KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ - Aida Ćorović mrziteljka Republike Srpske

Sredinom aprila 1993. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju kojom je Srebrenica proglašena “zaštićenom zonom”. UNPROFOR je je uspostavio mali komandni centar u Srebrenici i jednu veću bazu UN u pet kilometara udaljenom mestu Potočari. U to vreme srpska vojska je morala da bori protiv paravojnih formacija Nasera Orića i da brani svoju teritoriju.

Svojevremeno je Noam Čomski, američki filozofof i pisac poznat i priznat u celom svetu, izjavio: “Muslimanske snage su koristile Srebrenicu kao bazu da napadaju okolna srpska sela i bili su veoma iskreni i otvoreni o tome. Naser Orić, koji je imao svoju miliciju, hvalio se u bosanskim novinama da je slao svoje trupe u srpska sela, odsecao glave ljudima i mučio ih, i onda se vraćao u sigurnu zonu. Bilo je prilično jasno da će pre ili kasnije doći do reakcije na to”. I došlo je do reakcije. Težak i užasan zločin dogodio se u leto 1995. u Srebrenici. Čomski tvrdi da je  “zločin u Srebrenici horor priča koja se ne može okvalifikovati genocid, jer je Vojska Republike Srpske dozvolila ženama i deci da pobegnu iz enklave”.

Aida Ćorović već tri decenije dobija grantove od zapadnih organizacija za tvrdnju da je Srbija počinila genocid u Srebrenici. Progovarajući isključivo jezikom mržnje, ona na društvenim mrežama i u svojim tekstovima stalno piše o “zločinima srpskih vojnika nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini”. Naravno, za nju zločini nad Srbima ne postoje, niti su važni da bi se time bavila. Za to grantove ne daju.

Zapadne sile, 29 godina posle počinjenog zločina u Srebrenici, na silu i bezobzirno, suprotno povelji UN, guraju na dnevni red Generalne skupštine UN predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici. Rezoluciju predlažu Nemačka i Ruanda, zemlje sa najmračnijom istorijom genocida. Proceduralno se zahteva da se odluka o genocidu donese prostim preglasavanjem. Većinom glasova, kao da je u pitanju nekakav boks meč. Pri tome se uopšte neće računati uzdržani glasovi mnogih država. Pravila koja već decenijama služe kolonijalnim interesima Zapada.

Aida Ćorović daje odgovore na sva pitanja o smislu rezolucije o Srebrenici. Kaže da se i Nemačka suočila sa prošlošću, pa braneći Nemačku izjavljuje da “ne postoje genocidni narodi, već samo pojedinci”. Ali odmah zatim zaključuje: “Odlično znaju stanovnici Republike Srpske da je to tvorevina koja je nastala na genocidu, na užasnim zločinima i da se automatski nakon donašenja rezolucije nekakav drugačiji pogled stvara i oko RS”. Pojednostavljeno, a to je decenijska ideja vodilja Ćorovićke, RS je “genocidna tvorevina” i kao takvu je vremenom treba ukinuti.

Ideološki temelj Aide nije islam. Islam je velika, disciplinovana i verujuća civilizacija. Aida je samo sluga neoliberalnom Zapadu. Za Aidu Čorović užasni zločin u Srebrenici predstavlja genocid počinjen nad muslimanima bele puti, gde brojevi poginulih variraju između 4.000 i 8.000. Ali, za Aidu ne postoji genocid u Gazi, gde je pobijeno preko 35.000 muslimana tamnije puti, od toga najveći broj žena i dece. Aida očigledno deli muslimane na “tamne i bele” i na osnovu boje puti definiše šta je genocid. A to je islamofobija, koja je najvećim delom rasni projekat.

Ustvrdivši da je Republika Srpska “genocidna tvorevina”, Aida ide dalje u svojoj antisrpskoj mržnji i poručuje da će, ukoliko se usvoji ova rezolucija, srpska zastava označavati genocid. Reži Aida: "Onaj ko tog dana stavi srpsku zastavu, apsolutno priznaje da je za genocid i da je genocidan". Poručuje Čorovićka – Srbi, sakrijte svoje zastave ili ste genocidni. Srbi, priklonite se ili nestanite. Ideologija ustaše Starčevića i ideologija Aide, koja veruje “da će  veliki broj ljudi u Srbiji, pre svega Srba, osetiti neku vrstu olakšanja nakon usvajanja rezolucije”. Verovatno kao što su osetili olakšanje posle Jasenovca. Posle Jadovnog. Posle  Petrovačke ceste i “Oluje”. Posle streljanja đaka u Kragujevcu. 

Republika Srpska je tekovina Srba nastala na bojazni da se ne ponovi genocid nad srpskim narodom od strane Hrvata i NDH. Srbija i RS se bore za mir, bez želje za novim sukobima i ratovima. Dejtonski sporazum imao je za cilj život u miru i razumevanju. 

Cilj Zapada i NATO-a nije samo pokušaj da, uz pomoć ove i nekih sledećih rezolucija, ukinu RS. Danas je cilj Zapada i NATO-a da se stvori jedinstveni front u Evropi od poslušnih zemalja i poslušnih političkih lidera, za finalni vojni obračun sa Rusijom.

P.S. Aleksandar Vučić: “Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete”.