SRBIJA JE 100 PUTA REKLA NE, ALI... G7 I EU SANJAJU DA BEOGRAD PRIZNA LAŽNU DRŽAVU, da Šmit ukine RS i od BiH napravi unitarnu državu, pa svi "srećni i zadovoljni" uđemo u NATO!
Podeli vest
Nakon zaključaka G7 i EU, ostaje još samo da Srbija „prizna Kosovo“, da se Šmit ustoliči u Sarajevu i stvori bezentitetsku državu, i da svi iz regiona srećni i zadovoljni uđu u NATO
Ono što su zaključili šefovi diplomatija G7 na sastanku u Londonu praktično su ponovili nekoliko dana kasnije ministri spoljnih poslova država EU na sastanku u Briselu. Opet se dešava da je EU zadužena za operacionalizaciju planova koje iniciraju SAD preko različitih multilateralnih formata.
Vlada Kosova, koju predvodi premijer Aljbin Kurti, objavila je plan za sprovođenje njenog programa za period 2021-2025, kao i zakonodavni program za 2021. godinu, prenosi Ekonomija Onlajn
11.05.2021
22:06
Ovoga puta, to je krenulo od G7. Pomalo i iznenađujuće, zato što se na ovakav način predstavnici šest najuticajnijih država „zapadnog bloka“ pojačani Japanom već dugo nisu bavili „zapadnobalkanskim pitanjima“. A kada je reč o „zapadnobalkanskom“, podrazumeva se da su u fokusu Kosovo i BiH. Šta hoće G7?
Reakcija na „non pejper“
Prvo, to su „reforme“, koje će za cilj imati stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, sprovođenje „zelene agende EU“ u postpandemijskoj eri i nastavak Berlinskog procesa. Uprkos opet ponovljenim velikim rečima o evroperspektivi regiona, punopravno članstvo u EU niti ko može da garantuje, niti će se ta stvar brzo otvarati. Prosto, tema nije popularna, raspoloženje javnosti u većini zapadnoevropskih članica nije naklonjeno tom procesu, neće političari i mnogobrojne birokrate žrtvovati svoje rejtinge i karijere zbog Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije… Zato, kada se govori o evroperspektivi, ostaju tri navedene stvari, do daljnjeg, na tome se bazira „funkcionalno prisajedinjenje“ zapadnobalkanskog prostora većem „evropskom bloku“.
Drugo, daleko važnije jeste ono što je u fokusu. Sada i G7 zvanično poziva Beograd i Prištinu „da se konstruktivno uključe u pregovore u okviru dijaloga uz pomoć EU i da u potpunosti normalizuju svoje odnose kroz sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum koji doprinosi regionalnoj stabilnosti.“ Šta se pod tim podrazumeva ne treba posebno naglašavati.
Takođe, zvanično je podržana kandidatura Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH. Funkcioner bavarske Hrišćansko-socijalne unije već neko vreme figurira kao naslednik Valentina Incka, ali je otvoreno hoće li to (ikada?) postati. Put do funkcije vodi preko rezolucije Saveta bezbednosti UN i saglasnosti stalnih članica ovog tela, a tu se isprečila Rusija koja traži raspravu o daljoj svrsishodnosti postojanja te pozicije.
Dakle, oko Kosova ništa novo, a iako se i ovo može rastumačiti kao dodatni politički pritisak, ipak predstavlja recikliranje starih mantri koje u krajnjoj liniji ne mogu dovesti do za G7 „podrazumevajućeg ishoda“. Samim tim, nije bilo preke potrebe ni da se ovo još jedared zvanično ponavlja.
Oko BiH, takođe, ništa novo u odnosu na javno saopštavano sa raznih strana prethodnih meseci. Umesto zvaničnog saopštenja G7 bilo bi bolje da se tema raspravi na Savetu za implementaciju mira ili tokom redovnih konsultacija Saveta bezbednosti UN. Nije valjda da misle da će ovako izvršiti politički pritisak na Rusiju, te će Moskva promeniti stav povodom Šmita!?
Naposletku, suštinski nema ništa novo ni oko „funkcionalnog prisajedinjenja“, to se „vrti“ oko Berlinskog procesa, pratećeg „mini-Šengena“ i sličnih inicijativa. Kako će to na kraju izgledati u praksi i koliko će doprineti rastu uticaja EU, ostaje da se vidi. Zbog svega, pravo pitanje zapravo i nije šta hoće G7, već zašto se pomalo i ovako iznenađujuće G7 zainteresovala za regionalna pitanja?
Odgovor je ponuđen u istom zvaničnom saopštenju. U delu gde se navode „neopravdane spekulacije o promenama granica duž etničkih linija“ i dodaje: „Takve promene predstavljale bi pretnju regionalnoj bezbednosti. Odlučno odbijamo svaki pokušaj podrivanja teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.“ Stav G7 je, dakle, reakcija na famozni „non pejper“.
Nezatvoreno pitanje
Hitra oglašavanja šefova diplomatija sedam najrazvijenijih država (koje su u međuvremenu rešile da iz ovog kruga „izbrišu“ Rusiju, a Moskva im odgovorila da više ne razmišlja o „povratku“ u taj klub) i „evropske dvadesetsedmorke“ dolaze kako bi se sveobuhvatno i „politički obavezujuće“ zakleli da o „non pejperu“ nisu ni razmišljali, niti da on predstavlja realnu alternativu dosadašnjim težnjama. I to je, zapravo, najbolji pokazatelj da su zapali u ćorsokak. Čiji je „non pejper“? Slovenački, Janšin, Pahorov, Orbanovih savetnika, nekoga petog, šestog…
Do danas, niti se iko zatrčao da prigrabi autorska prava, niti je na videlo dana izašla autentična verzija, sa svim detaljima (od kojih i te kako zavise tumačenja predloženog). Zašto bi onda G7 i EU uopšte reagovali na tako nešto? Kolika je „težina“ takvog dokumenta?
Ako jedan takav papir može izazvati ovakve reakcije, onda to najviše govori o onima koji reaguju. „Zapadnobalkansko pitanje“ za G7 i EU ostaje nezatvoreno, a što je još gore, dosadašnja praksa ne donosi rezultat, celokupno dvodecenijsko delovanje usmereno ka novoj političkoj i teritorijalnoj prekompoziciji regiona ispostavlja se da je – promašeno.
Kreirana (samo)obmanjujuća slika kako je sve rešeno, gotovo, kako smo svedoci nove realnosti kojoj prkose još neki „radikalni elementi“ u Beogradu, ali ni oni neće moći da izdrže dugo, razbija se u paramparčad pred jednim „non pejperom“ i dalje nepoznatih autora i diskutabilne sadržine.
Opšta mobilizacija, oličena u zaključcima G7 i EU treba da posluži najpre njima samima, da pokaže kako su i dalje homogeni, jedinstveni, zaklinju se jedni drugima kako neće biti odstupanja. Neće biti preispitivanja i razmišljanja o promeni kursa. Još samo da Srbija „prizna Kosovo“, Šmit se ustoliči u Sarajevu i stvori unitarnu, bezentitetsku državu, a svi iz regiona srećni i zadovoljni uđu u NATO i zauvek proteraju maligne Ruse i opasne Kineze.
Zauzvrat, tu je „šargarepa“ u vidu zajedničkog regionalnog tržišta, sprovođenja „zelene agende EU“ u postpandemijskoj eri i nastavka Berlinskog procesa. Protiv bilo kakve diskusije o alternativnim pristupima boriće se neprestanim ponavljanjem jednog te istog, onoga što već decenijama slušamo. Što je i dovelo do ćorsokaka. I što će trajati do sledećeg „non pejpera“. Dok se opet neko ne odvaži da kaže kako se pristup mora menjati.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Niko
pre 3 godine
Ma pametni ste mnogo, sve da im damo sve i da udjemo u Nato a time gubimo Rusiju! Tako da za buduca pitanja sve mora da se prihvati kako oni sviraju e pa nece moci gospodo!
Vlada Kosova, koju predvodi premijer Aljbin Kurti, objavila je plan za sprovođenje njenog programa za period 2021-2025, kao i zakonodavni program za 2021. godinu, prenosi Ekonomija Onlajn
U medicinskim punktovima u Harkovskoj oblasti, ranjeni pripadnici ukrajinske vojske ostavljeni su bez ikakve medicinske pomoći, izjavio je za RIA Novosti predstavnik proruskog otpora.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin navodno je ponudio mito ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da zadrži trupe kod Krasnoarmejska i tako očuva imidž predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, tvrdi Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade, na svom Telegram kanalu.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Četrnaest osoba poginulo je u jezivoj nesreći koja se dogodila kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica, među njima su tri maloletnice, najmlađa žrtva iima samo šest godina a napsutila nas je sa svojom sestrom i dedom. Ovo su fotografije nastradalih
U užasnoj nesreći koja se juče dogodila u Novom Sadu kada je u urušavanju nadstrešnice železničke stanice poginulo 14 osoba, nastradao je i Đorđe Firić (53) iz Kovilja i njegove dve unuke Valentina (10) i Sara (6).
Među stradalima u nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad, kada je betonska nadstrešnica otpala, bio je i poznati naučnik iz Severne Makedonije, Vasko Sazdovski. U trenutku kada je stradao čekao je prevoz za Severnu Makedoniju kao i svakog petka, kada se vraćao kući. Ovaj put, umesto zagrljaja, njegove voljene je sačekala tragična vest.
Posle nesreće izazvane obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, novih žrtava nema, a troje povređenih je u teškom opštem stanju, potvrđeno je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV).
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić oglasio se nakon jučerašnje nesreće na Železničkoj stanici Novi Sad i otkrio više detalja o samom događaju i reakciji nadležnih službi.
U Srbiji je danas Dan žalosti povodom tragične smrti 14 osoba nakon pada dela stare nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Tom prilikom teško su povređene još tri osobe.
U Novom sadu osvanulo je tužno jutro. Nakon stravične tragedije koja je se juče dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, građani su se masovno okupili kako bi odali počast i oprostili se od stradalih u nesreći.
Čovek koji je nekoliko sekundi pre pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu ustao sa klupe i otišao sa mesta nesreće je Arsen Kojić (75) iz Kaća, inače kum našeg proslavljenog košarkaša Milana Gurovića!
Ako stvarno naprave korak unazad i naprave tu odluku… Ako počnu da me poštuju, onda možemo opet da budemo prijatelji, ističe Ofer Janaj, prvi čovek Hapoel Tel Aviva nakon navodnog interesovanja Crvene zvezde za Džonatana Motlija.
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi (59) pridružio se mnogobrojnim sportistima i javnim ličnostima koje su izrazile saučešće porodicama tragično nastradalih u nesreći koja se juče dogodila u Novom Sadu.
Privremeni organ, kojim rukovodi Rasim Ljajić, nastavio je sa sprovođenjem reformi u fudbalskom klubu Partizan. Poslednja novina u Humskoj zahteva od svih zaposlenih da na dnevnom nivou podnose izveštaj svega urađenog svojim nadređenima, saznaje "Telegraf".
Obrušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu usmrtilo je 14 ljudi, a strašna tragedija koja je zadesila Srbiju podsetila je, nažalost, na slične kobne nesreće u svetu koje su odnele veliki broj žrtava.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nazvao je "potpunom besmislicom" zapadne tvrdnje o navodnim planovima Rusije da napadne susedne zemlje EU i Ukrajinu preko Belorusije.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je saveznike da prestanu samo da "posmatraju" prisutnost severnokorejskih trupa u Rusiji, te da preduzmu mere pre nego što one počnu učestvuju u borbama protiv Ukrajine.
Prema najnovijim istraživanjima i anketama, kandidati za novog predsednika Amerike Donald Tramp i Kamala Haris su izjednačeni, a njihovo vođstvo je određeno sa samo nekoliko procentnih poena razlike, pa se smatra da će ovi izbori u SAD biti veoma tesni, piše Njuzvik.
Za nekoliko dana, 5. novembra, navršava se 30 godina od smrti Milana Mladenovića, umetnika najpoznatijeg po radu u bendovima Ekatarina Velika i Šarlo Akrobata.
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana večeras na Prvom programu RTS. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Prošlo je više od 20 godina od tragične pogibije jednog od najlepših i najpoznatijih bračnih parova u savremenoj istoriji - Džona Kenedija Juniora i Kerolin Baset.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.