SLAVIMO BELE POKLADE, POSLEDNJI DAN PRED VELIKI POST! Evo šta danas treba da uradite i pojedete!

Poslednja sedmica pred Veliki uskršnji post naziva se Bela nedelja, po belom mrsu koji se jede, a poslednji, današnji dan, Bele poklade. To su najsvečanije i najrasprostranjenije poklade koje bi, ove godine, trebalo prilagoditi epidemijskoj situaciji i merama opreza

Bele poklade dobile su naziv po Beloj nedelji, a zovu se još i Velike, Završne, Sirne ili Proštene poklade, odnosno Proćka, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede. 

Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako Bele poklade – zadnji dan kada se jede mrsna hrana!

Već sutradan, u ponedeljak počinje Uskršnji post i vernici će se u narednih šest nedelja uzdržavati od hrane, pića, ali i loših misli i dela. Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.

Običaji

Pored toga, to je dan šale, smeha i razuzdanog ponašanja za većinu dece, mladića i devojaka, koji zbijajući šale dok hodaju ulicom teraju zle sile prizivajući rodnu godinu.

U pojedinim mestima ovaj običaj se naziva još i Bele babe. 

Običaj je da deca sa porodicama obilaze roditelje, noseći im poklone.

Cilj je dobiti oproštaj i časno započeti post. Bele poklade su praznik celog sela, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju.

U mnogim mestima kreću se obredne maskirane povorke, koje svuda rado dočekuju i daruju. Običaji se razlikuju od kraja do kraja, ponegde se loži velika vatra od slame, zvana krleštica.

Foto: printscreen RTS

Negde se vatra preskače, negde tera zle duhove. Ili se igra igra koja se zove "mačka", u drugom delu zemlje "lubačka" i "pauk", ili se organizuje venčanje sa obavezno muškom mladom.

Mlađi se maskiraju u junake, ili strašna bića sa zubima od pasulja ili kukuruza, brkovima od vune. Veselje traje do ponoći, a onda počinje sedmonedeljni post.

U poslepodnevnim časovima služi se takozvani oproštajno večernje, jer se tada obavlja "čin praštanja" u hramovima, a po povratku i u domovima. Vernici jedni od drugih traže oproštaj, a i daju ga za dotadašnje uvrede, nemar, klevete, zavade, ili još teža međusobna ogrešenja, kako bi čiste duše otpočeli post i mogli da se pričeste.

Foto: printscreen RTS

Na ovaj dan valja se da svako od ukućana pojede čen belog luka i bareno jaje.

Nekada bi babe deci pred spavanje trljale tabane belim lukom i oblačili im košuljicu naopako da bi ih sačuvale od veštica.