ISPLIVALI TAJNI DOKUMENTI! Ovako je CIA SRUŠILA MILOŠEVIĆA - EVO KOME SU DALI 40 MILIONA DOLARA

Isplivali dokumenti koji dokazuju da se Amerika direktno mešala u izbore 2000.

Američki list „Forin afers“ objavio je tekst o istorijatu takvih operacija u kom poseban deo čini akcija CIA na rušenju Miloševića 2000. godine.

Kako je CIA uticala na izbore u Srbiji?

Tokom protekle dve godine, novinar Dejvid Šajmer intervjuisao je više od 130 zvaničnika na temu stogodišnje istorije prikrivenog uplitanja u izbore, ili skrivenih napora da se manipuliše stranim demokratskim izbornim procesima. Njegovi intervjui uključili su osam bivših direktora CIA i druge zvaničnike, kao i direktore državnih obaveštajnih službi, državne sekretare, savetnike za državnu bezbednost, jednog generala KGB, i jednog bivšeg predsednika SAD. Došao je do otkrića da su u 21. veku najviši državni zvničnici bezbednosti razmatrali korišćenje CIA radi uplitanja u strane izborne procese u najmanje dva slučaja.

U jednom slučaju u Srbiji 2000. godine, razmatranje je prešlo u akciju, a CIA je potrošila milione dolara u naporima protiv Slobodana Miloševića. U drugom slučaju Irak 2005. godine. U oba slučaja kreatori američke politike vagali su potencijalnu korist prikrivene akcije naspram mogućeg rizika. 

“POSTOJI PRAG BROJA MRTVIH, A MILOŠEVIĆ GA JE PREŠAO”

Prvi slučaj se dogodio 2000. godine, kada je jugoslovenski predsednik Milošević bio kandidat na izborima. Milošević je bio blizak Moskvi, srpski nacionalista, i ozbiljan rušilac ljudskih prava. Leon Paneta, američki sekretar za odbranu u administraciji predsednika Bila Klintona od 1994. do 1997., Šajmeru je rekao: „Milošević je viđen kao loš momak i uticajan, i kao neko ko će taj deo sveta okrenuti naglavačke ako se protiv njega ne preduzmu neki koraci“.

Mogućnost za tako nešto pružili su izbori 2000. godine.

„Ne znam da li smo javno rekli da je naš cilj promena režima“, kaže Džejms Obrajen, tadašnji Klintonov specijalni izaslanik za Balkan, ali „nismo videli Miloševića kao nekog ko je sposoban da vodi normalnu državu“. Od polovine 1999. godine do kraja 2000, državne i privatne američke oragnizacije potrošile su oko 40 miliona dolara na programe u Srbiji, podržavajući ne samo opoziciju, već i nezavisne medije, građanske organizacije, i inicijative za masovni izlazak na izbore. Ovim otvorenim angažovanjem, objasnio je Obrajen, SAD su htele da unesu ravnotežu u izbore koje je Milošević nameravao da izmanipuliše.

Kao što su Stejt dipartment, Američka državna agencija za međunarodni razvoj (USAID) i nevladine organizacije (NVO) finansirane iz američkih fondova otvoreno uticale na srpske izbore, tako je to isto CIA činila tajno. Džon Sajfer je otkrio da zna samo za jednu „uspešnu“ operaciju uplitanja u izbore u periodu između 1991. i 2014. godine dok je on služio kao operativni oficir CIA, a to je upravo bilo uplitanje u izbore u Srbiji 2000. godine.

Foto: Zoran Sinko

„Uloženi su skriveni napori pokušaja podrške Miloševićevoj opoziciji“, rekao je Sajfer, sećajući da je, nakon što je Klinton obavestio odabrane članove Kongresa, CIA preduzela „podršku, finansiranje i pomaganje određenih opozicionih kandidata – u tome je bila osnovna stvar“.

Sajfer, koji je postao šef CIA za Srbiju odmah nakon izbora, objasnio je da je agencija usmeravala milione dolara u kampanju protiv Miloševića, uglavnom sastajući se sa opozicionim liderima van njihove zemlje, snabdevajući ih kešom na licu mesta.

Sam Klinton je u jednom intervjuu potvrdio da je ovlastio CIA da se umeša u izbore 2000. godine u korist Miloševićevih protivnika. Kako objašnjavaju, u tome nije viđen nikakav problem jer je Milošević bio, kako su tvrdili, "hladnokrvni ubica koji je izazvao smrt stotina hiljada ljudi“. Kao što su američki predsednici verovali da mogu da osnaže strane demokratije podrivajući komunističke kandidate, tako je Klinton verovao da može osnažiti srpsku demokratiju radeći protiv Miloševića.

„Taj čovek je bio ratni zločinac“, rekao je Klinton.

U Srbiji CIA se koncentrisala na vršenje uticaja na mišljenje ljudi a ne na menjanje glasačkih listića.

„Mi nismo lažirali glasove niti svesno lagali glasače da bi ih naveli da podržavaju one ljude za koje smo želeli da pobede“, objasnio je Klinton. Umesto toga, CIA je obezbedila novac i druge vrste pomoći za kampanju koju je vodila opozicija.

Vođe u američkom kongresu znale su za ovaj tajni plan i podržavale su ga. Trent Lot, vođa većine u Senatu, seća se da je, kada je dobio izveštaj o ovoj operaciji CIA, podržao svim srcem.

„Milošević je bio totalno van kontrole“, rekao je Lot. „Nismo nameravali da izvršimo invaziju, ali to je bio haos, i morali smo nešto da uradimo“. Za razliku od drugih državnih američkih službenika, službenici CIA su mogli da rade tajno. „Zbog načina na koji mi poslujemo“, objasnio je Daglas Vajz, tadašnji operativni službenik CIA stacioniran na Balkanu, „Srbija je bila mnogo prijemčivija nego što bi bila za ljude koji bi radili otvorenije, da se tako izrazim“. Uključenost američke obaveštajne zajednice u izbore bila je „značajna“, nastavio je Vajz, jer je Vašington upotrebio sve instrumente državne moći kako bi doveo do ishoda koji odgovara Sjedinjenim državama.

Kako su se izbori približavali, Klinton se brinuo da će Milošević podvalom na izborima doći do pobede.

„Ovi izbori će biti važni, ali verovatno neće biti fer“, rekao je Vladimiru Putinu, tada novom ruskom predsedniku, dve i po nedelje uoči izbora, na osnovu nedavno objavljenog transkripta njihovog tadašnjeg razgovora.

„Po anketama, Milošević zaostaje, tako da će verovatno pokušati sa krađom. Bilo bi bolje da izgubi, ali će on verovatno urediti da do toga ne dođe“. Američke organizacije za promociju demokratije, deleći Klintonovu zabrinutost, trudile su se da osiguraju da Milošević ne uspe da falsifikuje izbore. Jedna NVO finansirana iz američkog fonda, obučila je preko 15.000 aktivista u nadgledanju izbornih mesta. Na dan izbora, članovi opozicije obrađivali su glasove zajedno sa državnim službenicima. Zvanična obrada podataka pokazivala je da Milošević tesno vodi. Međutim, istina je izašla na videlo tokom paralelnog brojanja - on je nadmoćno izgubio. Došlo je do izbijanja velikih protesta. Ne uspevši da uguši narodnu revoluciju, Milošević je bio prinuđen da da ostavku.

Foto: Rojters

Dve decenije kasnije, sada penzionisani oficiri američke obaveštajne službe izrazili su neobjašnjivo samopouzdanje stavom da se njihov rad pokazao ključnim u poražavanju Miloševića. Sajfer je pominjao „uspeh“ operacije CIA, dok je Vajz je izjavio da su Sjedinjene države mnogo doprinele i da je kombinacija prikrivene i otvorene akcije dovela do pozitivnog rezultata. Međutim, kao i uvek u slučaju prikrivenih operacija u cilju uticanja na glasače, CIA nije mogla da precizno proceni taj uticaj. „Teško je to izmeriti“, priznao je Sajfer i dodao da su srpski državni službenici iza zatvorenih vrata odali priznanje CIA za zasluge u njihovoj pobedi.

„Mnogi od ključnih igrača koji su postali najviši službenici u novonastaloj vladi nastavili su da se sastaju sa nama i da nam govore da su naši napori doveli do njihovog uspeha“, rekao je Sajfer, „u smislu naše pomoći u svemu, od oglašavanja do finansiranja i načina na koji vodili kampanju“.

U intervjuima, više visokih zvaničnika se osećalo neprijatno prilikom spominjanja CIA i Miloševićevog poraza. Džon Meklaflin, koji je bio zamenik direktora CIA 2000. Godine priznao je da raspolaže informacijama, ali da o istima ne može da piča. Ta nelgodnost bila je razumljiva: uplitanje CIA u izbore 2000. godine nije bilo u skladu sa operacijama agencije u posle hladnoratovskom periodu.

„Kao da je postojala izvesna opuštenost po tom pitanju, ne samo u svetskim obaveštajnim krugovima, već zaista jedan širok stav da nešto mora da se preduzme na Balkanu“, rekao je Stiven Hol, bivši operativni službenik CIA koji je 2000. bio stacioniran u regionu. Za Vašington izborna manipulacija postala je poslednje sredstvo, dodao je Vajz i slučaj Srbije predstavljao je totalni izuzetak, delimično zbog Miloševićevih zločina, a delimično zbog prijemčive, uverljive i privlačne prirode opozicije.

U takvim slučajevima, kako je Vajz generalizovao, cilj opravdava sredstvo, rizik je u tome što možda činiš nešto što je u očima mnogih ne-američko“, a rezultat je "smaknuće genocidnog manijaka sa vlasti".

Kako je Klinton tada izjavio, akcija u Srbiji smatrana je vrednom, jer je “postojo prag broja mrtvih, a Milošević ga je prešao”