/VIDEO/ SJAJNA VEST! Radovi u Luci Prahovo od septembra, ceo kopleks gotov do 2024!

Radovi na proširenju kapaciteta i modernizaciji Luke Prahovo kod Negotina počeće u septembru, a ceo kompleks biće završen do 2024. godine, najavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović

Luka Prahovo, koja je izgrađena još 60-tih godina prošlog veka, dobiće savremenu infrastrukturu i skladišta, istakao je Momirović i dodao da je cilj države da pokrene tu luku posle višedecenijskog propadanja.

U toj luci biće izgađen i prvi zeleni terminala za odlaganje brodskog ulja i drugog otpada, koji će biti prvi te vrste u Srbiji.

 

Momirović je najavio da će u martu ili aprilu sledeće godine početi i izvlačenje oko 150 zaostalih brodova nemačke flote iz Drugog svetskog rata, koji sada blokiraju vodni saobraćaj u tom delu Dunava.

Investicija u Luku u Prahovo iznosi ukupno 30 miliona evra, a projekat finansiraju po pola država i Eliksir grupa, koja je upravljač luke, naveo je Momirović.

"Ovo je najznačajnija luka u Srbiji i kada je završimo ona će moći da primi trostruko više robe", naglasio je ministar.

Ističe da je plan Vlade Srbije Dunav i Sava do 2023. poveže sa žlezničkim i putnim Koridorom 10, što će Prahovo učiniti još značajnijim za srpsku prviredu.

"Vodni saobaćaj je budućnost, ne možemo izgraditi infrastrukturu ako investiramo samo u puteve i železnicu. Prahovo već sada puno znači za istočnu Srbiju, a biće još značajnije kada završimo planorane projekte za proširenje luke, rekonstrukciju prevodnice Ðerdap 2 i projekat za vađenje potpoljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata koja blokira vodni saobraćaj", naveo je Momirović.

Kako je rekao, Prahovo je jako značajan industrijski centar za celu zemlju, gde je već zaposleno više od 1.000 ljudi, sa platama između 600 i 650 evra, a plan je da do 2025, kao što je najavio predsednik Srbije Aleksandara Vučić, prosečna plata dostigne 900 evra.

Sa ovim investicijama stičemo preduslov da to realizujemo, dodao je Momirović.

Narednih godina imaćete priliku da pristustvujte ekonomskom procvatu celog ovog kraja, dodao je ministar.

Kada je reč o izvlačenju nemačkih brodova iz Dunava, deo je izvađen posle Drugog svetskog rata, pa je JNA probala da izvuče preostale sedamdesetih godina, ali nije uspela, tako da će taj posao sada biti završen posle toliko godina, napomenuo je Momirović.

Kompanija Millennium Team u konzorcijumu sa kompanijama “Mull und Partner” i „IC Consulenten“ sprovodi projekat “Izrada tehničkog izveštaja o postojanju neeksplodiranih ubojitih sredstava (NUS) na potopljenim nemačkim brodovima iz Drugog svetskog rata na području Prahova”, a dosadašnji rezultati predstavljeni su danas u prisustvu Momirovića.

Ovaj projekat u vrednosti od 1,5 miliona evra, konzorcijum tri kompanije dobio je na međunarodnom tenderu, a finansiran je od strane EIB-a, preko Ministarstva građevinarstva.

Projekat je usmeren na ispitivanje potopljenih brodova nemačke flote za vreme Drugog svetskog rata, koji se od tada nalaze na dnu Dunava kod luke Prahovo.

Projektom je bilo obuhvaćeno ispitivanje od 857. do 862. rečnog kilometra Dunava. Ispitivanjem je utvrđeno je da se skoro 80 godina pod Dunavom nalazi ukupno 38 olupina brodova, a njihovim uklanjanjem poboljšani su uslovi plovidbe u okviru pet kilometara dugog toka u zajedničkoj deonici Dunava sa Rumunijom.

Ekspertiza tima za razminiranje, najsavremenija oprema koja je korišćena za ovu vrstu specifičnog ispitivanja i višegodišnje iskustvo u ovoj oblasti, pozicionirali su Millennium Team u sam vrh firmi i partnera od poverenja na međunarodnom nivou, rečeno je na skupu.

Projekat je obavljen po Međunarodnim standardima, uz visok nivo poštovanja svih mera zaštite i bezbednosti.

"Ponosni smo što smo imali priliku da učestvujemo u ovom jedinstvenom projektu koji je od strateškog značaja za stvaranje konkurentnog transportnog sistema u Srbiji, a uklanjanje potpoljenih brodova koji su ostali na području Prahova, doprineće poboljšanju uslova plovidbe i bezbednosti na Dunavu", poručili su predstavnici te kompanije.

Momirović je govoreći o formiranju industrijsko-hemijskog parka u Prahovu kazao da će to biti centar srpske hemijske industrije.

"Vlada ima ambicije da sve postojeće indsutrijske kapacitete maksimamlno podrži u zemlji kako bi se uposlilo što više ljudi i obezbedio veći privredni rast. Prahovo jedan od prioriteta vlade i to se vidi i ovim invesitcijama u proširenje lluke i značajnim investicima u putničku infrastrkturu".

Momirović je kazao da je plan da se obnovi i dotrajala pruga, kao i da će u septembru biti pušten i rekonstruisana pruga od Zajčara do Niša, što su sve projekti koji će oživeti industrijski park.

Kaže da Vlada Srbije investira sa strateškim partnerima i koncesionarima oko 500 miliona evra u luke u Srbiji.

Šef Regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Alesandro Bragonzi je rekao da je ta banka jedan je od glavnih stranih investitora u velike projekte u Srbiji sa preko 6,1 milijarde evra uloženih do sada u našu zemlju.

U te projekte spadaju i gasni kontektor sa Bugarskom, autoputevi, pruge, vodotokovi, ulaganje u rečni saobraćaj, kao i čišćenje Dunava od olupina iz Drugog svetskog rata kao i izgradnja i moderniacija nekoliko luka, naveo je on.

Srbija ulaže znacajne napore u uvođenje savremenih standarda u saobraćaju, istakao je Bragonzi.

EIB stavlja na raspolaganje sredstva za tehničku pomoć za pripremu za ulaganje ,podršku nadzoru i sprovođenje samog projekta.

Naglasio je da je veoma važan plovni koridor Rajna - Dunav i da će zahvaljujući oživljavanju Luke Prahovo biti povećana robna razmena sa susednim zemljama, što će podstaći rast privrede.

Želimo da Srbiju integrišemo u evropske saobraćajne mreže i to će biti snažan signal za nove investicije veću konkuretnost srpske privrede.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.