Dok u Srbiji strani mediji pišu optužnice, sudovi širom Evrope odbacuju Skaj prepiske kao validne dokaze

Sudovi zemalja EU listom odbacuju skaj prepiske kao validan dokaz u procesima, navodeći kao razlog njihovu upitnu autentičnost. Istovremeno, od Srbije se očekuje da da tragom sličnih, redukovanih „četova“ pokrene krivične postupke – i to protiv najvišeg državnog vrha.

Visoki sud u Cirihu doneo je presudu 15. avgusta 2025. kojom je utvrdio da su digitalne istrage bez prethodne dozvole domaćeg organa neprihvatljive, te je skaj prepiske koje je ta zemlja dobila odbacio kao valjani dokazni materijal. Godinu dana ranije, 5. novembra 2024. godine, Vrhovni sud Austrije doneo je istu odluku – enkročet poruke i skaj komunikacija ne mogu biti dokazni materijal u postupcima. Istovetno je postupio i Regionalni sud u Berlinu 19. decembra 2024. godine. Holandija je na korak od odluke da odbaci mogućnost korišćenja istih. Tekući slučajevi pred francuskim sudovima i dalje dovode u pitanje zakonitost digitalnih istraga sprovedenih bez odgovarajućeg međunarodnog obaveštenja, uprkos činjenici da je upravo Francuska bila ta koja je pribavila kriptovanu komunikaciju.

PORUKE SU MOGLE BITI GENERISANE

Francuska, koja je pre nekoliko godina putem nezakonitog hakovanja ušla u mrežu kriptovanih uređaja i tako pribavila milione Skaj i EnkroČet poruka, danas se pred sopstvenim sudovima suočava sa paradoksom koji ruši temelj čitave operacije.

Naime, podaci za koje su i ostale zemlje Evropske unije tvrdile da su nepobitni, više ne prolaze tako lako na sudovima, jer se nametnulo nekoliko pitanja: na koji način su tačno pribavljeni, ko je sve imao kontrolu nad njima, odnosno da li je tokom operacije postojala mogućnost generisanja, izmene ili selektivnog prepravljanja poruka.

Ono što se godinama predstavljalo kao najveća bezbednosna pobeda Evrope nad mrežom kriminala, preko noći se pretvorilo u simbol sudskog i političkog klizišta. Apsurd leži u činjenici da države koje su pribavile dokaze više ne mogu da garantuju njihovu autentičnost, ali od Srbije, koja je te poruke dobila u redigovanoj i nepotpunoj formi, očekuju da ih koristi kao neosporne dokaze.

PRISTUP SERVERIMA – OPERATIVNA TAJNA

Francuska kasacija i brojna sudska apelaciona veća u više predmeta morali su da se bave tehničkim poreklom i problemom narušavanja privatnosti optuženih, a ne sadržinom poruka. Upravo taj problem sudske vlasti otkriva da je pravni osnov operacije mnogo tanji nego što se pretpostavljalo. Sudovi su konstatovali da odbrana nema uvid u algoritme i logove hakovanja, da policija odbija da otkrije metode pristupa serverima, da je „operativna tajna“ korišćena kao paravan za nedostupnost ključnih tehničkih podataka i da ne postoji nijedan mehanizam kojim bi se proverilo da li su poruke zaista napisali korisnici ili je reč o implantu koji je, kako se utvrdilo, ubačen u sistem i imao mogućnost da ih iznutra menja po potrebi.

ŠIFROVANE PORUKE I LJUDSKA PRAVA

Tim povodom se početkom godine oglasila i CNCDH, Nacionalna konsultativna komisija za ljudska prava Francuske. Reč nije o nevladinoj organizaciji, već o državnom telu sa mandatom UN, čija je uloga da kontroliše da li zakoni krše ljudska prava i vladavinu prava. U zvaničnoj deklaraciji potvrđeno je da se ovakvim pristupom u sudskoj praksi krše brojna ljudska prava osumnjičenih i onemogućava pravo na adekvatnu odbranu.

Foto: Dan/Interpol/Profimedia

„Nacionalna konsultativna komisija za ljudska prava Francuske (CNCDH) izdala je upozoravajući akt kojim je jasno ukazala da se pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala i narko-trafika uvode mere koje ozbiljno narušavaju temeljna ljudska prava i principe pravne države. Posebno se skreće pažnja na opasnost od legalizacije mehanizama koji potkopavaju pravo na odbranu i ravnopravnost strana u postupku, uključujući praksu korišćenja šifrovanih komunikacija i takozvanih ‘tajnih dosijea’, u kojima se deo dokaza uskraćuje odbrani. Time se direktno narušava integritet krivičnog postupka i pravo na pravično suđenje.“

MERE I KONTRAMERE

Uprkos ovim upozorenjima, Francuska je pristupila formiranju agencije za borbu protiv organizovanog kriminala i Nacionalnog tužilaštva (PNACO), koje od 2026. godine centralizuje najosetljivije predmete, uz proširenje administrativnih ovlašćenja obaveštajnim i finansijskim strukturama.

Drugim rečima, ovakva koncentracija moći i insistiranje na tajnosti podrivaju integritet postupka i prava odbrane, dok država faktički legalizuje model borbe protiv kriminala koji se sve manje vodi kroz transparentan sudski postupak.

Ustavni savet je morao da izmeni delove zakona, a kasacija je u pojedinim predmetima obustavila odlučivanje i zatražila mišljenje Evropskog suda, što predstavlja priznanje pravne nesigurnosti.

NESAGLEDIVE MOGUĆNOSTI MANIPULACIJE

Nemačka praksa dodatno je ogolila problem odbacivanjem dela prepiski zbog nemogućnosti utvrđivanja lanca čuvanja dokaza. Belgija je priznala da ne može da otkrije metode pribavljanja jer se radi o državnoj tajni.

U više slučajeva Regionalni sud u Berlinu utvrdio je da podaci pribavljeni od strane Francuske i partnera ne mogu biti upotrebljeni kao dokaz u krivičnim postupcima.

PITANJE SUVERENITETA

Sud je utvrdio da su podaci prikupljani sa mobilnih telefona na nemačkoj teritoriji, bez odobrenja nemačkih sudova, što je protivno nemačkom zakonu i evropskim direktivama.

MIŠLJENJE BERLINSKOG SUDA

Sud pravde EU naveo je da zaštite iz evropskih direktiva služe ne samo zaštiti suvereniteta država, već i pojedinačnih korisnika telekomunikacionih usluga.

ZA EVROPU NEPRIHVATLJIVO – U SRBIJI OBAVEZUJUĆE

U tom kontekstu nastaje paradoks u kojem se od Srbije zahteva bezrezervno prihvatanje dokaza koje same evropske države dovode u pitanje, i to u redigovanom i nepotpunom obliku, uz snažan medijski i politički pritisak.

MEDIJSKA PRESUDA PA ZATIM OPTUŽNICA

Prozapadni mediji unapred formiraju presude, kreiraju atmosferu linča i nameću pravac delovanja tužilaštva, dok Evropa zadržava pravo na sumnju i proveru.

Na kraju, ostaje pitanje kako je moguće da Evropa osporava sopstvene dokaze, a od Srbije zahteva njihovo nekritičko prihvatanje, u trenutku kada se ni sama autentičnost tog materijala više ne može garantovati.

BONUS VIDEO