KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ Na današnji dan uspravi se Srbine i znaj – ti nisi genocidan

Zapadne zemlje izglasale su rezoluciju o Srebrenici. Za rezoluciju su glasale 84 zemlje, 87 prisutnih zemalja nisu glasale za, a 19 zemalja nije glasalo. Nelegitimna i Pirova pobeda Zapada, jer su se rezolucije po pitanju genocida u Generalnoj skupštini UN uvek donosile jednoglasno.

Uz Srbiju su bile Kina, buduća najmoćnija zemlja sveta, Rusija i više od dve trećine planete po broju stanovnika. Zapadne zemlje vršile su strahovito diplomatsko nasilje i  pritisak na države članice UN da glasaju za njihovu rezoluciju. Zato im je  predsednik Vučić postavio pitanje: “Zašto ste pretili državama članicama koje nisu želele da glasaju za ovu rezoluciju? Jesu li to vaše evropske demokratske vrednosti ili ste mislili da neću moći da govorim o tome?” 

Zapad je iskoristio svoju veliku političku moć da se usvoji ova visokopolitizovana rezolucija. Nemačka je predvodila grupu zemalja koja je praktično zloupotrebila ovlašćenja Generalne skupštine i namerno dovela članove GS u zabludu, proklamujući da rezolucija vodi pomirenju, a znajući da je ona sračunata na rušenje Dejtonskog sporazuma. Zato su Nemačka i njoj “prijateljske zemlje” u tajnosti pripremale rezoluciju kojom se Srbima nameće kolektivna odgovornost. A to je samo uvertira u pokušaje Zapada da izbriše postojanje RS i nametne pravnu odgovornost Srbiji. Usvajanje rezolucije o Srebrenici nije samo revanšizam Nemačke prema Srbiji, već neverovatan trenutak istorije gde dželat proglašava svoju žrtvu za dželata.
Pitanje je zašto je Nemačka odlučila da bude glavni sponzor ove rezolucije. Zemlja koja je u XX veku pokrenula dva svetska rata sa desetinama miliona žrtava i koja je u koncentracionim logorima samo u Drugom svetskom ratu ubila oko 10 miliona nevinih ljudi. Zemlja koja je odgovorna za masovne zločine u Africi i genocid u Namibiji. Zemlja koja je došla u Srbiju kao surovi osvajač 1941. u nameri da sprovede svoj plan “Drang nach Osten” i osvetu “100 Srba za jednog ubijenog Nemca”. Da nije bilo nacističke Nemačke ne bi bilo ni genocida Hrvata u NDH i preko sedamsto hiljada likvidiranih pravoslavnih Srba. 

Veliki zločin u Srebrenici se ne može okatrakterisati kao genocid, jer ne postoji takav genocid u kome su ubijeni samo muškarci. Rezolucija nije zamišljena da pomiri Srbe i Bošnjake, nego će samo produbiti nezaceljene rane i stvoriti političku nestabilnost. Otvoriće Pandorinu kutiju i u regionu i u svetu. Odnos Srba i Bošnjaka je važan za mir na Balkanu i predstavlja ključnu kariku za stabilnost regiona i zbog toga Vučić izjavljuje: “Već od sutra mi ćemo započeti dijalog sa našim bošnjačkim sunarodnicima unutar Srbije. I mi ne samo da ćemo održati mir i stabilnost moje zemlje već ćemo i unaprediti naše odnose”. Ovaj cilj je suprotan težnjama zapadne globalističke elite kojoj odgovaraju konstantni etnički sukobi na trusnim područjima.
Zapad pokušava da stavi žig genocidnog na čelo srpskog naroda. Ali nikada neće u tome uspeti, jer Srbi nisu genocidan narod. 

Tačno je vladika Nikolaj Velimirović svojevremeno zapazio da su Srbima vekovi između Rafaela i Šilera protekli u tmini ropstva pod Turcima. U vekovima uspona umetnosti, filozofije i književnosti na Zapadu, naš narod se borio za goli opstanak. I bio živi zid, brana za prodor Turaka prema Pešti, Beču i Rimu. Za to je plaćena skupa cena u životima. Neke srpske glave zazidane su u Ćele-kulu kraj Niša i mnoge druge kule, druge su odvođene na Bosfor u danku krvi, da zauvek zaborave svoje korene. Isti mudri srpski episkop ukazivao je da je Srba i Britanaca u XIV veku bilo bezmalo podjednako. Kolika je razlika danas? Cena slobode nije plaćena samo u krvi i životima, već i u istorijskoj sudbini, jer su Srbi slobodu uzdigli na najviši pijadestal. Sa takvim izborom trebalo je na strašnom mestu, poprištu bitaka i osvajanja, opstajati i  postojati. Mnogi nisu opstali – u vekovima ropstva pokatoličili su se ili poturčili. Ostali su najbolji. Da, mi smo potomci najboljih, onih koji nisu izdali, koji nisu prodali veru za večeru, kojima tuđe privilegije nisu značile ništa ukoliko je trebalo da se odstupi od sopstvenih vrednosti.

Srpski narod je najstradalniji narod i savremene Evrope, sa najvećim žrtvama u Prvom i Drugom svetskom ratu, proporcionalno broju stanovnika. Srpski narod je junački narod. Srpski narod je državotvoran narod. Srpski narod je slobodarski narod.

To je pokazao Vučić kada je na sednici GS UN ogrnuo srpsku zastavu. To je pokazao Vučić kada je istorijski hrabro i argumentovano branio interese Srbije i srpskog naroda. Otpor koji je pružio u Njujorku, ali i njegova nespremnost da se odreknemo KiM, neoprostiv su greh u očima onih koji nam nikad nisu mislili dobro. Zbog toga je postao glavna, moguće i najvažnija meta za zapadne moćnike.

P.S. Aleksandar Vučić: „Mi jesmo jedinstven narod i to nam nikada neće moći da oduzmu. Više od 200 godina to pokušavaju i nisu uspeli da promene“.