Nebojša Bakarec: Oslobođenje Beograda - Savski most spasli i oslobodili Rusi!

Najnovija kolumna Nebojše Bakareca.

Prvo da svima čestitam Dan oslobođenja Beograda od nemačkih i kvislinških okupatora. Beograd su od 12. do 20.10.1944. godine, oslobodile jedinice sovjetske Crvene armije i jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i partizanskih odreda Jugoslavije. Nažalost prisutan je istorijski revizionizam, koji pre svega šire opozicija i pojedine desničarske, monarhističke stranke. Da bi očuvao istorijsku istinu i sačuvao počasti za oslobodioce Beograda, moram da razvejem neistine o jednom aspektu bitke za oslobođenje Beograda – borbi za Savski most.

Foto: Nebojša Bakarec

Upravo u cilju istorijskog revizionizma, anonimna opoziciona inicijativa „Most ostaje“ je za 20.10.2024. zakazala protest zbog uklanjanja Savskog nacističkog mosta. Ovu anonimnu organizaciju su 2022. osnovali pojedinci iz opozicionih stranaka (PSG, SSP, ZLF, Miketić...) Sada im ta inicijativa dobro dođe da na Dan oslobođenja Beograda, organizuju još jedan beskorisni protest, kao nastavak propalih protesta lažnih ekologa u Loznici (1300 ljudi), i dve blokade u Preljini i Brezjaku (ukupno 250 ljudi). Protest „Most ostaje“ je zakazan i zbog toga što je sjanji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić nedavno objavio da je to ministarstvo donelo rešenje o uklanjanju Starog savskog mosta „Rešenje o dozvoli za uklanjanje objekta”. Dokument je izdat 19. septembra. U tom dokumentu navedeno je i da „ukupna predračunska vrednost radova iznosi 1.098.646.510 dinara”, što je oko 9,4 miliona evra. Vrednost projektovanja i izgradnje novog mosta iznosi 94 miliona evra. Izvođač radova je kineska kompanija „Pauer Čajna”. Stari savski most podignut od strane nemačkih nacista, pre 82 godine, biće zatvoren za saobraćaj 1. novembra. Stari savski most će biti demontiran i verovatno postavljen između Zemunskog keja i plaže Lido na Velikom ratnom ostrvu, kao pešački most.

Foto: Nebojša Bakarec

Istina o tome ko je spasao Savski most 1944. godine!

Godinama, opozicija uporno širi neistinu da je Stari savski most „simbol antifašizma u Beogradu“. Opozicija je toliko slaba, nemoćna, očajna i bezidejna da mora da širi tako očiglednu neistinu. Zapanjuje ljubav opozicije prema nacističkom mostu! Kako most koji su izgradili nemački nacisti, može da bude „simbol otpora fašizmu“? Nikako! Taj most može da bude simbol nemačkog nacističkog inženjerstva. Đilas je neistine o Savskom mostu lansirao još pred beogradske izbore 2018. i svaki put pred sve naredne izbore. Program Dragana Đilasa predviđa ostanak nacističkog nemačkog mosta. Na izborima 2018., 2022., 2023. i 2024. godine, građani nisu podržali Đilasov i opozicioni program. Građani su podržali program SNS i Aleksandra Vučića. Građani su glasali za to da se gradi Novi savski most.

Foto: Nebojša Bakarec

Istina o Starom savskom mostu je opštepoznata i jednostavna. Opozicija krije činjenicu da su Savski most sagradili nemački nacisti 1942. Beograđani su decenijama Stari savski most zvali Nemački most, zato što je bio najveći simbol nacističke okupacije. Bio je omražen kod Beograđana od prvog dana. Taj most je danas neadekvatan, ima samo dve trake, gde se preklapaju automobilski i tramvajski saobraćaj. Preuzak je, dotrajao, zastareo. Most je malog kapaciteta, i mora biti zamenjen novim mostom. Takođe, nacisti su most gradili brzo, na drvenim šipovima, što ga danas, 82 godine kasnije čini nesigurnim za saobraćaj. Novi most će imati potreban kapacitet, 6 traka, biće širok 25 m, i ispunjavaće sve arhitektonske, tehničke, saobraćajne i ambijentalne zahteve. Beograđanima je potreban Novi savski most. Ideja o izmeštanju Starog savskog mosta, nije ideja ni sadašnjih vlasti Beograda, niti Srbije. To je ideja vlasti Beograda i gradonačelnika Branka Pešića još iz 1966. i 1968. godine. I svi planovi, od tada predviđaju gradnju novog, odgovarajućeg mosta.

Foto: Nebojša Bakarec

Odakle nemoćna opozicija crpi svoje fantazije i laži o Starom savskom mostu? Program opozicije se sveo na 12. epizodu TV serije „Povratak otisanih“ iz 1978. godine. Svoje „argumente“ o Starom savskom mostu, kako je to „simbol antifašizma u Beogradu“ opozicija izvlači iz fikcije, iz scenarija Dragana Markovića. Scenario Dragana Markovića nije zasnovan na istorijskim činjenicama, već na romantiziranom mitu o Miladinu Zariću. U haosu koji je vladao u Beogradu, 20. oktobra 1944. godine, provukla se neistina o tome ko je spasao Savski most, tog dana. List „Politika“ je u tom haosu 30.10.1944. objavio izmišljotinu Miladina Zarića o tome kako je on spasao most. Vlastima je tada odgovaralo da objave taj tekst bez provere činjenica. Kada čitate taj tekst, očigledne su Zarićeve neistine o tome kako je on najmanje jedan sat trčkarao po mostu i oko mosta, koji su još uvek držali Nemci, a u toku ruskih napada na Nemce na mostu. Jednostavno, da je Zarić bio na mostu, smesta bi ga ubili Nemci ili bi poginuo od kiše metaka i eksplozija bombi. Most i okolina mosta su bili načičkani mitraljeskim gnezdima i betonskim bunkerima. Još je upadljivija Zarićeva izjava, kako je on nasred mosta, na mestu gde počinje luk, nasumično udarao po kablovima koji vode do eksploziva, citiram Zarića, „udarao samm po spletu žica ašovom, ali kako nisam bio zadovoljan rezultatom, uzeo sam jedan krvav nemački tesak (mač-bajonet) i njime nastavio da besomučno udaram po žicama“. Da je to bilo istina, most bi odleteo u vazduh. Na osnovu tog teksta Politike, Zarić je u decembru 1944. zaista odlikovan, jer je i to odgovaralo vlastima. Sumnju izazivaju i Zarićeve izjave kako je on sa prozora svog stana u Karađorđevoj 69, detaljno proučavao gde i kako Nemci postavljaju eksploziv. Ta zgrada je 500 metara udaljena od mesta gde Zarić tvrdi da je bio ekploziv – kod početka luka mosta, sa beogradske strane. Drugo, između Zarićeve zgrade, posle parkića, a pre mosta je postojao niz jednospratnih objekata koji su uz drveće parkića, sasvim zaklanjali pogled na stubove mosta.

Foto: Nebojša Bakarec

Da mit o Zariću nije tačan potkrepljuje i tekst Politike od 07.03.2014. pod naslovom „Sećanje na učitelja koji je spasao Stari savski most“ u kome se kaže da su se u avgustu 2013. u igru o tome ko je zapravo spasao Savski most u uključili su se i potomci Nikole Milovančeva (1903–1955), starog Zemunca koji je, kako tvrde njegovi unuci, zaslužan za to što most nije odleteo u vazduh. Potomci Milovančeva su tvrdili da je on sa drugom Krstom Krstićem sa zemunske strane deaktivirao eksploziv. Oni nisu sporili junački potez Miladina Zarića, ali napominju da on nije bio sudbonosan, jer aktiviranje dinamita sa beogradske strane nije ni pokušano. Milovančevljevi unuci zalagali su se za ideju da se most treba nazvati ne samo po učitelju, već i po njihovom dedi, ali i drugu Krsti Krstiću koji mu je pomagao u celoj akciji.

Foto: Nebojša Bakarec

Takođe u tekstu Politike, autora Bore Stevanovića ,od 27.02.2021., pod naslovom „Ko je spasio Stari savski most 1944. godine“ se iznose osnovane sumnje u mit o Zariću. U tom tekstu stoji: „Postoji nekoliko verzija o tome kako je spasen ovaj most koji su Nemci minirali sa namerom da ga sruše kako bi usporili napredovanje sovjetskih i naših jedinica. Običan čovek o tome može da se informiše iz onoga što se o tom događaju postavljeno na internetu. I tu ima više napisa, iako kontroverznih, o tome da je most spasao penzionisani učitelj Miladin Zarić, a postoji i Zarićeva izjava. Na internetu se navodi njegovo herojsko delo, iako za to nema svedoka. Piše se da je on krišom deminirao most. Zatim da je praktično pretrčao ulicu od svoje kuće do mosta kroz kišu kuršuma i granata, što je neverovatan podvig i za vojnog izviđača ili pionira. Dalje se navodi da je Zarić uspeo da dođe do mosta i preseče kablove koji su već goreli, a to je učinio pionirskim ašovčićem. A sam Zarić govori neistinu da se popeo na most i pošao prema sredini gde je primetio nekoliko naoružanih Nemaca koji ga nisu zaustavili. A pored jednog ubijenog Nemca video je ašovčić koji je uzeo i njime presekao beli kabl povezan za detonatore. Piše i to da je Zarić presekao kabl i time deminirao most dok su ga sovjetski vojnici gledali. Takođe se navodi da je Zarić do mosta gde su bili kablovi što su vodili do detonatora došao zajedno sa sovjetskim vojnicima. Ovo su sve neusaglašene verzije o Zarićevom spasavanju mosta. Na internetu stoji druga verzija za koju se tvrdi da je istorijska istina. Prema njoj most su spasli Zemunci Nikola Milovančev i Krste Vučić. Navodno je most mogao da se deminira samo sa zemunske strane. Pomenuti su podmitili nekog domobrana da bi deminirali most. Navodi se da je publicista Milorad Tončev o tome napisao rad koji je objavljen u Institutu za savremenu istoriju i o tome pisao i u knjizi „22. srpska kosmajska brigada”. Još jedna verzija o spasavanju Starog savskog mosta objavljena je u „Politici” 20. 10.1964. godine. Prema onome što je „Politika” tada objavila most su od miniranja spasli mornari Sovjetske dunavske flotile. Oni su, i pored žestokog otpora Nemaca, došli do mosta i presekli sve kablove koji su vodili do eksploziva. Za taj podvig je sovjetski kapetan II klase Grigorij Orhipenko proglašen narodnim herojem Jugoslavije. Ovde treba navesti još jedan zapis o spasavanju Starog savskog mosta. Maršal Sovjetskog Saveza Sergej Semjonovič Birjuzov u svojoj knjizi „Sovjetski vojnik na Balkanu” opširno piše sa mnogo detalja o oslobođenju Beograda. Tako navodi: „Pravim herojima danas postali su mineri Bulinov i Sintašev, komandir izviđačkog odeljenja poručnik Dapin sprečivši miniranje od strane protivnika mosta preko reke Save”“.

Foto: Nebojša Bakarec

Crvena armija spasla most!

Istorijske činjenice govore da su most spasle specijalne sovjetske jedinice, tačnije demineri i mornari Sovjetske dunavske flotile. Oni su, i pored žestokog otpora Nemaca, došli do mosta i presekli sve kablove koji su vodili do eksploziva. Postoji članak iz lista „Politika“ objavljen u oktobru 1964. u kome je jasno opisano kako je zaista došlo do spašavanja mosta i ko je sve poimence tu učestvovao od ruskih oficira i mornara. U stvarnosti most su spasle posade iskusnih ruskih deminera, koji su prišli mostu vojnim brodovima ruske dunavske flotile, koji su prišli mostu sa same reke, popeli se ispod konstrukcije i na isti način na koji su od Staljingrada i Moskve do Beograda već bezbroj puta onesposobili eksplozivna punjenja koje su nacisti ostavljali za sobom u rušilačkom besu, demontirali postavljene bombe po stubovima i nosećoj konstrukciji savskog mosta.

Foto: Nebojša Bakarec

Foto: Nebojša Bakarec

U tom Politikinom intervjuu sa Aleksejom Aleksejevičem Matuškinom, članom vojnog saveta Dunavske flote SSSR, pomenuta je i velika priča o spasavanju Starog savskog mosta. Matuškin kaže: „Brodovi su došli u pravi čas. Jedinice Crvene Armije i Narodnooslobodilačke vojske lomile su poslednji otpor Nemaca u gradu. Bežeći prema Zemunu, neprijatelj je minirao savski most. Brodovi dunavske flotile koji su dejstvovali od ratnog ostrva dobili su zadatak da po svaku cenu spreče rušenje mosta, jer bi to imalo velike posledice za dalji razvoj operacija. Gađajući iz svih topova i neprestano zasipani kišom kuršuma, brodovi su smelo jurnuli ka mostu i prerezali sve kablove koji su vodili do eksploziva”. Zbog svog herojskog čina mnogi sovjetski mornari odlikovani našim visokim odlikovanjima. Zbog zasluga za spasavanje Savskog mosta i njegovo razminiranje kapetan druge klase Crvene armije Grigorij Ohrimenko postao je narodni heroj Jugoslavije, a kontraadmiral SSSR Aleksej Matuškin je odlikovan Ordenom zasluga za narod.

Jasno je da je deminiranje Starog savskog mosta bio složen, i opasan postupak, koji su mogli da obave samo stručni i iskusni demineri – sovjetski, u ovom slučaju. Most je spasen vojnom akcijom i sa kopna i sa Save, zbog toga što su ga čuvale nemačke trupe. Deminiranje nije mogao da obavi neuki i neobučeni Miladin Zarić „ašovčićem“, kako glasi mit. Zarić nije imao ni znanja, ni alata, a čak i da ih je imao sigurno bi ga likvidirali nemački vojnici. Bajke su bajke, a istorija je istorija.

„Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno“-Dušan Radović

Autor je poslanik i član predsedništva SNS