovoj ulici, bio sam predsednik Izvršnog odbora opštine Stari grad. Stanovao sam baš u Jevremovoj ulici. Kada su izbili neredi dužnost mi je nalagala da odem na lice mesta. Dužnost, i činjenica da sam komšija. Na licu mesta, zatekao sam povređenog komandira stanice policije, Milića, kome je bila napukla cevanica od udara kamene kocke. Policija je bila malobrojna i neopremljena. Huligana je bilo oko hiljadu. Mnogi su bili vidno pijani. Ulica ispred džamije je ličila na ratno poprište. Otišao sam ispred džamije i vikao, molio i preklinjao okupljene da ne pale džamiju, da budu ljudi i da ne ruše svoj grad. Niko se nije obazirao. Dim, buka, ogromni požari… U tom trenutku na mene je naletela grupa od 20 ljudi koji su bili u pratnji Mitropolita Amfilohija. Pridružio sam im se. Svi zajedno smo apelovali da se prekinu napadi i paljenje džamije. Oko nas je počela da se okuplja masa huligana. Prvo su vikali „Ubij hodžu“, misleći, u pijanstvu, da je Mitropolit hodža. Osvestili su se, prepoznali ga, posle naših povika „Mitropolit, Mitropolit“. Mitropolit Amfilohije ih je molio da se raziđu, da ne pale, da ne čine zlo. Sve to je trajalo oko dva sata. Konačno masa se malo razredila, i bili smo upozoreni da se udaljimo, zbog predstojeće intervencije policije. Na odlasku, prepoznale su me neke lokalne propalice, i počele da viču kako me treba ubiti zbog toga što sam balija i ustaša!?! Bio sam zaštićen u Amfilohijevoj grupi. Tom prilikom Amfilohije se prekrstio i rekao: „Bože me sačuvaj , zar u ovakvom trenutku, ima ovakvih ljudi!“. Rastali smo se kod Muzeja fresaka, u ulici Cara Uroša. Tvrdim da je Amfilohije svojom pojavom i delanjem, spasao džamiju od potpunog uništenja. Pri tome smo svi rizikovali da nas linčuju pijani huligani. I onda gđa Srbljanović tvrdi da Mitropolit Amfilohije nije dobar čovek. Ne da je bio dobar, bio je VELIKI ČOVEK, sjajan čovek, veliki teolog, i veliki duhovnik. I onda gđa Srbljanović tvrdi da je Mitropolit proganjao i mrzeo muslimane. Mitropolit je spasao jedinu beogradsku džamiju od uništenja! Sutradan, sam održao vanrednu sednicu opštinske vlade, i opredelili smo  značajna sredstva za obnovu medrese i džamije. Sednici je prisustvovao sin Beogradskog muftije Hamdije Jusufspahića, g. Muhamed Jusufspahić, sadašnji ambasador Srbije u Saudi Arabiji. Sve ovo potvrđuje drugi sin pokojnog g. Hamdije Jusufspahića, sadašnji Beogradski muftija Mustafa Jusufspahić, koji je izjavio saučešće povodom smrti Mitropolita Amfilohija i podsetio na događaje iz 2004. godine kada je Mitropolit crnogorsko-primorski branio Bajrakli-džamiju u centru Beograda. Gospodin Mustafa Jusufspahić kaže :„Kada su huligani palili našu džamiju i kada je falilo pametnih i mudrih glava, tada je poštovani i hrabri Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, stao ispred razuzdane mase braneći dobro od zla u svima nama. Bogu pripadamo i Njemu se vraćamo. Iskreno saučešće“. A gospođa Biljana Srbljanović, kojoj su puna usta Srebrenice i muslimana, je tada stanovala u tom kraju. Nisam je primetio da je došla da brani džamiju. A primetio bih je sigurno, bio sam tamo dva sata. A sebe je neosnovano proglasila za „svetionik savesti“ i smatra da je savršeno biće poput Lilu iz filma „Peti element“. Istina je poražavajuća. Gospođa je pre lučonoša - luciferka, nego svetionik. A mene neka sada proglasi, ako može, za „poraženu kukavicu koja se boji da javno kaže kakav je to čovek Risto Radović zaista bio“.

Čitav tekst gospođe Srbljanović odiše dubokom mržnjom prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i prema Mitropolitu Amfilohiju. Čitav tekst obiluje neistinama i poluistinama koje decenijama šire autošovinisti i drugosrbijanci.

Gospođa Srbljanović voli da pridikuje drugima o licemerju i dvostrukim aršinima. Ali, nikada sebi. Licemerno kritikuje navodni kukavičluk i ćutanje intelektualne elite u pogledu blaženopočivšeg Amfilohija, a sama zaboravlja da već deceniju kukavički ćuti o svojoj zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, i o tome da je pred nadležnim organima priznala krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga. Kukavički ćuti o tome kako kao neko ko je priznao krivično delo posedovanja narkotika, i dalje predaje na FDU. Kukavički ćuti o tome kakve su implikacije toga kada jedna osoba koja je priznala bolest zavisnosti i posedovanje narkotika, radi kao pedagog, profesor fakulteta i uči mlade naraštaje. Kukavički ćuti o tome kakvu poruku šalje svojim studentima kao profesor fakulteta, koji je hapšen i procesuiran zbog posedovanja narkotika! I kakvu poruku im i dalje šalje? Ako ste drugosrbijanska, antisrpska heroina, kao ja, dragi studenti, bićete zaštićeni, kao ja, čak i kada ste zavisnici od psihoaktivnih supstanci, kao ja, bićete zaštićeni, kao ja, čak i kada vas policija uhapsi zbog posedovanja kokaina, kao mene, bićete zaštićeni, kao ja, čak i kada vas sud pravosnažno osudi zbog posedovanja narkotika, kao mene? Da li je to poruka gospođe Srbljanović? Da li tome uči studente? Kako se zove predmet koji naša drugosrbijanska heroina gospođa profesorka Biljana Srbljanović predaje studentima na Fakultetu dramskih umetnosti? Narkodrama? Da li gospođa Srbljanović predaje studentima tehnike kupovine kokaina na beogradskim ulicama? Da li studentima prenosi svoja iskustva iz kokainskog delirijuma (generacija halucinacija)? Da li je to poruka – da biste bili kreativan pisac – potreban vam je kokain?

Podsetiću da je 01.12.2011. godine, gospođu Biljanu Srbljanović policija uhapsila dok je kupovala kokain od poznatog beogradskog dilera, Miloša Stanojčića. Protiv gospođe Srbljanović beogradska policija je podnela krivičnu prijavu, zbog sumnje da je izvršila krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga. Po izveštaju MUP gđa Srbljanović je tada dva puta kupila kokain. Zajedno sa gospođom Srbljanović, pored dilera Stanojčića, uhapšena je i njena drugarica gđa Aleksandra Tacović, pod istom optužbom. Gospođa Tacović je osuđena na dva meseca zatvora, uslovno na godinu dana zatvora, zbog toga što joj tužilaštvo nije ponudilo nagodbu. Prilikom saslušanja u policiji, gđa Srbljanović je potvrdila da je u dva navrata kupila kokain. Krajem marta 2012. gospođa Srbljanović je prihvatila ponuđenu nagodbu sa tužilaštvom (primena načela oportuniteta). Nagodba je obuhvatala više stvari. Gospođa Srbljanović je pristala da bude svedok na suđenju dileru. Drugo, gđa Srbljanović je priznala krivično delo (sporazum o priznanju krivice) koje joj je stavljeno na teret (neovlašćeno držanje opojnih droga), i konačno, pristala je da plati kaznu od 200.000 dinara. Diler gospođe Biljane Srbljanović, Miloš Stanojčić osuđen je 04.07.2012. u Višem sudu u Beogradu, na tri i po godine zatvora zbog prodaje narkotika. Biljana Srbljanović je tada bila docent, predavač na FDU! Kasnije je nagrađena mestom profesora na FDU! O ovom slučaju sam objavio dva teksta u uglednom nedeljniku „Pečat“ (02.03.2012. i 09.11.2012.). Nikada nas gospođa Srbljanović nije obavestila, da li je prošla kroz proces rehabilitacije, odvikavanja, lečenja od bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci? A u celoj aferi maksimalno ju je zaštitio režim Borisa Tadića i Dragana Đilasa.

Gospođa Srbljanović u svom nehumanom tekstu govori i o dvostrukim standardima. Njena kokainska afera je bila klasičan primer dvostrukih standarda, pogotovo u medijima. To je bio primer kako su miljenici Tadićeve i Đilasove vlasti i Zapada, uživali zaštićeni status. Zamislite samo da policija prilikom kupovine narkotika uhvati nekoga ko nije „zaštićeno lice“, nekoga ko nije pripadnik „Druge Srbije“. Nekoga ko pripada običnoj, prvoj, nezaštićenoj Srbiji. Nekoga iz SNS, na primer. Pa taj bi već odavno bio streljan, u najmanju ruku bila bi mu naneta tzv. „građanska smrt“. Bio bi prokažen doživotno. Ta afera se mesecima ne bi skidala sa medija. Ovde se radi o jednostavnim činjenicama. Neko je uhapšen zbog kupovine droge i protiv nekoga je podneta optužnica zbog toga. Ovde se radi o osobi koja je bila predavač na fakultetu (danas profesor). Radi se o osobi koja radi sa mladima, sa studentima. O osobi koja bi svoje znanje trebalo da prenese mlađima, u instituciji ove države, u akademskoj instituciji. Na Zapadu, čije vrednosti promoviše gđa Srbljanović, akademska karijera nekoga ko je uhvaćen da kupuje kokain, i ko je priznao krivicu, bila bi završena. Ovde u Srbiji, pre 8 godina, heroina drugosrbijanaca, je posle kokainske afere, bila unapređena na FDU, i bila je u Tadićevim i Đilasovim medijima mažena, pažena i branjena. Branitelji su je tada proglasili za nevinu žrtvu. Nominovana je i za sveticu. Sveta heroina, ište kokaina!

Kada govorim o dvostrukim aršinima pomenuću slučaj gospodina Zorana Ćirjakovića, bivšeg predavača na Fakultetu za medije i komunikacije. Zbog slučaja uzajamnog vređanja njega i pojedinih koleginica, novinarki, 2019. godine, na društvenim mrežama, i zbog medijskog linča koji se sručio na g. Ćirjakovića, gospodin Ćirjaković je prvo neopravdano udaljen iz nastave fakulteta, da bi potom takođe neopravdano dobio otkaz. Uporedimo sada slučajeve gospođe Srbljanović i gospodina Ćirjakovića. Za drastično blaži, i to verbalni prekršaj, a ne krivično delo, Zoran Đirjaković je dobio najtežu kaznu. Otpušten je sa posla. Da dodam da je g. Ćirjaković veliki protivnik drugosrbijanaca i autošovinista, da je patriota, da nije zavisnik od psihoaktivnih supstanci, da nije osuđivan zbog posedovanja kokaina (nije uopšte osuđivan). Za drastično teže sagrešenje – krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga i za zavisnost od psihoaktivnih supstanci, gospođa Srbljanović je unapređena na poslu, u rang profesora fakulteta. Da dodam da je gđa Srbljanović heroina drugosrbijanaca i autošovinistkinja, da je antisrpski nastrojena, da je bila zavisnik od psihoaktivnih supstanci, da je priznala krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga. To su dvostruki aršini bez presedana, to je bezobalno licemerje „intelektualne elite“.

Gospođa Biljana Srbljanović je tokom godina, mnogo puta vređala i žive i mrtve, u svom violentnom maniru. Posebnu odvratnost javnosti je izazvao njen post na „Tviteru“, od 18.02.2012., kada je gđa Srbljanović o teško povređenom gospodinu Draganu Jočiću, bivšem ministru policije, napisala: „Pojačano obezbeđenje Draganu Jočiću, što? Pa neće da beži“. Tu bestijalnost je napisala povodom odluke tadašnjeg ministra policije da pojača obezbeđenje g. Jočiću. Time se gđa Srbljanović podsmevala svim invalidima. Tim povodom je reagovao Branislav Knežević, predsednik udruženja invalida „Spas i nada“, koji je izjavio: „Strašno je kada bilo ko vređa invalide. A njoj, koja se tobože bori za ljudska prava, polomio bih obe noge kako bi barem na trenutak mogla da bude u našoj koži. Sigurno onda nikog ne bi vređala. Nemam reči, takve stvari me strašno pogađaju“. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je tada izjavila da može da reaguje samo ako neko podnese prijavu, te da nije pročitala spornu izjavu Srbljanovićeve.

Biljanu Srbljanović sam upoznao u emisiji „Utisak nedelje“ pre više od četrnaest godina. Njoj i voditeljki sam kupio po buket cveća i predao im pre emisije, naravno. Cveće su prihvatile, a gospođa Srbljanović je rekla da je dobro da sam joj cveće dao pre emisije, a ne na početku, pred kamerama, jer bih onda dobio buketom po glavi. Složio sam se sa tim. Avaj, danas mi je jasno da sam kupio pogrešan poklon. Umesto džentlmenske pristojnosti, kupiti cveće, trebalo je da nabavim nešto drugo. Nešto što ne miriše uopšte, ali se kao i cveće prinosi nosu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

miroljub

pre 4 godine

"Uvažena profesorka" je poznata kao srbomrzac i dvolična osoba. Grehota je za mlade ljude kojima je trebala biti uzor (nažalost sada je uzor po lošim primerima). Uostalom i njoj će se presuditi. Vreme je najmočnije oružje.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari