ĐURĐEV: DIGITALIZACIJA SRPSKE POLITIČKE VOLJE

Aleksandar ĐURĐEV, predsednik Srpske lige, pozdravio je odluku političkog rukovodstva Srbije da započne proces pregovora o izbornim uslovima kako bi se obezbedila politička i društvena stabilnost u zemlji.

 

- Otvoreni dijalog i suočavanje argumenata jedini su ispravan put ka tom cilju, a ne nasilje na ulicama ili upadanje u državne, medijske i druge ustanove kao što to čine Vuk i Bora. Otvoreni dijalog prave pozicije i prave opozicije, a ne sa loša gluma u kojoj je Ivica Dačić kao pozicija, a njegov ortak Saša Radulović je kao opozicija. Srpska liga je uvek bila opredeljena za dijalog, bilo u ulozi konstruktivnog partnera vlasti kada to smatramo državnim i nacionalnim interesom, bilo onda kada smo joj se politički suprotstavljali žustrije i otvorenije negoli bilo koja opoziciona partija - rekao je Đurđev i dodao:

- Tako je bilo u slučaju odnosa prema stopiranju izdajničkog zakona o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima, ukidanju doprinosa za obavezno socijalno osoguranje, preimenovanju Istorijskog muzeja Srbije u Srpski istorijski muzej , Pošte Srbije u Srpsku poštu, Vojsku Srbije u Srpsku vojsku itd, uvođenje državne strategije “Kupujmo Srpsko”, uspostavljanje državne kontrole nad štampanjem udžbenika za đake, da se u formalnu uniformu Srpske vojske vrati šajkača, protivljenje nekontrolisanom ulasku migranata u našu zemlju, tako je i danas u vezi Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o vraćanju imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi na teritoriji R. Srbije i u najhitnijem postupku vratiti imovinu SPC u oblasti Kosova i Metohije. Bili smo i bićemo opozicija vladajućim strukturama uvek kada nam se to čini potrebnim, ali nikada opozicija sopstvenoj državi i narodu. Srbiju vidimo kao slobodnu, suverenu i demokratsku zemlju.

Đurđev ističe da je preduslov za demokratsku utakmicu koja bi, kako je rekao, dovela do rezultata koji oslikavaju stvarnu volju naroda, kao nosioca suvereniteta, jeste ravnopravnost u startnoj poziciji pri ulasku u istu.

- Prikupljanje i overa potpisa za izborne liste prvi je i nužan korak u izbornoj trci, ali je on u srpskoj praksi suviše komplikovan, skup, i, što je najvažnije, nepravičan. Na nivou republike potrebno je prikupiti 10.000 potpisa koji moraju biti overeni kod javnih beležnika, odnosno i kod overitelja u opštinskoj ili gradskoj upravi prema izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz prošle godine, kako bi se lakše očuvalo zdravlje građana u vreme pandemije koronavirusa. S obzirom da overa potpisa košta 50 dinara, za podnošenje izborne liste samo za Narodnu skupštinu Republike Srbije potrebno je 600.000 dinara, a s obzirom da se kod nas često zajednički sprovode parlamentarni i lokalni izbori, pa čak i predsednički, ozbiljnoj političkoj partiji i organizaciji, a verujem da svi prisutni pretendujemo ka takvom statusu, potrebno je i do 9 miliona dinara! Ovo znači samo jedno – da je trenutno bavljenje politikom u Srbiji privilegija bogatih, a ne nešto što bi moralo biti jednako dostupno svima. Ono što danas imamo više podseća na demokratiju u kojoj su se samo imućni bavili politikom i javnim poslovima, prezirući plebs kao nedostojan, a ne na participativnu demokratiju primerenu 21. veku čiji je temelj inkluzivnos - rekao je Đurđev i dodao:

- Sa ovakvim izbornim zakonodavstvom, govoriti o inkluzivnosti i participativnosti građana i političkih aktera u izbornom procesu bilo bi licemerno i van svake pameti. Uvereni u rešenost Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije da se sa tajkunizacijom srpske politike odlučno obračunaju, nudimo svoje predloge kao ključne korake ka tome da kondicio sine kva non učešća u izbornoj trci ne bude debljina novčanika kandidata ili partije, već njihove ideje kako poboljšati uslove života i rada građana ili njihova dopadljivost širim masama uopšte. Srpska liga ima dva konkretna predloga.Prvi predlog tiče se broja potrebnih potpisa za kandidovanje izborne liste.

Prema njegovim rečima, s obzirom da je prošle godine sa izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima cenzus smanjen sa 5 odsto na 3 odsto, Srpska liga smatra da je potrebno smanjiti i broj neophodnih potpisa.

- Shodno tome, razumno bi bilo da se broj traženih 10.000 potpisa za parlamentarne izbore smanji na 5.000. To bi i dalje bilo duplo više od broja potpisa potrebnih političkim strankama u Bosni i Hercegovini od koje imamo duplo više stanovnika. Bio bi to još uvek nedostižan broj za stranke i pokrete koji objektivno nemaju političku snagu i relevantnost, a ipak dostižniji onima koji ih grade i koji su u političkom povoju.Drugi predlog tiče se načina prikupljanja potpisa. Postojeći način nije pravičan, skup je, iziskuje nepotrebne administrativne napore i troškove, nije u skladu sa savremenim zelenim agendama o redukciji upotrebe hartije gde god i kad god je to moguće, i, što je posebno važno u uslovima pandemije koronavirusa, nije bezbedan - rekao je Đurđev i dodao:

- Srbija se među prvima u našem regionu opredelila za digitalizaciju u raznim oblastima života i rada, što je nužan i pohvale vredan korak u budućnost. Ako ništa drugo, užasna pandemija koronavirusa nas je uverila koliko stvari možemo ili smo već do sada mogli raditi digitalno, odnosno kompjuterski, a da za to platimo tek kreiranje i održavanje sistema i troškove korišćenja interneta. Uz razvoj sajber-bezbednosnih strategija i alatki, možemo slobodno reći da digitalizacija predstavlja siguran, pouzdan, brz, lak, jeftin i ekološki održiv princip rada. Dobijanje pomoći građana tokom pandemije od strane države, prijava građana za vakcinaciju, zakazivanje lekarskih pregleda i mnoge druge birokratske aktivnosti rađene su digitalno i na opšte zadovoljstvo građana brzinom, lakoćom i jeftinošću ovog načina. Digitalizacija uskoro stiže i u srpski fudbal upotrebom VAR sistema, a bili smo prinuđeni i da najosetljiviji segment društvenog života, a to je obrazovanje (posebno onih najmlađih) upodobimo sa procesima digitalizacije i razvoja savremenih tehnologija. Shodno svemu navedenom ne vidimo razlog da se u Srbiji ne pristupi digitalizaciji prikupljanja potpisa za izborne liste. Bilo bi dovoljno napraviti jedan sajt za tu svrhu, maksimalno osigurati njegovu bezbednost, a građanima omogućiti da, uz unošenje JMBG i broja lične karte, na jednostavnom padajućem meniju odaberu kojoj stranci ili pokretu daju potpis. Zainteresovane partije i pokreti bi, svakako, morali da se prethodno prijave u registar onih koji žele da uđu u proces prikupljanja potpisa.

Đurđev smatra da bi to bilo pravično, jednostavno i krajnje jeftino rešenje koje bi dvojako pozitivno uticalo na našu zemlju – dalo bi mogućnost svima da ravnopravno prikupljaju potpise bez obzira na finansijsko stanje i predstavljalo bi značajan zamajac daljeg procesa digitalizacije našeg društva.

- Ne treba trošiti reči koliko bi digitalno prikupljanje potpisa doprinelo sprečavanju predizbornih malverzacija, smanjenju vremena i napora koji građani inače troše za takve stvari, uštedi hartija, rasterećivanju opštinskih i gradskih administracija, ali i zaštiti zdravlja naših građana od koronavirusa. Podrazumeva se da bi svaki građanin Republike Srbije u svakom trenutku mogao da proveri kome je njegov potpis zaista otišao i ukaže na eventualnu grešku ili propust sistema, kojih bi sigurno bilo neuporedivo manje negoli u slučaju manuelnog prikupljanja i brojanja potpisa - rekao je Đurđev i dodao:

- Estonija, jedna od tehnološki najrazvijenijih zemalja Evropske unije, još 2007. godine je prvi put u svetu koristila mogućnost glasanja putem interneta, što je naišlo na pozitivne reakcije širom sveta. Prikupljanje potpisa za izborne liste putem interneta bio bi važan korak u tom pravcu za našu zemlju, jer je neminovno da nas diktat tehnološkog razvoja i složenosti uslova života na planeti usmerava ka glasanju putem interneta. Ako digitalizaciju može da ubede Marko Pantelić u srpski fudbal, može onda i Ivica Dačić u izborni proces.U Srbiji, zemlji u kojoj skoro polovina birača redovno ne izlazi na izbore, bio bi to revolucionarni podstrek za političku participaciju i još jedan važan reformski korak u pravcu izgradnje Srbije kao savremene i tehnološki razvijene demokratske zemlje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.