ĐURĐEV: DIGITALIZACIJA SRPSKE POLITIČKE VOLJE

Aleksandar ĐURĐEV, predsednik Srpske lige, pozdravio je odluku političkog rukovodstva Srbije da započne proces pregovora o izbornim uslovima kako bi se obezbedila politička i društvena stabilnost u zemlji.

 

- Otvoreni dijalog i suočavanje argumenata jedini su ispravan put ka tom cilju, a ne nasilje na ulicama ili upadanje u državne, medijske i druge ustanove kao što to čine Vuk i Bora. Otvoreni dijalog prave pozicije i prave opozicije, a ne sa loša gluma u kojoj je Ivica Dačić kao pozicija, a njegov ortak Saša Radulović je kao opozicija. Srpska liga je uvek bila opredeljena za dijalog, bilo u ulozi konstruktivnog partnera vlasti kada to smatramo državnim i nacionalnim interesom, bilo onda kada smo joj se politički suprotstavljali žustrije i otvorenije negoli bilo koja opoziciona partija - rekao je Đurđev i dodao:

- Tako je bilo u slučaju odnosa prema stopiranju izdajničkog zakona o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima, ukidanju doprinosa za obavezno socijalno osoguranje, preimenovanju Istorijskog muzeja Srbije u Srpski istorijski muzej , Pošte Srbije u Srpsku poštu, Vojsku Srbije u Srpsku vojsku itd, uvođenje državne strategije “Kupujmo Srpsko”, uspostavljanje državne kontrole nad štampanjem udžbenika za đake, da se u formalnu uniformu Srpske vojske vrati šajkača, protivljenje nekontrolisanom ulasku migranata u našu zemlju, tako je i danas u vezi Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o vraćanju imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi na teritoriji R. Srbije i u najhitnijem postupku vratiti imovinu SPC u oblasti Kosova i Metohije. Bili smo i bićemo opozicija vladajućim strukturama uvek kada nam se to čini potrebnim, ali nikada opozicija sopstvenoj državi i narodu. Srbiju vidimo kao slobodnu, suverenu i demokratsku zemlju.

Đurđev ističe da je preduslov za demokratsku utakmicu koja bi, kako je rekao, dovela do rezultata koji oslikavaju stvarnu volju naroda, kao nosioca suvereniteta, jeste ravnopravnost u startnoj poziciji pri ulasku u istu.

- Prikupljanje i overa potpisa za izborne liste prvi je i nužan korak u izbornoj trci, ali je on u srpskoj praksi suviše komplikovan, skup, i, što je najvažnije, nepravičan. Na nivou republike potrebno je prikupiti 10.000 potpisa koji moraju biti overeni kod javnih beležnika, odnosno i kod overitelja u opštinskoj ili gradskoj upravi prema izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz prošle godine, kako bi se lakše očuvalo zdravlje građana u vreme pandemije koronavirusa. S obzirom da overa potpisa košta 50 dinara, za podnošenje izborne liste samo za Narodnu skupštinu Republike Srbije potrebno je 600.000 dinara, a s obzirom da se kod nas često zajednički sprovode parlamentarni i lokalni izbori, pa čak i predsednički, ozbiljnoj političkoj partiji i organizaciji, a verujem da svi prisutni pretendujemo ka takvom statusu, potrebno je i do 9 miliona dinara! Ovo znači samo jedno – da je trenutno bavljenje politikom u Srbiji privilegija bogatih, a ne nešto što bi moralo biti jednako dostupno svima. Ono što danas imamo više podseća na demokratiju u kojoj su se samo imućni bavili politikom i javnim poslovima, prezirući plebs kao nedostojan, a ne na participativnu demokratiju primerenu 21. veku čiji je temelj inkluzivnos - rekao je Đurđev i dodao:

- Sa ovakvim izbornim zakonodavstvom, govoriti o inkluzivnosti i participativnosti građana i političkih aktera u izbornom procesu bilo bi licemerno i van svake pameti. Uvereni u rešenost Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije da se sa tajkunizacijom srpske politike odlučno obračunaju, nudimo svoje predloge kao ključne korake ka tome da kondicio sine kva non učešća u izbornoj trci ne bude debljina novčanika kandidata ili partije, već njihove ideje kako poboljšati uslove života i rada građana ili njihova dopadljivost širim masama uopšte. Srpska liga ima dva konkretna predloga.Prvi predlog tiče se broja potrebnih potpisa za kandidovanje izborne liste.

Prema njegovim rečima, s obzirom da je prošle godine sa izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima cenzus smanjen sa 5 odsto na 3 odsto, Srpska liga smatra da je potrebno smanjiti i broj neophodnih potpisa.

- Shodno tome, razumno bi bilo da se broj traženih 10.000 potpisa za parlamentarne izbore smanji na 5.000. To bi i dalje bilo duplo više od broja potpisa potrebnih političkim strankama u Bosni i Hercegovini od koje imamo duplo više stanovnika. Bio bi to još uvek nedostižan broj za stranke i pokrete koji objektivno nemaju političku snagu i relevantnost, a ipak dostižniji onima koji ih grade i koji su u političkom povoju.Drugi predlog tiče se načina prikupljanja potpisa. Postojeći način nije pravičan, skup je, iziskuje nepotrebne administrativne napore i troškove, nije u skladu sa savremenim zelenim agendama o redukciji upotrebe hartije gde god i kad god je to moguće, i, što je posebno važno u uslovima pandemije koronavirusa, nije bezbedan - rekao je Đurđev i dodao:

- Srbija se među prvima u našem regionu opredelila za digitalizaciju u raznim oblastima života i rada, što je nužan i pohvale vredan korak u budućnost. Ako ništa drugo, užasna pandemija koronavirusa nas je uverila koliko stvari možemo ili smo već do sada mogli raditi digitalno, odnosno kompjuterski, a da za to platimo tek kreiranje i održavanje sistema i troškove korišćenja interneta. Uz razvoj sajber-bezbednosnih strategija i alatki, možemo slobodno reći da digitalizacija predstavlja siguran, pouzdan, brz, lak, jeftin i ekološki održiv princip rada. Dobijanje pomoći građana tokom pandemije od strane države, prijava građana za vakcinaciju, zakazivanje lekarskih pregleda i mnoge druge birokratske aktivnosti rađene su digitalno i na opšte zadovoljstvo građana brzinom, lakoćom i jeftinošću ovog načina. Digitalizacija uskoro stiže i u srpski fudbal upotrebom VAR sistema, a bili smo prinuđeni i da najosetljiviji segment društvenog života, a to je obrazovanje (posebno onih najmlađih) upodobimo sa procesima digitalizacije i razvoja savremenih tehnologija. Shodno svemu navedenom ne vidimo razlog da se u Srbiji ne pristupi digitalizaciji prikupljanja potpisa za izborne liste. Bilo bi dovoljno napraviti jedan sajt za tu svrhu, maksimalno osigurati njegovu bezbednost, a građanima omogućiti da, uz unošenje JMBG i broja lične karte, na jednostavnom padajućem meniju odaberu kojoj stranci ili pokretu daju potpis. Zainteresovane partije i pokreti bi, svakako, morali da se prethodno prijave u registar onih koji žele da uđu u proces prikupljanja potpisa.

Đurđev smatra da bi to bilo pravično, jednostavno i krajnje jeftino rešenje koje bi dvojako pozitivno uticalo na našu zemlju – dalo bi mogućnost svima da ravnopravno prikupljaju potpise bez obzira na finansijsko stanje i predstavljalo bi značajan zamajac daljeg procesa digitalizacije našeg društva.

- Ne treba trošiti reči koliko bi digitalno prikupljanje potpisa doprinelo sprečavanju predizbornih malverzacija, smanjenju vremena i napora koji građani inače troše za takve stvari, uštedi hartija, rasterećivanju opštinskih i gradskih administracija, ali i zaštiti zdravlja naših građana od koronavirusa. Podrazumeva se da bi svaki građanin Republike Srbije u svakom trenutku mogao da proveri kome je njegov potpis zaista otišao i ukaže na eventualnu grešku ili propust sistema, kojih bi sigurno bilo neuporedivo manje negoli u slučaju manuelnog prikupljanja i brojanja potpisa - rekao je Đurđev i dodao:

- Estonija, jedna od tehnološki najrazvijenijih zemalja Evropske unije, još 2007. godine je prvi put u svetu koristila mogućnost glasanja putem interneta, što je naišlo na pozitivne reakcije širom sveta. Prikupljanje potpisa za izborne liste putem interneta bio bi važan korak u tom pravcu za našu zemlju, jer je neminovno da nas diktat tehnološkog razvoja i složenosti uslova života na planeti usmerava ka glasanju putem interneta. Ako digitalizaciju može da ubede Marko Pantelić u srpski fudbal, može onda i Ivica Dačić u izborni proces.U Srbiji, zemlji u kojoj skoro polovina birača redovno ne izlazi na izbore, bio bi to revolucionarni podstrek za političku participaciju i još jedan važan reformski korak u pravcu izgradnje Srbije kao savremene i tehnološki razvijene demokratske zemlje.