• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Nebojša Bakarec

08.05.2021

13:59

Nebojša Bakarec: Ravnodušnost sveta spram genocida nad Srbima u NDH!

Vesti

Nebojša Bakarec: Ravnodušnost sveta spram genocida nad Srbima u NDH!

Podeli vest

Danas je Dan sećanja na genocid u Jasenovcu i nacističkoj NDH. Svetom liturgijom u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Кozarskoj Dubici počelo je obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida, u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini

Delegaciju Srbije predvodi predsednik Aleksandar Vučić. Od kada je Aleksandar Vučić na vlasti, poslednjih devet godina, Srbija je počela uspešno da se bori protiv zaborava o genocidu nad srpskim narodom. Tako je predsednik Vučić danas o tome rekao: „Кulturu sećanja ko nema, on ne može da ima ni snagu za budućnost“ i „Sećanje, jedinu prepreku ovim zločinima, ne smemo više nikada da izgubimo“. U narednim godinama treba očekivati otpor prema ovoj plemenitoj kulturi sećanja koju već sada gaje Srbija i Srpska. Tako je na veliki otpor kod nekih naših suseda, ali i kod drugosrbijanskih autošovinista, naišao briljantni srpski film „Dara iz Jasenovca“.

Mene brine ravnodušnost sveta prema srpskom narodu. Svet brine i govori o sudbini Jevreja, o genocidu u Drugom svetskom ratu. To je humano. Svet brine i o sudbini Кurda, Palestinaca, Sudanaca, Hutua. I to je u redu. Svet brine i o genocidu Turaka nad Jermenima, pre više od sto godina. I ta briga je opravdana. Odavno se govori o genocidu nad severnoameričkim i južnoameričkim starosedeocima. To je plemenita briga. Već pola veka i više, svet brine i treba da brine, zbog genocida, pogroma i gladi u Africi. Svet brine i o narodima za koje smo tek juče saznali da postoje – o Rohindžama u Burmi, tj. Mjanmaru. Sve ove brige su hvale vredne, i treba da budu i naše brige.

O ravnodušnosti iz naslova teksta, ali i o nekakvoj amneziji po pitanju Srba kao žrtava genocida, svedoči izjava američkog ambasadora data 22.04.2021. Na dan obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, 22. aprila 2021., posle polaganja venaca na Spomenik žrtvama genocida u kompleksu nekadašnjeg nemačkog nacističkog logora Staro sajmište – „Logor Zemun“, američki ambasador Entoni Godfri je u najmanju ruku nepromišljeno izjavio: „nacistički režim je počinio nezamislive zločine nad Jevrejima, Romima i Slovenima“. U Beogradu, Zemunu i na teritoriji bivše Jugoslavije, većina žrtava su bili Srbi. Izrazi „Jevreji, Romi i Srbi“ označavaju pojedinačne narode, a izrazi „Sloveni, Semiti, Germani itd“ označavaju grupe naroda.   

Možda mi je promaklo, mada sam u šestoj deceniji života, ali nisam primetio svetsku brigu za sudbinu srpskog naroda? Nisam primetio svetski bol (Weltschmerz) zbog nas Srba. Nije da nismo stradali. Stradali smo 500 godina pod Turcima. U 18. i 19. veku turski pogromi su poprimili karakter genocida. Stradali smo u Prvom svetskom ratu, na strani slobode – više od milion mrtvih. Stradali smo u Drugom svetskom ratu , na strani slobode i antifašizma – gotovo milion mrtvih. Stradali smo u Jasenovcu – u nacističkoj NDH – 700.000 mrtvih . Stradali smo u zločinima novoustaške Hrvatske, devedesetih. Stradali smo pod NATO zločinima i bombama, prekjuče. Niko se u svetu, čast izuzecima (npr. nobelovac Peter Handke), nije mnogo potresao zbog naše sudbine. Mi smo unazad 20 godina žrtve zapadne propagandne mašinerije, spinovanja, stereotipa, predrasuda, demonizacije. Uz Ruse i muslimane, mi smo idealni negativci u holivudskim i belosvetskim filmovima. Sebe i svet moramo da upitamo zbog čega smo kao narod žrtve dvostrukih aršina? Da li naša krv nije crvena? Da li nismo dovoljno lepi, dobri i poželjni? Da li naša deca nisu deca ovog sveta? Da li smo i šta smo svetu skrivili? Da li smo razapeli Hrista? Ubili Gandija, Martina Lutera Кinga, Кenedije? Izmislili konclogore i gasne komore? Možda svet misli da smo mi bacili atomske bombe na Japan? Možda svet smatra da smo pobili milione duša u Кoreji, Vijetnamu, Iraku, Avganistanu? Zbog čega naše žrtve i stradanja izazivaju ravnodušnost? 

Ukoliko se neko ne slaže sa mojom tezom o ravnodušnosti sveta nad srpskim žrtvama, neka samo uporedi medijsku pažnju u svetu i regionu, koja se posvećuje zločinu nad muslimanima u Srebrenici, sa medijskom pažnjom u svetu i regionu, koja se posvećuje genocidu nad Srbima u Jasenovcu. Medijska pažnja, unazad decenijama, spram zločina u Srebrenici je deset puta snažnija od medijske pažnje prema genocidu u Jasenovcu. Radi se o sramnim dvostrukim aršinima na štetu srpskog naroda.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set